Ćutim o tebi (Završena)

81. deo

Srce mu je lupalo kada sam ruku prislonila na njegove grudi.
M: ,,Kako si samo smotana."
Mihajlo, da li ti srce lupa zbog mene ili si se samo uplašio da ću pasti? Da li me gledaš tako lepo jer ti se sviđam ili si se zagledao u boju mojih očiju? Da li, Mihajlo, ti osećaš isto što i ja sada?
Htela sam da ga pitam. I pitala sam ga. Ali ne naglas.
Uhvatila sam ga za džemper i privukla ga sebi. Stegao je ruku na mojim leđima.
M: ,,Valerija? Šta to..."
Popela sam se na prste i poljubila ga u obraz, blizu usne, dokle sam mogla da mu dohvatim lice. Povez na nosu mi nije toliko smetao da to učinim. Njegovo lice je milo i nežno, suviše prijatno ispod mojih usana. Popustio je stisak na mojim leđima ostavši u istoj pozi kao i kada sam ga poljubila. Bio je suviše zatečen u trenutku. Posle minut-dva me je pogledao.
J: ,,Jesi li dobro? Sav si crven."
Ispravio se i konačno prodisao, jer mi se činilo da je prestao da diše otkako sam ga poljubila.
M: ,,Da. Super. Ekstra."
Naslonio se na ogradu stepenica.
M: ,,Zbog..."
Dotakao je obraz.
M: ,,Zbog čega si me poljubila?"
Osmehnula sam se.
J: ,,To je bilo hvala od mene."
Klimnuo je glavom.
M: ,,Ah..hah...hvala."
Shvativši da se izgubio unela sam mu se u lice.
J: ,,Jesi li siguran u to da si dobro?"
M: ,,Da. Jesam. Jesam...Valjda."
Nadrkani direktorov hod sam prepoznala izdaleka u holu iza Mihajlovog ramena.
D: ,,Vas dvoje!"
Vikao je, uperivši prste u nas.
D: ,,Video sam vas."
Spustila sam se na isti stepenik na kojem je Mihajlo stajao.
Zbog velikog stomaka, direktor se držao za njega dok se penjao prema nama.
D: ,,Gde se nalazimo?"
Upitao je zadihano. Ograda mu je služila kao oslonac za odmaranje, a penjao se samo sedam stepenika.
M: ,,U školi?"
D: ,,Baš tako. A kada je čas počeo?"
Iskolačila sam oči. Nikada me nije brinuo sat u školi. Nisam marila o kašnjenu ili o izostajanju. Poslednjih mesec dana nisam imala prekršaja velike količine, a sada sam potpuno zaboravila na vreme, pored njega
J: ,,Pre dvadeset minuta."
D: ,,A šta vi radite na stepenicama?"
J: ,,Stojimo."
D: ,,Ljubite se. Pa bar da ste se sakrili."
Obadvoje crveneli smo pred očima direktora.
M: ,,Ali mi nismo.."
D: ,,U moju kancelariju."