MOJ DELIJA

🌟Za dobra stara vremena🌟

Tara pov.

Ding

Čula sam poruku kako mi je stigla u toku doručka.

"Večeras u 19h kod mene, jel vam odgovara?"

"Da."

"Budite kod luke, broj 25."

"Okej."

Šta li ćemo kod luke, možda živi blizu, nemam pojma.

"Deco, večeras idemo kod mog školskog druga."

"Onog od sinoć?"

"Da."

"Dobro, ali prvo idemo na plažu."

"Marko imam dogovor, svaki dan idemo na plažu, bez brige."

"Evo zove me tata."

"Halo?"

"Taki?"

"Tata."

"Kako se provodite?"

"Za sada vrlo odlično."

"Dobro, javljaj mi kako ste, znaš da brinem."

"Znam, tata, znam."

"Onda neću da napinjem, ajde lepo se provodite, i kupite nam nešto."

"Hoćemo."

"Ajde ljubim te, ćaos."

"Ćaos tata."

"Ah živote."

Uzdahnula sam jako i počela da radim neke potrebne stvari. Išli smo na plažu, ali smo i morali relativno brzo da se vratimo jer smo morali da se spremamo da idemo. U ovim zadnjim trenutcima nikako mi se ne ide. Jao više ne znam šta ću sa sobom.

Naterala sam ih da se okupaju kako treba i očiste, jer je bila svađa oko toga. Tako da mi je totalno svejedno šta će da nose jer su mi se popeli na glavu. Ali to su deca. Mora se. Nakon mog tuširanja i sređivanja, odlučila sam da obučem običnu letnju belu haljinicu, mislim možda je i haljina. Ispod kolena je. Ali je jednostavna i baš je zato i volim i forsiram.

Ja kao i po običaju forsiram neke stvari jer sam se emotivno vezala za njih i nikako drugačije. Uvek nosim jedne iste stvari. Što bi Nina rekla ubuđaću se u njima...

Laganim korakom smo išli do luke. Malo sam bila nervozna. Ma gde malo. Mnogooo. Kada smo stigli gledala sam brojeve. Hmm 21...23....25 evo ga. Bila je tu prelepa jahta. Verovatno košta milione. Hah, mogu da sanjam samo o tome. Okrenula sam se da bih sačekala Dimitrija.

"Hej stigli ste!"-čuo se glas iza

Okrenula sam se i videla Dimitrija kako stoji na onoj lepo jahti. Da li mene to oči varaju? Koliko se sećam nisam pila ništa alkoholno pa da haluciniram...božeee.

"Hajde da vam pomognem."

Pomogao nam je da se popnemo na jahtu. Marko i Taša su kao i po običaju bili zadivljeni i oduševljeni jahtom. Iako su bili sa Mihajlom jednom. Jer to su tatina dečica. Vratila sam se u stvarnost i videla da Dimitrije ide pored mene. I to baš blizu.

"Ti si ovde?"

"Da."

"Zašto praviš  takve face?"

"Kakve face?"

"Pa neke šokirane."

"Nikad ne bih pomislila da bi ti bio na jahti."

"Što tako?"

"Lepo, više mi deluješ kao tip koji ide u luksuzne hotele za duplo manje para."

"Za pare je tačno, ali i ovde imam kuvara, i poslugu."

"Stvarno?"

"Da."

"Ti si onda bolesno bogat."

"Može se tako reći."

"I očigledno voliš da rasipuješ svoj novac na gluposti."

"Umesto toga, mogao si lepo da uplatiš neku cifru u humanitarne svrhe."

"Dajem i to, ovo je samo dodatni ekstra deo."

"Preveliki ekstra deo."

Smestili smo se na neki sto koji gleda na prednji deo jahte. Bio je onaj kasni zalazak sunca. Ja obožavam to. A iz ovog ugla je još lepše. Odjednom sam čula motore i videla kako se jahta pomera. Uhvatila me je panika.

"Dimitrije, nećeš valjda da nas kidnapuješ?"

"Ne, ženo božija, šta li ti misliš, idemo da se provozamo."

"Zar će da ti smeta vožnja jahtom malo po moru?"

"Neće."

"Onda se opusti."

Deca su se igrala ispred nas na nekom krevetiću pored nemam pojma, ne živim luksuzni. Životom da bih znala kako se to čudo zove. Ono kao klupe odmah uz ivicu broda samo što su mekane sa jastučićima. Davanje para za džabe.

"Pa dobro o čemu si želeo da pričamo?"

"Pa o svemu, za dobra stara vremena."

"Pa i nisu baš dobra koliko se ja sećam."

"Znam, stresem se svaki put kad pomislim."

"Zašto ti?"

"Mogao sam nogu da izgubim, da izlomim kičmu, da izgubim voljenu osobu."

"Da izgubiš nogu?"

"Imao sam udes u Beogradu kada sam saznao za tebe i tvoje stanje, pojurio sam ka tebi, ali sam izgubio kontrolu i sleteo, imao sam teške povrede."

"Ali je moj otac tražio da me premeste u Dubai i tamo da budem lečen u privatnoj skupoj bolnici."

"Tako sam se i izvukao, ali imam ogroman ožiljak na leđima."

"Baš mi je žao što si sve to prožvieo zbog mene."

"Ne treba."

"Meni treba da bude žao, ja sam te doveo u to stanje."

"Hajde da ne pričamo o tom ružnom periodu."

"Ne, hajde da razjasnimo sve nesuglasice lepo jednom za svagda."