U mestu koje je sada nazvano Kalifornija, obični ljudi pre 1000 godina, ugledali su nadprirodno biće koje se, tokom punog meseca pretvaralo u vuka. On je nastao od običnog deteta odgajanim vučicom. Kasnije, tadašnja policija ugledala je dvoje ljudi...
Elajdža i ja smo trčali kroz šumu. Ugledala sam jednu srnu. Mrzela sam da vijam životinje po šumi, ali morala sam inače bih umrla od gladi. ,,Elajdža idi, ne želim da me gledaš dok se hranim", gledala sam u malu srnu, osetila sam kako mi oči menjaju boju. Samo je stajao. Nisam imala živaca, a ni strpljenja da se svađam sa njim, bila sam i suviše gladna. Već u drugoj sekundi je srna ležala na hladnoj zemlji koprcajući se, dok sam ja ležala na njoj i uživala u čistoj, svežoj krvi. Isključila sam sva čula, pa nisam osetila da nas neko posmatra, a Elajdža je svu svoju pažnju posvetio maloj bespomoćnoj srni, sa suzom u očima. Kako i ne bi, on je elf, štićenik prirode i svih životinja u njoj.
Selena P.O.V
Čula sam malo šuštanje grana, koje je dolazilo spolja. Vrata su stala, a zatim su se čuli jaki udarci kopita o tlo, koje je bilo sve slabije i slabije. Dečko je pustio moje ruke i izvukao me napolje. ,,Ja sam Alek", šta, posle svega što se dogodilo, on se samo predstavi, to sam mu i rekla. ,,Molim, posle svega što se dogodilo, ti mi kažeš •Heejj, ja sam Alek•, da li si ti normalan. Šta se sve ovo upravo desilo?". Upitala sam ga sad već povišivši ton. Uzdahnuo je. ,,U pravu si, izvini Selena. Nisam znao šta da ti kažem, pa sam mislio da ti se samo predstavim", rekao je, gledavši me ravno u oči. ,,Pod jedan, kako ti znaš MOJE ime?", to •moje• sam posebno naglasila, ,,A pod dva, od toliko stvari ti ne znaš šta da mi kažeš??". Proderala sam se. ,,Tiše, čuće nas", stavio je svoju ledenu malu šaku na moje vrele usne. ,,Mm-mmm mmm-mm!", ,,Šta?", upitao je. ,,Ahh, izvini", nasmejao se. Ohbože, kakoimapreleposmeh. Klepila sam sama sebi šamar u mislima. ,,Okej, sada mi reci gde sam ja", počeo je da bledi. ,,Saznaćeš uskoro", rekao je pre nego što je skroz, puf, nestao. Osvrtala sam se oko sebe, ostala sam sama. Potpuno sama. Čula sam korake iza sebe. Okrenula sam se i ugledala prelepu mladu ženu sivkasto-bele kose i sivih očiju. Da li je to... Vila?
Oops! This image does not follow our content guidelines. To continue publishing, please remove it or upload a different image.
Oh, da to jeste vila. ,,Zdravo, draga. Puno sam čula lepih stvari o tebi, jedva sam čekala da te upoznam. Ja sam Hermiona. Znam da je ovo sve sada šok za tebe, ali ne brini, sve ću ti objasniti", da li ova žena može da ima lepši, nežniji i čarobniji glas. A o osmehu ni da ne govorim. Blago sam klimnula glavom, nisam mogla da skrenem pogled sa nje. ,,Dođi, pokazaću ti", rekla je, pruživši ruku. Uhvatila sam je za nju, i krenule smo negde, dublje u šumu.
