Moj Natprirodni Svet

5. deo

PRE NEGO ŠTO POČNETE DA ČITATE, ŽELIM DA ZAPRATITE Kiiwii__ KOJA ME JE GURALA NAPRED. I IZVINJAVAM SE ŠTO STE DUGO ČEKALI...

Dijan (selenin otac) P.O.V

Gledao sam svoju devojčicu kako luta po zemljama snova. Katelina i Elajdža su trebali već da se vrate. Katelina je sigurno već završila sa obrokom. Gde li su? Odjednom, vrata sobe su se naglo otvorila i kroz njih su kao manijaci uleteli Megan i Kain. ,,Čuli smo da se probudila?", počeo je Kain, a završila Megan, ,,Pitali smo nastavnicu da nas pusti, ali nije dala, pa smo morali da čekamo kraj časa". Vau, oni su stvarno kao jedno. ,,Kako je?", upitao je Kain dok je sedao na krevet na kom je ležala Selena. ,,Bilo je sve u najboljem redu, dok joj od jednom nije ,,napuklo", meso na potiljku. Ni sam doktor nije znao šta se desilo", rekao sam tužno, suzdržavajući se da ne zaplačem. Šta se to dešava sa mojom ćerkom? Megan je počela da plače i prišla krevetu. ,,Oh, Selena, koji te je to đavo opkolio da mi je znati". Gledao sam je u čudu. Znao sam da ona ne zna ništa, ali te reči je izgovorila kao da zna bolje nego ja.

Megan P.O.V

Gledala sam u nju tužno i radoznalo. Baš me zanima ko je obseo moju sestricu, ko god da je, kada ga nađem iščupaću mu grkljan. Osetila sam Dijanov pogled na sebi. On nije znao da sam ja veštica, i to iz klana plamenih, ali je zato dobro znao da je moja majka predvodnica tog istog klana. Nije mogao da me oseti jer sam nosila lančić koji mi je majka napravila i poklonila kada mi je objašnjavala u kom svetu mi živimo. Na moj deseti rođendan. Tada sve veštice prolaze test, testiraju svoje moći, gledaju koliko su jake. Gledaju da li su dovoljno jaki da bi mogli da spasavaju živote za ono što sledi. Da li mogu da spašavaju ljudske živote. Ja sam ga sa velikom mukom prešla.

Pre osam godina, Megan POV

Budim se u svom preslatkom krevetiću sa puno jastuka, svih oblika i veličina. Oduvek sam obožavala jastuke. Čujem blago otvaranje vrata, u sobu je ušla moja majka sa preslatkom roze kutijicom sa jednorogom na poklopcu. Nasmejala sam se, ne skidajući pogled sa kutijice, i mama je. ,,Ima li mesta i za mene na krevetu?", upitala me je kroz osmeh. ,,Naravno. Najviše mesta ima za kutijicu", uzviknula sam uzbuđena. Mama se nasmejala još više i sela do mene na krevet. Odjednom se uozbiljila. ,,Megan, moram nešto važno da ti kažem pre nego što otvoriš ovaj poklon. Ovo što ću ti reći ne smeš nikome da kažeš, razumećeš zašto", rekla mi je na ivici plača. Pogledala sam je zbunjeno. ,,Šta je bilo mama. Reci mi, šta se dogodilo?" Pogledala me je i briznula u plač. Zagrlila sam je. Uzdahnula je i odvojila se od mene. Nežno i zabrinuto me je pogledala. Ponovo je udahnula i rekla. ,,Megan, ti znaš legende o vešticama, i ostalim nadprirodnim bićima. E pa, vidiš... to nisu legende.", opet je počela da plače. Normalna osoba bi počela ili da se smeje, ili da paniči. Ja sam samo sedela na krevetu i gledala u pod. ,,Znam", tiho sam izustila. Pogledala me je raširenih očiju i upitala. ,,Molim? Kako znaš?" ,,Ja sam oduvek htela da budem nešto od tih prelepih, čarobnih bića, najviše vampir. Zato sam i verovala u njih." Rekla sam to kao da je najobičnija stvar na svetu. Nasmejala se i rekla tiho. ,,E pa, Megan, san ti se ostvario. Megan, ti si veštica". Odmah sam okrenula glavu ka njoj sa osmehom od uha, do uha. ,,Stvarno? Zaista jesam? Ne zezaš me?" Brzo sam pričala.
Počela je da se smeje, ali se ubrzo uozbiljila. ,,Ne Megan, ne zezem se", pogledala je u kutijicu koju je držala u malim rukama.