Years later

1.4K 42 11
                                    

6 godina kasnije

Tara pov.

Pošto nemam svoju decu, a Nina ih ima. Ja ih trenutno čuvam. I vodim ih na more sutra zato što sam dobra kuma. A i Nina i Mihajlo da se opuste i da čuvaju ona dva druga. Nina očigledno samo blizance rađa. I od toga da će imati 3 deteta ispalo je i četvrto. Tako da imaju četri deteta. Kada su saznali Mihajlo se umalo nije onesvestio. Ali ja većinom čuvam Tašu i Marka. Idemo na more na Mikonos. Pratila sam stope svog oca i trenutno završavam medicinu. Posle ću najverovatnije ginekologiju.

"Kad idemo kod tvog tate?"

"Tašo, ni ja ne znam."

Oni vole kod mog oca, on im pravi zgodu za sve. Najbolje za njih. Kao da su njegovi. Verovatno se pomirio sa činjenicom da ja nikad neću da se udam niti decu da imam. Tako da su mu Taša, Marko, Lora i Matea ostali.

"Jel ste se spakovali?"

"Mama nas je spakovala."

"Marko moraćeš jednom sam to da radiš."

"Ne može sve tvoja mama."

"A zašto?"

"Zato što ćeš ti da budeš veliki, pa ćeš da imaš svoju porodicu, i da li misliš da će tvoja mama i tad da dolazi da te pakuje za put?"

"Pa zar ne bi trebala?"

"Ne."

"A ti?"

"Šta ja?"

"Zašto nemaš svoju porodicu?"- ovo je zabolelo

"Znaš Marko, nije za svakog to."

"Ali ti si super prema nama."

"Marko, prvo treba da nađem muškarca sa kojim želim da budem do kraja života pa sve ostalo..."

"I jel si ga našla?"-ubacila se Taša

"Bio je jedan."

"Pa gde je?"

"Negde u belom svetu."

"Zašto ne dođe?"

"Zato što verovatno ima svoju porodicu tamo negde, i lepo mu je."

"A ti, zar te je zaboravio, ti si lepa."

"Nadam se da me je zaboravio."

"A zaš..."

"Dosta je bilo priče, ajde na spavanje."

"Ali Tara."

"Nema ali Tara, idemo."

"Ahhh."- uzdahnuli su i jedan i drugi

Ali su ipak pošli prema njihovoj spavaćoj sobi u mom stanu. Smestili su se u krevete i ubrzo su se i uspavali. Izašla sam iz sobe i otišla na terasu. Izvukla sam paklu iz džepa i zapalila cigaretu. Porok. Znam da nije dobro, ali meni je lakše. Služi kao anti stres. Zašto su me podsetili na njega.

Dimitrije ako si i dalje živ i zdrav. Nadam se da si pronašao sreću.Da imaš porodicu koja te voli i koju ti voliš. Nadam se da si me zaboravio iako ja tebe nisam. Niti planiram da te ikad zaboravim. A možda bi tako bilo bolje.

Neprimetno su suze počele da mi idu. Sela sam na stolicu i podigla kolena. Išle su jedna za drugom. Dugo nisam plakala.  Mislim da je vreme sada. Želela sam ponovo da se ubijem. Ali sam saznala da je Nina trudna. Pa nisam. Jer je bila sama. On je otišao, a ona ga ostavila. I morala sam da budem uz nju. Imala je vremena da abortira, ali je porodica isto bila uz nju šta god da uradi. I na kraju je odlučila da će roditi.

I kada mi je to rekla mislim da sam bila najsrećnija osoba na svetu. Pitala me je da im budem kuma. Da ih krstim. A kada se porodila, plakala sam kao kiša. Provala oblaka. Jedva je izdržala porođaj. Pošto su bile dve bebe, sva je se izmučila. Bila sam uz nju celo vreme. Bila sam tu kada su rekli prvu reč, kada su prohodali, nasmejali prvi put, i znala sam da ja nikad neću videti moje. Pa sam na njih gledala kao na svoje.

Oni su mi pomogli da ne upadnem u teže stanje depresije. Išla sam kod psihijatra. Ali kada su oni bili tu. Doktorka mi je rekla da je mnogo bolje. Nasmejala sam se prvi put u nekoliko meseci. A onda je bila i ta utakmica Partizana našeg voljenog. Ponovo ih je spojila. Nina j Mihajlo su se ponovo sreli nakon pet godina.

Isto tako su se brzo i pomirili, venčali, pa čak i dobili još dva deteta. Naravno tu sam bila da pomognem. A ova dva besnika su većinom kod mene. Volim ih najviše. I prvi put u nekoliko godina mogu da kažem da sam stvarno srećna. I suze su počele još više da idu.

"Zašto plačeš?"

Okrenula sam se i videla Tašu sa njenom medvedom.

"Onako."

"Mama, je rekla da se nikad ne plače onako."

"Srećna sam."

"Ali to nije razlog da plačeš, valjda se smeješ."

"Plačem zato što sam imala mnogo problema, a sada konačno shvatam da je to ništa, i da sam srećna."

"A ti zašto ne spavaš?"

"Ne mogu, jedva čekam sutra."

"Dođi."

Sela je kod mene u krilo. A ja sam joj mirisala kosu.

"Volela bih da ti imaš ćerku, onda bih je ja čuvala."

"Ja imam osećaj da si ti moja ćerka."

"Kako se taj dečko zvao?"

"Koji?"

"Taj što nije tu?"

"Dimitrije."

"Epa on je svinja."

"Jeste, dušo moja, jeste."

"I takvih trebaš da se kloniš."
______________________________________

Izvinjavam se što deo kasni. Ali ovaj wattpad mi ne radi kako treba od poslednjeg ažuriranja. Neće da mi uđe u aplikaciju. Haos. A i ja sam se malo hehe "zagrejala" za jednog🤑. Iako znam da nikad neću biti sa njim. Plus spremam novu priču. I sledeće nedelje škola. Tako da ne znam šta ću.😍😍😍

MOJ DELIJAWhere stories live. Discover now