Preljubnici

18.

Bilo je nešto više od sedam sati ujutru kada sam se probudila. Nikola je ležao na svojoj strani kreveta i spavao. Protegla sam se, i pogledala ga. Delovao je tako izmučeno, umorno. Ali opet tako lepo. Uhvatila sam sebe da se smešim dok ga gledam.
Da li da ga probudim? Treba da razgovaramo. Pogledala sam još jednom na sat. Sedam je sati i dvadeset dva minuta. Ustala sam polako i izašla iz sobe. U miru sam popila kafu, spremila doručak i jela. On je još uvek spavao.

- Nisam te probudila? - rekla sam kad se David javio na telefon. Bilo je osam sati.

- Ne, nisam mogao da spavam. Sad ću na posao još malo.

- Mogu danas da odsustvujem sa posla?

- Naravno da možeš. Jel sve okej? - čula sam mu zabrinutost u glasu.

- Da, Nikola je stigao sinoć. Nadam se da ćemo pričati kad ustane.

- Biće sve okej malena, ne brini. Idem sad. Obaveštavaj me.

- Hoću. Hvala ti.

- Volim te mala.

- Volim i ja tebe. - rekla sam i prekinula vezu.

Gledala sam neki film na tv-u i jela kada je Nikola ustao. Već je prošlo podne, a ja sam jela otprilike peti put. Stalno sam gladna.

- Dobro jutro. - rekao je i seo pored mene.

- Dobro jutro. - rekla sam i nasmejala se.

- Nisi na poslu?

- Uzela sam slobodan dan. - protegla sam se. - Imaš doručak u kuhinji.

- Zašto? Jesi li dobro? - pogledao me je zabrinuto.

- Da, samo sam mislila da ćemo možda razgovarati danas.

- Stef...

- Stef ništa. Treba da rešimo ovo. - hladno sam rekla.

- Dobro, pričaćemo. Sigurno si dobro? - pokazao je na ćebe kojim sam bila pokrivena.

- Da jesam. Hoćeš li da mi doneseš čips iz kuhinje?

- Od kad ti jedeš čips?

- Od kad mi se jede. Odnesi i ovo u kuhinju. - pružila sam mu tanjir u kome je do pre pet minuta bio sendvič.

- Pa sad si jela.

- Hoćeš da kažeš da sam debela?

- Ne, samo... koji je đavo ušao u tebe?

- Sama ću da uzmem. - krenula sam da ustanem, ali sam se onda setila da bi se šokirao kada bi video stomak. - Ipak mi se više ne jede.

- Zašto?

- Ne mogu. Želim da rešimo ovo.

- Dobro, rešićemo. Slušam. - bio je tako ozbiljan.

- Zašto si raskinuo sa mnom?

- Jer je tako bilo bolje za tebe.

- Odakle tebi pravo da odlučuješ o tome šta je dobro za mene? – brecnula sam se.

- Stef, mislio sam da će biti lakše. – uhvatio me je za ruku.

- Kome? Tebi? Jer meni nije bilo lakše.

- Nije bilo ni meni. Svakog dana sam mislio na tebe.

- Vidim. Da je tako, javio bi se.

- Želeo sam da budeš srećna.

- Kako ne shvataš. Ja sreću jedino vidim kraj tebe. Mi smo srećni jedino kraj tebe. – stavila sam ruku na stomak. Što je on propratio pogledom.

- Mi? – podigao je pogled ka meni.

- Trudna sam. – prvo je usledio šok. – Nikola? – na njegovom licu je počeo da se ocrtava osmeh, ali ništa nije rekao. – Nikola, brineš me.

- Molim te reci mi da se ne šališ sa mnom.

- Zar ti izgleda kao da se šalim? – sklonila sam ćebe i pokazala mu stomak.

- Bože, postaću otac. – ustao je sa kreveta i prišao mi je, a zatim me zagrlio, toliko snažno da sam mislila da želi da me udavi.

- Gušiš me. – rekla sam i počela da se smejem.

- Izvini. – skočio je kao oparen. – Jesi li dobro? Nisam povredio bebu?

- Nisi, oboje smo dobro.

- Kako? – seo je na pod pored kreveta.

- Seksali smo se znaš. – nasmejala sam se.

- Ali, kada? Koliko?

- Pa, ulazim u sedmi mesec za dva dana. Po nekoj mojoj proceni mislim da je to bilo one noći kada smo bili na putu.

- Svaka mi čast. – pomazio je stomak.

- Dečak je. – nasmejala sam se. Na to je njegov osmeh postao još širi.

- Drago mi je što će ti se ispuniti želja. – poljubio me je u stomak.

Nikad mi nije bilo bitno da li ću roditi devojčicu ili dečaka, ali sam se uvek potajno nadala da će prvo dete biti muško. Želela sam da on bude anđeo čuvar svojoj sestri i da je uvek podržava i brani. Kao što su David i Nikola mene i ako među nama nema nikakve krvne veze.

- Znaš da mi to nije bitno.

- Znam. Stef, žao mi je. – podigao je pogled ka meni.

- Sada si tu. – pomazila sam ga po obrazu.

- Kako si znala da ću se vratiti?

- Nadala sam se tome. Molila sam se da se vratiš zbog njega. – stavila sam ruku na stomak.

- Volim te, znaš to.

- Znam, volim i ja tebe. – podigao se i poljubio me. Tek sam sad bila svesna činjenice koliko mi je nedostajao. I da je sve bez njega bilo prazno.