Ugrizi mee! | ff | BL |

38😈

JUNGKOOK

Od kad je Namjoon otišao ne mogu prestati razmišljati o Taehyung-u.
Nisam spavao cijelu noć.
U glavi mi se bore dva osjećaja.
Kolika budala sam ponovno ispao.
U jednu ruku stvarno sam se jako bojao Namjoon-a, ali ipak sam nekako morao razgovarati s njim.

Namjoon-ovi udarci još su dodatno pogoršali moje fizičko stanje a istina je pogoršala moje psihičko stanje.

TAEHYUNG

Sad je 19:30h.
Spremam se za Namjoon-ovu momačku.
Kad malo bolje razmislim to baš i nema smisla.
Zato što su obojica muškarci, ali ajde valjda žele jedan dan provesti odvojeni.
Ja se nikad ne bih odvajao od Jungkook-a.

Udario sam se po glavi.
Taehyung možeš li shvatiti da je to gotovo.
Pomiri se s tim da ćeš biti sam do kraja života.

Nakon dvosatnog spremanja napokon sam izašao iz kuće.
Sjeo sam u auto i odvezao se do kluba gdje se odvija momačka.

JUNGKOOK

JH: Dobro hoćeš li se ti više spremiti?

Ja: U depresiji sam. Ne idem nikamo.

JH: O da ideš.

Ja: Zašto me samo ne ostaviš na miru.

JH: Zato što sam ti prijatelj.
Budi sretan što se još uvijek brinem za tebe nakon onog što si napravio.

Ja: Znači i ti si protiv mene.

JH: I eto ponovo ne slušaš.
Rekao sam da sam još uz tebe.
Zbog tvoje nemogućnosti slušanja samo povrijeđuješ ljude.

Ja: Ne ide ti baš da me oraspoložiš.

JH: To ti misliš.
Sad se oblači inače ćeš požaliti.

Ja: A kuda uopće idemo?

JH: Idemo u jedan klub.
Trebam te vratiti nazad u život.