U mestu koje je sada nazvano Kalifornija, obični ljudi pre 1000 godina, ugledali su nadprirodno biće koje se, tokom punog meseca pretvaralo u vuka. On je nastao od običnog deteta odgajanim vučicom. Kasnije, tadašnja policija ugledala je dvoje ljudi...
Krenula sam sa Hermionom u šumu. Da li se tako zove? Hermiona? Prelepu tišinu uništio je jak udarac kopita o tlo. Uplašila sam se, da li je to opet Košmar? Stala sam, i Hermiona samnom. ,,U redu je, to je samo Selfida, vila ratnica, najbolja u našoj vojsci", nasmejano mi je rekla. Odjednom se ispred nas stvorio ogroman beli pegaz, sa crnim šarama na repu, a na njemu još moćnija vila. Nosila je tamno zelenu odeću, a na glavi je imala sivi šlem sa slatkim malim zelenim krilcima sa obe strane, ne shvatam šta će joj ta krilca, ali okej. Tek sada sam primetila da na leđima ima siva krila.
Ups! Gambar ini tidak mengikuti Pedoman Konten kami. Untuk melanjutkan publikasi, hapuslah gambar ini atau unggah gambar lain.
Sišla je sa konja i poklonila se Hermioni, kao i sam konj. ,,Vaše visočanstvo, košmari opet napadaju", rekla je dok se dizala iz naklona. Hermiona ju je malo iznenađeno pogledala, pa je rekla. ,,Zar opet, idemo Selfida, idemo da im opet razvalimo vilice. Oni će moje selo", to zadnje je rekla najtiše što je mogla. Selfida se tiho nasmejala, ali kada se nečeg setila, odmah je sklonila osmeh. Potrčala je za Hermionom. ,,Vaše visočanstvo, nisu sami... na njihovim leđima sede svakakvi monstrumi, a predvodi ih đavo!", tiho je govorila Selfida. Hermiona me je tužno pogledala, kao i Selfida. ,,Idi, pomozite seljanima. Moram da budem sa njom, znaš gde smo", ,,Da, Visočanstvo, ne brinite", ,,Idi, požuri", rekla je Hermiona. U tom trenutku, iz jednog žbuna je uskočilo nešto, nisam tačno sigurna ni šta je to.
Ups! Gambar ini tidak mengikuti Pedoman Konten kami. Untuk melanjutkan publikasi, hapuslah gambar ini atau unggah gambar lain.
Krenuo je na nas, a Selfida je krenula na njega. U sledećem trenu, to čudovište je nepomično ležalo u lokvi crne krvi. ,,Bežite", povikala je Selfida, kada je videla da ih još dolazi. Hermiona me je povukla za ruku, i počele smo da trčimo. Par njih je krenulo za nama, Hermiona je bacala neke svetleće kugle na njih. Skrenule smo sa malog putića, i uletele dublje u šumu. Iza nas je odzvanjalo udaranje mača o mač, jauci i krikovi. Odjednom, Hermiona je stala, upitno sam je pogledala. Počela je da udara u vazduh, kao da lupa u vrata. Okejj, ovo je čudno. Ispred nas se stvorio starac duge sede brade i veoma niskog rasta. Čim je otvorio providna vrata, odmah nas je uvukao u nutra. Pre nego što je zatvorio vrata, pogledao je da li ima nekoga. ,,Čekao sam vas", rekao je malim, piskavim glasićem. Spolja su se čuli strašni uzvici. Odjednom pored nas su proletala čudovišta na leđima Košmara. Starac me je povukao na pod, začepio mi usta i stavio mi šaku na oči.
Katelina P.O.V
Podigla sam glavu, susrela sam se sa crvenim očima. Nisam bila spremna za borbu pa sam dobila jaku nogu u lice. Pala sam u nazad ali sam se odmah podigla. Osvrnula sam se oko sebe, Elajdže nije bilo. Ponovo sam uključila sva svoja čula. Pošto sam se upravo nahranila, bila sam puna energije. Osetila sam nečije prisustvo iza sebe i refleksno sam se okrenula taman da sprečim nečiju ruku, u kojoj je bio špric, napunjen do vrha nekom tečnošću. ,,Ma dajj!!", uzviknuo je meni nepoznat muški glas. Ali jedno sigurno znam. On je vampir. Opet je krenuo na mene. Opet sam ga izbegla. Pokušavao je da me ubode. Ta tečnos u špriceru nije imala nikakav miris. Par trenutaka smo se borili. Priznajem bio je dobar, učen je. Uzela sam ga za glavu, i taman kada sam krenula da mu slomim vrat, osetila sam ubod u vrat. Počelo je da mi se muti. Šta je ovo? Pala sam.
