(ne)zaboravi, dalija

10. (ne)tolerantnost

-Možeš li da zamisliš Daša? U istom momentu smo se našli na vratima...

Vežbale su na traci za trčanje u teretani internata. Bila je nedelja uveče i većina ljudi je koristila to vreme za šetnje i izlaske po gradu. Darja je podešavala brzinu na monitoru i slušala o nedavnim dešavanjima. Potom odmahnu glavom.

-Kreten. Još ima obzira i da pomisli na još jednu šansu... Kao da ih nije bilo bar hiljadu do sada.

Džordžijana se zaustavi i slegnu ramenima. Misli joj ponovo odlutaše do te večeri. Vožnja do internata provedena je u tišini. Njen otac, očigledno shvativši o čemu se radi, ustručavao se da bilo šta pita. Nije želeo da je ponovo udalji od sebe, ne sada kada su konačno počeli da izglađuju odnose. Aleks joj je to veče poslao gomilu SMS-ova, ali ih je ona sve pobrisala ni ne otvorivši. Nakon nekoliko propuštenih poziva, blokirala mu je i broj. Zaista je stavila tačku na tu priču.

-Iskreno, ne znam više šta da mislim. Pitam se da li je ovo bio ispravan potez. Misliš li da je trebalo da ga pustim da objasni?

Najzad je progovorila. Podesila je spravu i počela lagano da hoda. Darja se namrštila, a potom pogledala u Džordžijanu.

-Ta opcija je bila otvorena sve do trenutka kada je opet otrčao kod one... Sada više nema popravljanja. Sam je izabrao.

Džordžijana klimnu, zagledana u daljinu.

-Možda si u pravu.

Utom se vrata teretane otvoriše i u prostoriju uđe devojka tamnocrvene kose, ledeno plavih očiju i prćastog nosa. Hodala je uzdignute glave, isturenih grudi, kao da je kraljica koja upravo ulazi u balsku dvoranu. Graciozno je odgmizala do grupice od par momaka u drugom delu. Džordžijana i Darja ih do sada nisu ni primetile. Devojka je sela u krilo jednom od njih. Svoju mišićavu ruku stavio je oko njenog struka. A potom su se strastveno poljubili.

-Ugh, ovim je moj trening završen. Ako me neko traži, biću u toaletu. Mislim da današnji ručak želi napolje.

Darja napravi zgađenu grimasu, na šta se Džordžijana nasmeja.

-Loša ideja, Daša. Za par trenutaka će oni zauzeti toalet. Mislim da bi taj prizor alarmirao i tvoj doručak od juče. I zar oni nisu raskinuli?

Džulijet Mancini i Filip Marvel. Spoj dostavljen iz samog središta pakla. Najtoksičniji par internata. Svake nedelje bi bar tri puta raskidali i vraćali se opet zajedno. Ona je bila impulsivna, ljubomorna i arogantna, a on manipulativni egocentrik. Prosto savršeni jedno za drugo, ali isto tako odvratni za sve ostale.

-Ne mogu da verujem da su ponovo zajedno. Još juče je tvrdila onim kokoškama iz susedne sobe da je zauvek završila sa njim.

Džordžijana prevrnu očima. Nije mogla da razume kako neki ljudi mogu biti tako površni. Darja isključi spravu i uze peškir sa klupe.

-To me nimalo ne iznenađuje. Njihov period raskida traje već godinu dana.

Obe su se na to nasmejale, pokušavajući da ne privuku pažnju grupice. Taman su krenule ka svlačionicama kada ih simpatična, plava devojka iz treće godine zaustavi.

-Džo! Darja! Izvinite ako vas prekidam. Želela bih da vas pozovem na svoju rođendansku žurku u petak. Nadam se da ćete moći da dođete! Evo, ovde vam je sve napisano.

Nervozno im je pružila dve šarene pozivnice u obliku vizit-kartica. Uzele su ih i Džordžijana joj se nasmeši.

-Hvala Sara, zaista divno od tebe! Potrudićemo se da budemo tamo.

Devojka uzbuđeno klimnu glavom.

-Hvala vama! Pozvala sam još neke iz vaše godine, tako da se nećete sasvim smoriti, garantujem! Vidimo se!