Moj Natprirodni Svet

9. deo

Selena P.O.V

Starac, Gandalf, me je smestio u jednu malu sobicu. Pogledala sam na mali, zidni sat. Bilo je 03:27. Hmmm, mogla bih malo da se prošetam, bilo je mnogo zagušljivo, iako je prozor sve vreme bio otvoren. Izašla sam tiho iz sobe i, na prstima, došla do ulaznih vrata. Tu je bio okačen mali kaputić. Nekako sam ga navukla, dosezao mi je do pupka, a rukavi su mi bili malo ispod podlaktice. Lagano sam otvorila vrata, na svu sreću, nisu škripala. Udahnula sam svež vazduh, i uputila sam se ka šumi. Mislim da nije bila baš najpametnija ideja da sama lutam šumom u pola četiri ujutru, iz koje su izletali svakakvi gremlini i đavoli. Ali ok, oni su prošli, i otišli su na drugu stranu. Dugo sam se šetala, nisam znala koliko je prošlo vremena. Bolje bi bilo da se vratim, jer ako me Gandalf zatekne da nisam u krevetu, onda teško meni. Valjda. Gandalf mi je ispričao da sam se ovde kao nekako teleportovala, ali samo dušom, ne i telom. Zapravo jesam i telom, ali... ali... Uf, nisam ništa shvatila. Znam samo da sam se nekako teleportovala ovde, i da sve ovo zaista postoji. U mom gradu postoji šuma, nikada nisam u nju ulazila,ali znam da postoji. Gandalf mi je rekao da tu postoji jedno veliko hrastovo stablo, za koga znaju samo vilenjaci, koji izlaze u ljudski svet. Da bi došao u ovo vilinsko selo, morao si da se popneš uz drvo i da skočiš, i umesto da padneš i slomiš nogu, ti bi stajao na zemlji vilenjaka. Gandalf mi je rekao da imam još puno toga saznati, ali da će sve doći sa vremenom... Stala sam. Ispred mene se počela širiti gusta, bela magla. Čulo se glasno udaranje kopita o zemlju. Definitivno nisam trebala ići sama.

Elajdža P.O.V

,,Aaaaa", udario sam leđima o zid i pao dole, blizu mame. ,,Šta se desilo", čuo sam Ričardov pospan zabrinut glas. ,,Neka sila me je odgurnula od vrata", rekao sam uplašeno. ,,Šta si rad..., aha, razumem. Izgleda da je sve oko nas začarano, nemoj više ništa da pokušavaš, u redu?". ,,Razumem", rekao sam sa malim bolom u leđima. Mama je i dalje ,,spavala", nešto nije u redu. ,,Ričarde, ako je ovo zaista neki napitak, zar ne bi trebala već da se probudi?", ,,U pravu si, nešto nije u redu", rekao je više za sebe. Opet sam počeo da je tresem. ,,Mama, molim te, otvori oči!!", rekao sam na ivici suza. Ričard je zamišljeno gledao u nas. ,,Ostavi je", tiho je rekao Ričard. ,,Molim?"

Dijan P.O.V

Zašto se niko ne javlja na telefon? Prošlo je oko pet sati od kada su Katelina i Elajdža otišli u šumu, sada je već pao i mrak. Nešto ozbiljno nije u redu. Čuo sam iza sebe blagi izmoreni glas ,,Tata?  Tata, moraš da bežiš. Moraš...AAAAA.... BEŽI DOK NIJE POST-AAAAAA...", Počela je da vrišti na sav glas. Oči su joj promenile boju, više nisu bile zelena, nego crne. Šta se dešava?? Skočila je sa kreveta, pravo na mene. Nekako sam uspeo da je zbacim sa sebe, pravo na prozor, ,,NEEEEE, SELENA", proderao sam se. Prozor je pukao i ona je izletela napolje. Dotrčao sam do prozora, i video sam kako pada. Istrčao sam iz sobe i počeo sam da jurim kao manijak kroz bolnicu. Oko sebe sam čuo pitanja poput ,,Šta se to za ime svega čulo", ili ,,Da li je neko pobegao iz dela gde su ludaci", i tako neke izmišljotine. Izašao sam iz zgrade i potrčao ka delu gde je pala. Kada sam otišao iza bolnice, tu nije bilo ničega, samo malo udubljenje u betonu. Ali, ali... Ništa ne razumem. Opet sam okrenuo Katelinin broj, i naravno, opet se nije javljala. Šta da radim? Negde u daljini se čuo vrisak. Brzinom svetlosti sam dotrčao do tog mesta, i imao sam šta i da vidim. Selena je grebala kandžama lice jedne žene. Sakrio sam se i posmatrao sam šta će sledeće da uradi. Većinu vremena ju je samo grebala, onda je počela da je i jede. Prvo je zubima otkinula ženi uvo i počela da ga žvaće, primetio sam da Selena uživa u tome. Onda je počela da joj liže krv sa lica, uzela joj je ruku i stavila kažiprst u usta, kao i uvo, zubima ga je otkinula i počela da ga žvaće. Žena je samo vrištala. Ne mogu da verujem šta sam upravo video. Moja mala devojčica, ona, ona... postala je monstrum.