U mestu koje je sada nazvano Kalifornija, obični ljudi pre 1000 godina, ugledali su nadprirodno biće koje se, tokom punog meseca pretvaralo u vuka. On je nastao od običnog deteta odgajanim vučicom. Kasnije, tadašnja policija ugledala je dvoje ljudi...
,,Dođi, dođi...", mama, gde si sada kada si mi potrebna? Bila sam dovoljno pametna da znam da sigurno ne smem ići u pravcu tog glasa, nego ka svetlosti. Bila sam sve bliža i bliža svetlosti, dok se odjednom nisam našla na jednoj maloj livadici. Odjednom, na gustoj, zelenoj travici prekrivenoj šarenim cvetićima i svakakvim ,,insektima",
Oups ! Cette image n'est pas conforme à nos directives de contenu. Afin de continuer la publication, veuillez la retirer ou mettre en ligne une autre image.
koji su upijali svaki sunčev zrak, ugledala sam petoro senki. Senki konja sa krilima. Petoro belih pegaza je kružilo plavim
Oups ! Cette image n'est pas conforme à nos directives de contenu. Afin de continuer la publication, veuillez la retirer ou mettre en ligne une autre image.
nebom iznad mene, ali svaki je bio nekako poseban. Odjednom, nebo je postajalo crno. Vetar je počeo snažno da duva, a beli pegazi su se raštrkali na sve strane, zajedno sa ,,insektima". Tamo gde su do malo pre beli konji plesali svoj valcer, zamenio je crni konj, sa još crnjim očima. Košmar. Čudovišni konji koji idu iz sna u san, plašeći i ljude i životinje. Postoji legenda o tome da košmari imaju oblik crnih konja zlokobnog izgleda, ogromnih sa crvenim iskričavim očima. Nekima su nozdrve takođe plameno-crvene, a njuška im je nalik na gubici strašnog zmaja. Griva kao da im je sazdata od živih plamenova, a kopita na nogama su zažarena, tako da pri hodu izbacuju iskre i plamenove. Takvi konji su nesumnjivo borbena stvorenja, koja uglavnom obitaju u Carstvu tmine i zla. Te jahaće konje obično koriste opaka stvorenja, zombiji i još mnogo strašnija bića od kojih zaziremo. Odani su svojim jahačima, slepo slušaju gospodara, i može se reći da su konj i jahač ovde prožeti uzajamnim razumevanjem kakvo se ne sreće u pravom svetu! Noćne more su zastrašujuće jaki i moćni konji. Jedan udarac njihovog zažarenog kopita dovoljan je da usmrti svakoga kaga njima udare. Uz to, kada se bore, iz nozdrva tih mračnih konja izbijaju otrovni gasovi, koji parališu i najmoćnijeg protivnika. Za razliku od ostalih košmara, koji su imali crvene oči, ovo čudovište koje je stajalo ispred mene je imalo crne kao najmračnija noć u godini, crne kao pusta ulica u kojoj ti se moglo svašta desiti ako samo pogledaš u nju, crne kao smrt. Znala sam da ne mogu da pobegnem ni od običnog konja, a kamoli od đavoljeg ljubimca. Udahnula sam duboko dok sam polako koračala u nazad, a on se kretao ka meni. Gledao me je pravo u oči svojim crnim dubokim, koje su ličile na jamu bez dna, a ne oči. Stao je, i lagano se ,,poklonio", zbunjeno sam ga gledala i dalje hodajući u nazad, sada već malo brže. Odjednom sam udarila u nekoga iza sebe, lagano sam se okrenula, i kada sam videla u koga sam udarila vrisnula sam razgolačenih očiju. Ispred mene je stajao đavo, lično. Naglo se zasmejao, i dalje sam vrištala, i počela da drhtim, što od straha, što od hladnoće. Bila sam u zamci između đavola i njegovog ljubimca. Odjednom, neko me je gurnuo i udarila sam glavom o zid ,,tunela".
