Kain

8

- Miloš Petrović, nezakonit Srđanov sin, saznaj sve o njemu – pogledam ozbiljno u Bojana.

- Kako nam je to promaklo?

- Niko ne zna za njega, matori ga nikad nije priznao i po Mininoj priči nisu bili u dobrim odnosima ali povezan je sa firmom jer Mina nije ništa nasledila od nje.

- To ima smisla.

- I neka provere svu ovu dokumentaciju, pozovi Jelenu možda pronađe neke tajne račune, nekretnine, bilo šta gde se može sakriti oružje.

- Važi.

- Ali prvo nezakonit sin, nešto ga ne mirišem – naglasim. Imam osećaj u vezi sa njim.

- Odmah se bacam na njega.

Popodne sam imao sastanak sa predstavnicima Hrvatske, malo se popilo, pojelo i sklopio se posao, naravno sve to u kafani. Nakon što smo obavili posao krenula je muzika i stigle su kurve, to je nekako tradicija, da se proslavi uspešan posao, osim toga Isakove kurve su profesionalne, znaju one odlično posao.

Bio sam ležeran sve dok mi crnka nije sela u krilo. Shvatio sam da imam dva problema – prvi je taj što jebem samo jednu ženu odjednom, dobro možda dve ili tri i ako to traje par dana ja ne jebem druge, a druga stvar je ta što želim da jebem ali ne ove žene, želim jednu, posebnu, malu, jezičatu, otrovnu i vatrenu u krevetu. Želim Minu!

Udahnem duboko. Zašto da ne? Ona je mene iskoristila. Moji partneri se povlače u sobe a ja ih pozdravim i napustim kafanu. Vadim telefon i zovem Filipa, on sad motri na Minu.

- Gos... Kaine – javlja se nervozno.

- Gde je Mina?

- Kući je još uvek, smena joj počinje za sat vremena.

- Odlično – prekinem vezu i krenem kod nje.

. . .

Mina mi otvara vrata u boksericama i grudnjaku sa čašom vode u ruci.

- Rekla sam ponedeljak – kaže mi zajedljivo.

- Zar ti nikad ne umeš da pozdraviš čoveka? Dobar dan, dobro veče, zdravo, ćao...

- Šta hoćeš Kaine? – pita me namršteno.

Prođem pored nje i uđem unutra. Rahladila je stan, klima još uvek radi. Odlično, ne volim da se znojim dok jebem.

- Smena ti počinje za sat vremena? – pitam je.

- Za pedeset minuta, dok dođem do bolnice treba mi desetak minuta i toliko da se spremim.

- Znači imaš pola sata na raspolaganju? – preračunam se.

- Da.

- Odlično, biće dovoljno – uhvatim je za ruku i krenem ka njenoj sobi.

- Šta? – brecnula se.

- Skidaj se – naredim joj dok skidam sako.

Prekrstila je ruke na grudima u znak protesta.

- A mogu i da pocepam to na tebi, veruj mi, neće mi biti teško.

Izdahnula je pa krenula da se skida, teškog li posla, ima dve krpice na sebi.

- Tvoja sreća je što dobro jebeš – konstatuje museći se.

- To nije sreća lutko, to je umeće, godine i godine vežbe – bacim poslednji komad garderobe.