(ne)zaboravi, dalija

3. o titulama i tajnama (deo prvi)

         Sreli su se sasvim slučajno, kako to obično i biva sa velikim ljubavima. Bar je ona mislila da je bila velika. Upoznali su se preko Mihaela, njihovog zajedničkog prijatelja. Tog leta ju je pozvao na rođendansku žurku. Klub je bio mali, krcat i zagušljiv. Za stolom, od tri momka i dve devojke poznavala je samo slavljenika. Tada je prvi put upoznala i njega.

Aleks Rihter, momak plavo-zelenih očiju i šarmantnog osmeha. Već na prvi pogled osetila je taj talas privlačnosti između njih dvoje. Pri svakom njihovom susretu, otkrivala bi nešto novo o njemu. Zvali su ga Kajzer ("car" na nemačkom) i kada bi neko upitao za njega koristeći njegovo pravo ime i prezime, obično bi ljudima koji ga poznaju trebalo trenutak dok povežu o kome se radi. Prevrtljivi su ti nadimci. Bio je odvažan momak, na momente nepromišljen i temperamentan, ali iskren i odan prijatelj. Nije se plašio da napravi prvi korak, niti je bio od onih koji nemo posmatraju sa strane. Umeo je i da se zadesi u tuči i da započne tuču, sve to zarad njegovih ideja i principa. Izgledao je poput mladog Apolona, stasit i očaravajuć, misteriozno privlačan. I dok je svim devojkama kraj kojih bi prošao zastajao dah, on je imao oči samo za jednu - Džordžijanu Varanovski.

***

Vreme posle večere u menzi internata bilo je pravi "đavolji čas" za vaspitače. Momci bi se okupljali oko glomaznog LCD televizora i međusobno se tukli oko džojstika i igrica. Oni najiskusniji izborili bi se za svoje mesto za konzolom dok bi ostali, poraženih pogleda, posedali oko pobednika i čekali svoj red. Ako bi ikako postojao red.

-Kladim se u svoj celonedeljni džeparac da vas sve komotno mogu oduvati ako me pustite da igram protiv vas.

Hvalio se jedan prvak dok je gledao četvrtake kako žustro stiskaju dugmiće. Među domskim igricama nije bilo velikog izbora, ali je svima bez sumnje bio najomiljeniji fudbal.

-Mali, ja se ne bih šalio sa tim, ješćeš prašinu ispod kreveta kada ti budemo uzeli pare.

Odgovorio je Luks ni ne pogledavši odvažnog novajliju. Na taj odgovor kroz masu se prolomi smeh. Ali dečak nije posustajao.

-Spreman sam na taj rizik, siguran sam da mogu da vas pobedim. Osim ako niste plašljivci.

Luks se nasmeja i razmeni pogled sa Pablom, sa kojim je igrao, a potom pauzira igru. Baci pogled na mršavog, smeđeg momka, tamne puti i krupnih očiju. Izgledao je tako sitno naspram njih dvojice, a opet njegov stav odavao je neku odlučnost. Pablo potom ustade od stola i pruži mu džojstik.

Luks mu se iskezi i pokaza rukom na mesto na kome je Pablo do tada sedeo.

-Nadam se da voliš da jedeš bube, momčino.

Gotovo cela menza beše u šoku kada su videli kako dečak vešto obilazi protivničke igrače i daje golove. Igrao je sa takvom lakoćom kao da je odrastao uz neku takvu igricu, iako su one bile veoma nepristupačne i skupe. Luksovo lice poče da crveni nakon što je izgubio po drugi put. Nije mogao da pređe preko činjenice da jedan novajlija može igrati tako dobro.

-Šta sada imaš da kažeš?

Luks ga je prostrelio pogledom i promrmljao nešto sebi u bradu. Onda se okrenuo ka Pablu, koji je razgoračenih očiju posmatrao ovaj skandal. Niko do tada nije uspeo ni da priđe Luksu u PES-u. On je bio legenda među domcima, gotovo nepobediv. Gotovo. Postojala je samo jedna osoba koja je umela da igra bolje od njega.

-Neka Džo smesta dođe u menzu. Ovaj balavac se ni po koju cenu neće naslađivati mojim parama.

Pablo klimnu glavom i krenu van menze, tražeći u telefonu broj novog suparnika. Dečak je i dalje imao onaj samouvereni osmeh na licu. Luks mu se na to isceri i namignu.

-Polako mali, ko se zadnji smeje, najslađe se smeje.

-Daj, pobedio sam kralja PES-a, ko može da mi stane na crtu? Dovedite tog Džoa da se naguta prašine. Uostalom, ko gubi ima pravo da se ljuti.

U tom trenutku kroz vrata menze ušeta devojka smeđe kose podignute u punđu, u prevelikoj majici nekog manje poznatog benda i trenerci. Imala je tamne oči i niz blistavo belih zuba, kojima se osmehivala dečaku.

-Čujem pobedio si kralja. Mislim da je došao trenutak da vidimo kako ćeš se snaći u igri protiv kraljice.

Dečakov osmeh isčeznu i sada ga je zamenio zapanjeni izraz lica. Njena neočekivana pojava ostavila ga je bez reči. Luks se tada glasno nasmeja, dajući devojci svoj džojstik...