Tara pov.
Odmah je upalio auto i krenuli smo prema mojoj kući. U sebi sam paničila. Jao živote žgaženi gušteru. Vozio je kao nenormalan i brzo smo bili kod moje ulice. Poljubila sam ga na blic i bukvalno izletela iz auta i počela da trčim prema mojoj kući. Za manje od dva minuta ušla sam na vrata da bi zatekla svog ljutog oca. E više stvarno ne mogu da se svađam.
"Gde si bila?"
"Negde."
"Gde si bila?!"- ovog puta ponovio je malo jače
"Na utakmici."
"Kojoj utakmici?"
"Zvezda."
"Zar ti ne navijaš za partizan?"
"Da, ali nema veze, utakmica je utakmica."
"Zašto si uopšte izašla kada si kažnjena."
"Zato što zbog gluposti ne možeš da ms držiš zaključanu."
"Time praviš samo još goru stvar."
"I šta god da mi daš sad, kaznu, ili bilo šta drugo, neću toga da se pridržavam."
"Znači, ne mogu da te odvojim od lošeg društva?"
"Lošeg društva?"
"Nina i Nikola nisu loše društvo."
"A onaj tvoj dečko, on jeste."
"On je loš za sebe, ne za mene."
"Ja ga ne teram da puši cigare niti da trenira boks."
"Sam je to hteo."
"Dobro onda, imaj dečka, izlazi, kako god ti želiš, ali pazi šta sam ti rekao."
"Ti takvi ne donose dobro, samo zlo i tugu."
"Oni su prevaranti najveći."
"Znam znam, ali ne verujem da su ti takvi, više su ono utakmica i sport."
"To je muško."
"Znam tata, idem gore."
"Važi."
"Ali čekaj ovo prvo."
"Šta?"
"Tata nije valjda."
"Jeste, ajde."
Stavio mi je onaj kao veštački stomak a trudnice sa grudima koji se zakačinje na leđima. Mili bože šta ja preživljavam.
"Seti se ovoga, svaki put kad pomisliš na nekog momka."
"Dobro, tata za toliko znam."
"Onda si slobodna da ideš."
Skinula sam stomak i konačno bila slobodna.
Uf ovo je dobro prošlo. Otišla sam u svoju sobu i išla da se istuširam od ovog glupavog znoja. Naravno da sam pevala u tuš kabini iako nisam baš neki najbolji pevač. Ja i pevanje = NE . Ali dobro. Mackala sam se kremicama kada mi je stigla poruka od Nine. Pa sam joj i odgovorila. I naravno ispričala situaciju. Makar nisam kažnjena. Ali stvarno je bilo nepotrebno.
Moj tata je povređen još od kad je moja majka otišla. Nismo čuli ništa o njoj posle. Možda čak i imam polu brata ili sestru. Ali to nikad neću znati. Ja sa time ništa ne mogu. I razumem da moj otac hoće mene da zaštiti jer samo mene ima u životu. Pružio mi je sve što je mogao i što je bilo u njegovoj moći. I sada sam mu zahvalna. Trudim se da imam što bolje ocene da bih upisala dobar fakultet. Ne znam baš da li ću medicinu kao tata ali videću baš o tome. Ima vremena još mnogo.
______________________________________Nekoliko dana kasnije posvetila sam se učenju za odgovaranja i testovima. Dobre sam ocene izdobijala. Tako da je to dobra stvar. Tata je zadovoljan. Dimitrija viđam samo u školi. Jer posle škole on odmah ode kući kaže ima nešto da završava ovih dana. Želela sam da ga iznenadim. Tako da sam kontaktirala njegovog mlađeg brata. Pitala sam da li može samo da mi otvori vrata da ne bih zvonila da ga poremetim. Složio se. I pustio me da uđem baš kada je on izlazio u grad. Znači sami smo. Vau. Dok još nije izašao pokazao mi je onu sobu što Dimitrije nije stigao da mi pokaže. Ukapirala sam da je tamo verovatno Dimitrije pa sam se nasmejala i klimula glavom i onda je on otišao.
Laganim i tihim koracima sam išla do sobe. A onda i tiho otvorila vrata gde sam zatekla ništa drugo nego njegov atelje. Lik hladno ima slike na platnu. I jedno veliko ili dva ili tri ćebeta na podu raširena predpostavljam da tu sedi i crta. Prišla sam mu jer mi je bio okrenut leđima i zagrlila ga oko vrata. On sluša muziku zato me nije čuo. Trgnuo se i sklonio slušalice.
"Oh Tara odkud ti?"
"Pa došla sam da te iznenadim."
"Pa jesi."
"Ako nije tajna, šta crtaš?"
"Pa pogledaj."
Skrenula sam pogled. I to sam bila ja sa onih slika. Znači on me je slikao da bi to uradio na platnu. Interesantna stvar. Iskreno baš mi se sviđa. Ma de sviđa. Ubija. Ista ja.
"Šta misliš?"-sad je on mene oko struka uhvatio
"Prelepo je jebote."
"Znači sviđa ti se?"
"Previše."
"Imam još samo ovo da potamnim i gotov sam sa ovim delom."
"Dobro, ja će ovde da legnem."
"Slobodno, za to i služi."
Ispružila sam se, opustila i zatvorila oči. Nekoliko minuta su prošla i čula sam svakakvo pomeranje ali ih nisam otvarala jer sam znala da je on. Odjednom osetim težinu na sebi i toplotu drugog tela. Tek tada otvorim oči i susretnem se sa njegovim zlatnim. Bile su mu proširene zenice i izgledale su vrlo čudno.
"Čudne su ti oči."
"I tebi su lutko."
Samo sam se nasmejala. A onda me on poljubio lagano i nežno pa onda počeo rukama da prelazi preko mog tela. Imala sam osećaj šta će se desiti i bila sam spremna.
______________________________________
Ps. Ja se iskreno izvinjavam što deo nije izašao na vreme nego je malo kasnio. Nisam ni ulazila na wattpad kako treba. Nadam se da ćete uživati. Ljubim vas. I da jel ide neko na BTS film u četvrtak?❤❤❤❤💜💜
YOU ARE READING
MOJ DELIJA
Romance"Ko te iznervirao, kome treba da kopamo grob?" "Šta te briga, gledaj svoja posla." "Pa ne ide to tako mala."