Kain

1

- Rešio sam problem – Petar ulazi u klub sav zadihan.

- Koji? - namrštim se.

- Znam zašto ne možemo da rešimo problem sa ćerkom Srđana Lazarevića.

- Prebrza je za vas? – podsmehnem se jer mala vozi kao avion.

- Molim?

- Ništa, šta si otkrio?

- Ima dečka – pružio mi je fasciklu.

- Doktor Goran Mitrović, bio je na specijalizaciji u Americi, zato se ne zna skoro ništa o njemu, ali vratio se. Slikao sam ih.

Pogledam slike koje mi pokazuje. Oboje kepeci.

Ajde za ženu je normalno da bude te visine ali ne i za muškarca. Slikani su u nekom restoranu i ispred njenog stana, po izrazu njenog lica očigledno joj je rekao nešto što joj se nije dopalo. Hm.

- Momci je prate?

- Danonoćno, ulavnom je u stanu, na poslu ili sa prijateljicama. Ni traga njenom ocu ali primetili su nešto čudno.

- Šta?

- Crni audi – pokazao mi je sliku sa registarskim tablicama.

- Prati je naokolo već dva dana.

- Neka saznaju ko je vlasnik automobila a na nju neka paze, ne želim da neko pre nas sazna gde je Srđan sakrio pošiljku.

- Znači ukoliko neko pokuša da je povredi ili kidnapuje...

- Neka reše. Ako neko treba da sazna gde je to oružje to sam ja jer je moje!

- Jasno. Znači samo je pratimo?

- Da, za ostalo ću se ja pobrinuti. I pratite ovog kepeca. Ne dopada mi se.

- U redu.

. . .

Niko ne krade od mene, niko ne pravi budalu od mene. Svi koji to pokušaju završe na dnu Dunava, svi osim Srđana Lazarevića, on je bio zadužen za transport, njegova firma je krijumčarila moje oružje dok nije odlučio da zadrži pošiljku. Zatvorio je firmu i nestao. Kao da je propao u zemlju ne mogu da ga pronađem. Ali polako, ja sam srtpljiv čovek, dočekaću da mi padne šaka a onda će saznati zašto me zovu kraljem oružja.

Ko čeka taj dočeka, jedan od momaka koje je pratio kepeca doktora upravo me je obavestio da je kepec ušao u moj klub i to sa nekom plavušom. To otvara mnoge mogućnosti.

Izoliram ga na ekranu i udahnem duboko jer mi jedna od Kainovih kurvi dudla kurac ispod stola, dobra je, sve Kainove kiurve su dobre.

Posmatram kepeca sa plavušom. On definitivno nije džentlemen jer je njegova ruka na njenoj zadnjicim, sačekam da se pohvataju još malo pa naredim momcima da ga pokupe. Ostavim telefon, uhvatim plavušu za kosu i svršim zadovoljno.

. .

Uđem u podrum i krenem pravo ka doktoru Kepecu.

- Samo ste ga priveli? – pitam Bojana, šefa mog obezbeđenja.

- Da, mnogo je glasan za tako... malu osobu.

Podsmehnem se na ovo.

- Goran nešto? Doktor? – pitam ga jer se ne sećam njegovog prezimena.

- Da, ja sam doktor Goran Mitrović. Kakvo je ovo ponašanje i gde je devojka koja je bila sa mnom?

- Poslali smo je kući. Ti već imaš devojku Gorane.

Namrštio se na ovo i pružio mi dokaz da bodem u pravo mesto.

- Nije u redu što je varaš, to rade samo muškarci koji misle da su inferiorniji u odnosu na svoju partnerku.