Preljubnici

12.

- Znači izludeću. - sedim kod Davida u kancelariji.

- Stef, nije ona toliko loša.

- Davide izluđuje me. Dva dana je ovde i već je uspela da mi napravi totalni razmeštaj u dnevnoj sobi. Imam osećaj da je kuhinja sledeća. Gora je od onih zlih svekrvi. - na ovo se grleno nasmejao.

- Još malo. Ne brini.

- Moram nešto da te pitam. Ne znam, možda ja grešim, ali imam osećaj kao da se Dejan promenio.

- Mislim da smo već vodili ovaj razgovor.

- Mislim da krije nešto. I niko ne može da me ubedi u suprotno. I mislim da Milena zna razlog.

- Umišljaš. Ali ako će ti biti lakše ispitaću Milenu.

- Znaće da sam ti ja rekla.

- Ne brini, imam ja svoje metode. A sad izlazi. Idi radi nešto.

- Idem, uskoro Nikola dolazi. Imamo sastanak.

- Vidimo se mala.

Taman sam otvorila vrata da izadjem kada sam ugledala Milenu.

- Tu si. Tražila sam te. - rekla je.

- Desilo se nešto?

- Ne, samo sam htela da se dogovorimo oko večere.

- To si mogla i u poruci da pošalješ.

- Iskoristila sam priliku i brata da posetim. Doći ću posle do tebe.

- Važi. Izvini me sad, imam sastanak. - samo mi je još ona falila.

- Izvini što kasnim. - Nikola je ušao u kancelariju i krenuo ka meni. - Gužva u saobraćaju. - krenuo je da me poljubi, ali sam okrenula glavu i poljubio me u obraz.

- Stef, šta nije u redu?

- Ona dosada je ovde. Mogla bi da bane svake sekunde.

- Dosada?

- Da. Dejanova i Davidova sestra. Izludeće me. Njoj ništa ne odgovara.

- Hej, dođi. - zagrlio me je. - Donosim dobre vesti.

- Koje? - pogedala sam ga.

- Za dva dana biću slobodan čovek.

- Šta?! - nasmejala sam se. - Znači uskoro je gotovo?

- Da. Uskoro je gotovo. - podigla sam se na prste i poljubila ga.

- Volim te. - rekla sam i zagrlila ga.

- Volim i ja tebe.

Ostatak dana je bio miran, a ja sam bila srećna. Ništa ne može da mi pokvari ovaj dan, pa čak i dosadna Milena koja konstantno pregovara. Uskoro se sve završava. Nikola se razvodi, što znači da ću uskoro moći u potpunosti da uživam u njemu.

- Stigla sam! - rekla sam kada sam ušla u stan, ali nikog nije bilo. Čudno.

Milena je uglavnom u stanu, a sad je nema. Uputila sam se ka spavaćoj sobi i čula vodu iz kupatila. Neko je ipak tu. Pet minuta nakon mene ušao je i Dejan. Na sebi je imao donji deo crne trenerke.

- Ljubavi. - prišao je i obavio ruke oko mog struka. - Stigla si.

- Da. Kako je bilo na poslu?

- Dobro. Kod tebe?

- Dobro.

- Znaš, trenutno smo sami. - uzeo je pramen moje kose i počeo da se igra njime. - Mogli bismo pametno da iskoristimo to vreme. - poljubio me je.