Draga bilježnice, jebem ti život, ovaj puta bez šljokica. Ja sam uvjerena da me muž želi smaknuti. Štoviše, dajem ruku u vatru. Slušaj ovo.
Jučer ujutro se Blaž probudio sav sretan. A i ti i ja znamo da kad se netko probudi sretan, to može samo završiti novim Svjetskim ratom. Neće mene nitko u suprotno uvjeriti! Doručkujemo, spremim klince, pregledam mailove-biznis cvate. Pošto je bio vikend, zaključila sam da je red da očistim ovu štalu od kuće. I kako to već biva, zasučem rukave, oribam podove, prozore, psujem, jebem mater noktima, oribam wc školjku, umivaonik, napijem se krvi svima u kući jer ne čiste iza sebe. Uobičajena rutina.
Negdje oko pola dvanaest, moj se dragi muž sjeti da bi on baš mogao uzeti klince i odvesti ih u trgovinu. Prvo sam mislila da je brižan i da mi ih želi skinuti s grbače. A-a. Više ne mislim to. I slušaj sad. Stavila sam ja veš u vešmašinu i odem van pronaći jebenu mačku koja mi je uništila sve zavjese. Moji odu, ja vrištim po dvorištu, susjeda već viri kroz prozor, ja joj pokazujem srednji prst. Susjeda se miče. Kad od jednom ja ti pogledam na pod, a oko mene stotine glista. Da, glista. I ne, ne serem ti.
Gmiže gamad iz zemlje ko' da je apokalipsa. Cijeli travnjak prekriven tim govnima, a ja buljim. Buljim ja, one i dalje gmižu. Ha, ništa, zovem Blaža.
„Bok, dragi. Čuj, znaš, dvorište nam je puno glista. Ne, ne serem ti. A od kud da ja znam odakle proklete gliste?!" prekidam poziv, gledam. Čudim se kao puran govnu.
Pet minuta kasnije ulazim u kuću, kad ono smrdiiiiiiiiii. Lovi me panika. Nešto je pregorjelo. Opet psujem. Dolazim ti ja tako u kupaonicu, a ono na podu lokva vode i sve u dimu. Što je bilo? Jebena vešmašina imala kratak spoj. Prokleta struja probila i opizdila u zemlju. Eto odakle jebene gliste. Spržilo im se dupe, pa su pobjegle van.
Vraća se Blaž, a na licu mu izraz šoka. Aha! Jesam ti rekla. Ne možeš se ti meni dić' sav sretan i biti u šoku kad me nađeš živu. I to nakon to si popravljao utičnicu od vešmašine. Hehe. Možda on mene želi ubiti, al' nećeš ti Šteficu samo tako maknut. A, ne,ne. Štofica je ko' žohar. Kad' bude apokalipsa, ostala budem ja, par štakora i koji komarac. Pazi što sam rekla!
Evo, gledam ga sad kako mjeri ulazna vrata. Valjda bude postavio giljotinu da mi glavu otfikari. Dakle, od danas više Štefica ne izlazi iz kuće kroz glavna vrata. Izlazi kroz prozor ako treba, pa nek' si misle da sam luđa od poderane cipele.
A jebote, evo ti ga na. Gledam klince vani. Bebać brusi zube na glisti, mali pak gura krepanu glistu u nos. Neka. Imat' će imunitet ko mama, mamicu im njihovu.
