Tara pov.
"Ja ne znam kakve nesuglasice mi imamo?"
"Jednostavno je.."
"Kako jednostavno, uopšte nije jednostavno Tara."
"Jeste, ti si napravio opkladu da me pojebeš i da se zaljubim u tebe, a ja sam glupača koja ti je verovala."
"Ali i predpostavljam da to dobijaš kad se zaljubiš u cigana jel da?"
"U deliju."-rekao je malo iznervirano
Epa lutko došlo je vreme da ti sve kažem u lice.
"Mislim da moj izraz bolje opisuje vas zvezdaše, vidi se iz koje ste "sorte"."
"A tako znači, vređamo se na osnovu kluba?"
"Tako smo i počeli zar ne?"
"Polila sam te kafom koliko se sećam."
"Jesi."
"Ali to nije poenta."
"Nego šta je ako nije naša prošlost?"
"Tara hajde da prošetamo, ne želim da deca slušaju."
"Izvini, a gde da šetamo, po moru?"
"Na gornjem spratu, polazi."
Oboje smo vidno iznervirani, i samo trenutno želim da se ovo završi.
Ustali smo i pošli uz stepenice koje vode na gornji sprat jahte. Pogled je bio prelep. Međutim ja nisam došla ovde da gledam, već da razjasnim njemu neke stvari.
"Dobro, pričaj pošto ih nema deca."-naslonila sam se na ogradu i okrenula njemu
"Tara, u početku si mi bila samo opklada, ali sam kasnije shvatio da si mi se polako uvukla u srce, i zaljubio sam se, prvi put u životu."- oh
"Nisam želeo da te izneverim, išlo nam je dobro, poenta opklade je bila da te ostavim na sred školskog dvorišta."
"Ali nisam, rekao sam ti privatno, jer nisam želeo da se osramotiš, da te označuju kao opkladu i drolju, makar sam se potrudio da te toliko poštedim jer si to zaslužila."
"Ne znam zašto si isekla vene, i nikad mi neće biti jasno."
"A da li sam zaslužila da se uopšte opkladiš na mene?"
"Ne, ali koje to veze ima, nisi trebala.."
"Pa ni ti nisi trebao da se opkladiš."
"Znaš li kako sam se osećala, izdano, očajno, kao da me niko neće, majka me ostavila, a onda si se ti opkladio na mene, samo sam želela da me nema, isekla sam vene da bih sebi olakšala bol."
"A kada sam se probudila i ukapirala da nisam mrtva, odmah sam pitala za tebe i čula da si imao nesreću, ali da si premešten negde."
"Godinama nisam mogla da budem u vezi sa muškarcima kako treba iz straha da će biti isto, nisam ni mislila da sam zaslužna da imam porodicu, niti da treba da je imam, a mislim da je i bolje tako."
"O čemu ti pričaš Tara?"
"Ti zaslužuješ da imaš porodicu, ako je želiš."
"I naravno ako si u mogućnosti da imaš decu."
"Jesam, ali neću porodicu sa čovekom koga ne mogu iskreno da volim i kome ne mogu iskreno da verujem."
"I ne želim da sam uvek u pripravnosti i u strahovima."
"Mislim da preteruješ..."
"Ne preterujem."
"Slušaj me Dimitrije."
"Opraštam ti."
"Molim?"-zbunila sam ga
"Iskreno ti opraštam, ne moraš da me nosiš na duši, šta je bilo, bilo je, sada je gotovo, što se mene tiče mogu da ga ostavim u prošlosti."
Okrenula sam se prema moru i gledala u njegove daljine.
"Stvarno?"
"Da, najstvarnije."
Istina je. Bilo je vreme da se pomirim sa istinom i da mu oprostim, bili smo glupi i nezreli tinejdžeri. Gledali previše filmova i mislili da je život još jedan pa hajde da ga malo sjebemo, jer se filmovi uvek završavaju srećno zar ne?
Pa neka se i ovaj tako završi.
"A da li misliš da bismo mogli da pokušamo ponovo?"
"Mi?"
"Da."
"Ionako nemam šta više da izgubim, tako da okej."
Onda sam odjednom osetila kako mi stavlja ruke oko struka i nabija glavu u vrat. Ne ne. Ne tako.
"Dimitrije!"-izmakla sam se
"Hm?"
"Nisam mislila odmah da pređemo na nežnosti, ja ti ni ne verujem još u potpunosti."
"Dobro, izvinjavam se, poneo me osećaj."
"Izvinjenje prihvaćeno."
"Onda ovako, da li mogu da te zagrlim, onako bratski?"
"Možeš."
Prišao mi je i onako nesigurno me zagrlio oko ramena. Uzvratila sam mu zagrljaj i ponovo čula dobro poznate otkucaje srca. Nisam želela sa ovo prestane. Nisam želela da se ovaj san završi. Od straha da ću se probuditi. I idalje biti zatočena u svom umu sama sa sobom i svojim maštarijama.
Onda neka ovaj trenutak traje zauvek.
______________________________________
Hello. Konačno da se smislim da napišem deo. I naravno konačno je počeo raspust. Tako da uživajte u ovim nadolazećim praznicima. I srećan Božić svima koji su u petak slavili.💜💜💜❤❤❤
YOU ARE READING
MOJ DELIJA
Romance"Ko te iznervirao, kome treba da kopamo grob?" "Šta te briga, gledaj svoja posla." "Pa ne ide to tako mala."