(ne)zaboravi, dalija

1. vrtlog

Težak zvuk prokletog alarma ponovo mi budi glavobolju. Zaista mi nije trebalo ono sinoć. Ustajem tromo iz kreveta. Po ko zna koji put proklinjem sebe i zaklinjem se da neću više da pijem. Kao i svakog prethodnog vikenda. Dok se teturam ka kupatilu, u poslednjem trenutku zaobilazeći sto, pokušavam da se setim dešavanja od sinoć. Devojke koje su bile sinoć na žurci gledaju me ispod oka. Ništa novo, nasmejem se sebi u bradu. Glava mi pulsira i osećam blagu mučninu dok perem zube u zajedničkoj umivaonici. U ogledalu hvatam pogled prvakinje preko puta mene. Iskreno, imala sam i gora pijanstva.
Pre nego što konačno izađem iz sobe, tri puta se vraćam da pokupim zaboravljene stvari. Za divno čudo, na telefonu nemam nijedno obaveštenje osim Matijasove poruke da me čeka u hodniku. On sigurno zna šta se desilo sinoć.
Dok silazim umalo ne padam niz stepenice pokušavajući da zaobiđem dve devojke koje se vraćaju sa doručka. Na uglu hodnika već vidim nacerenu bandu kako me prati pogledom. Ah, čari života u internatu.

-I evo je naša zvezda večeri! Je l' si se naspavala lepotice?

Podrugljivo mi dobacuje Marčelo, najiritantnija spodoba okruga.

Načičkani na klupi preko puta recepcije, Pablo, Stefan, Luks i Filip, smejali su se njegovoj izjavi. Previše sam mamurna da se raspravljam s njima. Neiskreno sam im se nasmešila i krenula ka Matijasovoj sobi. U tom trenutku mi se pogled susreo sa Davidovim. Kao opečen, naglo je skrenuo pogled i samo prošao. Ovo definitivno ima neke veze sa žurkom od sinoć. U glavi mi je besneo uragan i uhvatila sam se za slepoočnicu.

-Nije valjda da te boli glava? Imaš sreće, da Don nije uleteo, bolelo bi te još nešto sem nje.

To je kod ostalih izazvalo gromoglasan smeh i svih mi svetaca ako mu u tom trenutku umalo nisam razdvojila donju vilicu od lobanje. Na sreću, Matijas je izašao iz menze sa sendvičem i flašicom vode. Do tog trenutka nisam ni bila svesna koliko sam žedna.

-Hajde, stvarno ste preterali. Marčelo, spusti loptu malo, okej?

Matijas im je ljutito odbrusio na šta su Filip i Stefan ustali i otišli u sobu, dobacivši mi podrugljive osmehe. Ološi.
Klimnula sam glavom Matijasu i on mi je pružio flašicu dok smo izlazili. Osetila sam kako mi telo negoduje dok mi se voda slivala niz grlo. Naravno, kad je pijem samo kada pokušavam da sperem užasni ukus mamurluka.

-Da li želim da znam šta se desilo sinoć?

Gotovo nesigurno pitam Metija. Ima onaj dobrodušni smešak na licu i u tom trenutku sam po milijarditi put u svom životu srećna što ga imam.

-Paa... Odmah ću ti reći da je bilo manje strašno nego žurka povodom kraja prve godine.

Blago sam ga udarila pesnicom po ramenu. Oh, žurka na kraju prve godine. To je bio prvi i poslednji put da sam probala džoint. To sranje je vozilo žestoko. Uz dve flaše vodke osećala sam se kao da mogu da osvojim svet. Samo što je taj svet bio šank. A ja sam bila na sekund daleko od skidanja brushaltera. Pred celim klubom. Da dame i gospodo, moj alkoholičarski dosije.

-Bukvalno ništa nije strašnije od tog događaja Matijase.

To ga je još više nasmejalo. Pružio mi je sendvič i želudac mi se prevrnu. Džordžijana, gorećeš u paklu.

-Okej, u suštini, popila si malo više i počela da igraš sa Davidom. Recimo da se malo zagrejala situacija i u jednom trenutku više niste bili za našim stolom.

Zagrcnula sam se vodom i razgoračila oči. A onda sam se uhvatila za glavu i gotovo jecajući mu postavila pitanje na koje nisam bila sigurna da želim odgovor.

-Reci mi da nas nisi našao u onom ogavnom WC-u sa mojim nogama oko njegovog struka...

Uzdahnuo je duboko i zatvorio oči. To je to, ni oproštajnica grehova više ne može da okaje moje grehe.

-Moraću da te razočaram i da ti kažem da se to nije desilo. Zatekao sam vas ispred kluba kako se ljubite i njegovu ruku kako traži put ispod tvoje majice. Ali, nije otišla dalje od struka jer sam ga u tom trenutku razdvojio od tebe.

Na te reči mi je pao kamen sa srca. Mislim da sam se otreznila u sekundi. Sve zahvaljujući njegovom nenadmašnom pripovedanju.

-Kretenčino! Umalo nisam doživela infarkt...
Stavila sam ruku na srce dočaravajući svoju potrešenost.

Tada mi je uputio njegov šarmantni osmeh i prebacio ruku preko mog ramena.

-Nema na čemu Džordži.

Još jednom sam mu dugovala život.