Moj Natprirodni Svet

11. deo

Hermiona  P.O.V

-Sklanjajte se, njeno Visočanstvo prolazi-
-Stvarno nema potrebe za tim Silfida- rekla sam dok sam uspaničeno ulazila u biblioteku.
-Vaša visosti- rekao je vidar uz naklon, naglo se odvojivši od Ivi
-Sto puta sam vam rekla da me ne zovete tako, i nemoj je ostavljati ni sekundu, uradi sve što je u tvojoj moći, važi?- vidar je samo kratko klimnuo glavom i vratio se  spašavanju života jadnog pegaza.
-Da li ima šanse da preživi?- upitala sam na ivici suza. Nisam jedna od onih žena, ljudi, vilenjaka, koja plače za svakom sitnicom, ili svakim životom, ali ovo sada... Uvek sam volela životinje i starala se o njima, ali Ivi... Nikada ne bih dozvolila da joj se nešto dogodi... Ona je jedina koja me razume, ona je moje sve. Ona i ja smo iste. Ona je pegaz, a ja sam elf, zajedno dajemo savršen spoj i energiju koja je potrebna našim rasama, i narodu... Obe smo vladarke, valjda se zbog toga i razumemo.

-Ove opekotine su  dosta duboke i velike, ali ipak......ipak postoji način, ALi, treba mi jedan cvet, zove se dolem. U svojoj dugovekovnoj struci nijednom se nisam susreo sa njim,  gledao sam ga samo na slikama i proučavao ga godinama. Ona je retka biljka, koja leči skoro sve bolesti, ali, ni jednom je nisam našao...- svi su ga zapanjeno gledali

-Naći ćemo je, prokopaćemo svako zemljište ne bi li je našli-

-Kako znate da raste u zemlji?-

-Znam za tu biljku, dosta sam čitala o njoj, moja baka je posedovala jednu..... Zapravo, mislim da je nikada nije iskoristila........ Pa da, kada sam zadnji put bila u njenoj kući, videla sam kako stoji na polici.-

-Ali, ali to je ne moguće, niko nikada nije uspeo da nađe tu bilju, da li ste sigurni da je to dolem?-

-Sto posto sam sigurna u to, još mi je baka rekla za nju..... Da li su goblini spalili njenu kuću??-

Setila sam se šta se upravo dogodilo

-Mislim da, na žalost, jesu-

-Ali, ali ne moguće, gde sada da nademo tu bilju, ja ne mogu da verujem šta se dešava...-

To je bio kraj, suze su krenule

-Čekajte Vaša Visosti, hoću reći Hermiona- počela je Silfida

-Pre smrti vaše bake, ona me je zamolila da odnesem jednu teglicu Gandalfu, u toj teglici je bio jedan žuti cvet, rekla mi je da niko ne sme da sazna za to, ali evo, saznali ste-

Rekla je sa tugom u očima kada je shvatila da je upravo prekršila jedan od viteških kodova: Nikada ne izdaj.

-Molim?? To su divne vesti, idemo odmah kod njega.. - shvatio je vidar

Ali, taman kada je on to izgovorio, na vratima se niodkuda pojavio Gandalf, videlo se da je ceo put pretrčao i da je imao jedva snage da priča...

-Moja gospo, Selena je nestala-

Jedva je izgovorio

Svi su ga gledali šokirano, svi su znali proročanstvo, svi su znali ko je Selena Mekenzi.