Devojka sa Islanda

19.Deo

(......)

Probudio me je tata.
,,Jao duso sta je bilo?"
,,Ma nista,samo se be osecam dobro,najverovatnije je to zbog kise od juce"
,,Pa da li mozes u skolu?"
,,Ne znam,danas imam toliko obaveza,tako da cu ici,a ako mi kojim slucajem ne bude dobro,onda cu te pozvati da dodjes po mene,ako budes mogao,a ako ne pozvacu taxi"
,,Docicu po tebe,danas imam slobodan dan.A vec sutra se vracam na posao.Ehhh..."
,,Dobro tata"
,,Ajde pusticu te sad da se spremis,idem sada da spremim dorucak."
,,Vazi tata"
Obukla sam se onako kako sam se i osecala,opusteno i tuzno.Kod moje skole je bila prednost to sto nemamo uniforme.Mrzela sam ih,tako su.....dosadne.Kada si u njima osecas se kao igracka profesorima.

Obavila sam higijenu i ocesljala kosu.Napravila sam dve riblje kosti.Sisla sam na dorucak.
,,Mmmmmm,tata zaboravila sam tvoja ukusna jela"
,,Pa ovo ti je prilika da se prisetis"
Namignuo mi je,a ja sam se osmehnula.
,,Nego tata,znas razmisljala sam o onome...O tebi i mami znas...iii...u sustini nisam jos potpuno odlucila,ali sam samo htela nesto da ti kazem."
,,Samo reci" -prizeljkivao je da cuje sta imam da kazem
,,Pa znas,ovde sam stekla dosta prijatelja i tek trebam da se zblizavam sa ljudima,po meni bi bilo glupo da tako i ostavim.Tako da cu najverovatnije ostati ovde,sa tobom.Iako ce mi mama mnogo nedostajati,ali hej,dolazicu tamo skoro svakog vikenda."
,,Da u pravu si,rezervisacu ti svake nedelje kartu,jer znam kako ti je kada ti neko nedostaje.."
,,Znas?"
,,Da...kada sam bio klinac,tvojih godina,voleo sam jednu devojku,zvala se Karen.To nije bila ona decija ljubav,to je bila ona velika i odrasla ljubav,iako tada jos nisam bio odrastao.Ona je bila iz Spanije.Imala je lepu dugu ljubicastu kosu i sjajne oci.Kada me je gledala tim krupnim i lepim ocima,uglavnom sam ostajao bez daha.Ali njeni roditelji su morali da se vrate u Spaniju i,nasa veza je morala da se razvija na daljinu,bilo je mnogo tesko,naporno i stresno,ali nisam mogao ceo zivot da zivim sa takvim bolom u srcu...pa smo zato,raskinuli..."
,,Tata ako ti je tesko da pricas o tome,stvarno...."
Nisam stigla da zavrsim recenicu.
,,Ne,potpuno je u redu,hteo sam ovo sa nekim da podelim.Sada mi je lakse."
,,Drago mi je tata"
,,Ali tu dolazi svetlija strana price,upoznao sam tvoju mamu,i zavoleli smo se,bilo nam je prelepo,ali jednog dana,Karen se vratila u Menhetn,da zeljom da me ponovo vidi,a zatekla me je sa drugom zenom,to ju je jako povredilo,izdrala se na mene i pobegla.Zasluzio sam to,zasluzio sam I mnogo goru kaznu..."
,,Ne nisi tata..."
,,Jesam duso,nisam imao vise hrabrosti da patim pa sam je samo zaboravio do trenutka kada se nismo opet sreli,ali sada je idalje pamtim,i obecao sam sebi da je nikada necu zaboraviti,ona je jedan lepsi deo moje proslosti...ali nisam od tada cuo nista o njoj."
,,To je samo deo proslosti,normalno je da ne mozes da zaboravis devojku sa kojom si bio srecan ne znam ni ja koliko godina,nemoj da se stresiras zbog toga,i ne nisi zasluzio goru kaznu tata,sta si drugo mogao da uradis?Da ostanes zajedno sa njom do kraja zivota a da se vidjate jednom godisnje?Ne tata,to vise nije ljubav,to je samo patnja,zelja da vidis nekoga ko ti nedostaje...Dobro si ucinio,jer si trebao da nastavis dalje,morao si da prihvatis to kakva istina god bila...to je eto to.."
Dok sam ovo pricala sve vreme sam mislila na Andreja,to je isti slucaj kao i kod nas,kada Andrej sazna za Viliama,povredice ga,patice za mojom ljubavlju,i ja za njegovom...Andrej je nesto posebno.Nesto posebno sto sam srela i nikada necu zaboraviti....
,,Pametno moje dete,ajde pozuri zakasnices u skolu,odvescu te."
,,Ovaj,dogovorila sam se sa drugom"
,,Nema veze,povescu i druga,nije nikakav problem."
,,Okej samo da mu javim"
Poslala sam mu poruku:
〰️Hej Viliame,moj tata ce nas voziti u skolu,nadam se da nije problem?〰️
Brzo mi je odgovorio:
〰️Naravo,nikakav problem,vidimo se!〰️

Obula sam se i obukla teksas jaknu.Za to vreme tata je otisao do garaze po auto.Nas auto bio je crven,sa crnim staklima,nalik dzipu,ali nije bio dzip,To je bio jedan spolja mali auto,a iznutra veliki,sa puno prostora.Seli smo u auto i pokupili Viliama.
U autu je bila pustena muzika.Tako smo se vozili 10ak minuta.Stigli smo u skolu.Viliam i ja smo izasli iz automobila,a tata je otvorio prozor i rekao mi ,,Obavezno me pozovi ako ti nije dobro"
,,Okej tata"
Otisao je kuci,a ja sam nastavila da hodam sa Viliamom.
,,Hej,kako to da ti tata kaze da ga pozoves ako ti nije dobro?" -pitao je sa onim ljubaznim glasicem,kao neka beba
Obozavala sam njegov glas.Svaki put kada progovori,meni bi se noge odsekle.
,,Pa ovaj....sinoc mi nije bilo dobro,znas...imala sam temperaturu..." -rekla sam postidjeno
,,A sada?"
,,Verovatno imam i sada,ne osecam se bas najbolje...ali gledaj,ako ne zelis da se danas druzis sa mnom zbog toga,okej je.."
,,Ne,ne,ne,bas naprotiv,kakav bih ja to bio decko?Zelim da budem uz tebe ceo dan,oa cak i posle skole!"
,,Stvarno,nije potrebno da se toliko brines,nema potrebe,ja sam samo jedno obicno djubre..."
,,Sta to pricas Sofija?"
,,Nije bitno...Hajdemo na cas"
Nije rekao nista.Samo smo krenuli prema kabinetima.
Na casu nisam bila toliko aktivna kao obicno,pa me je profesor pozvao da ostanem posle casa.
,,Sofija,tvoja aktivnost sve vise pada na dole,sta se desava?"
,,Pa znate profesore..."
U tom trenutku mi se mnogo zavrtelo u glavi i pala sam u nesvest.Profesor me je uhvatio i pozvao osoblje skole iz prve pomoci.Oko kabineta se okupila gomila dece,od Viliama pa cak do Helene-najpopularnije devojke u skoli...

        Uskoro 20.Deo

___________________

OD DVADESETOG DELA KRECE
DA SE ZAHUHTAVA🙃
NADAM SE DA CETE UZIVATI U
PREDSTOJECIM PARTOVIMA.

AKO VAM SE SVIDEO PART OSTAVITE VOTE I KOMENTAR 💕

__________________