Kain

17

Načisto sam i kompletno očaran mojom budućom suprugom. Nije se šalila u vezi obećanja koja mi je dala. Prošlo je više od nedelju dana od kako smo uveli neka pravila u vezi i ona je sve vreme u mom stanu, prenela je žena svoje stvari, prerasporedila moju kuhinju i kuva mi svakog dana. Uklapamo naše smene, ja sam sam svoj gazda ali ona ima nezgodne smene, međutim to nam ništa ne smeta.

Ova nedelja mi je donela i mir, čini mu se da nema više one borbe između Mine i mene, oboje smo bili iskreni, prešli preko svega i nastavili dalje. Čudim se samom sebi jer ovi ustupci koje činim za nju su nešto što ne činim ni za koga, ali sa njom je tako lako, ona nešto poželi i bori se za to. Niko me oduševljava tako kao ona.

Kako je kod kuće bilo sve u redu glava mi je bila bistra i bolje sam se koncentrisao na posao ali to je važilo sve dok mi Filip nije javio da je Mina izašla iz grada, po lokaciji koju mi je poslao zaključujem da je krenula ka kući svog oca. Nisam znao zašto je otišla tamo a ja želim sve da znam. Rešio sam da je pitam kod kuće.

Planirao sam da siđam dole kada je Jelena ušla u moju kancelariju.

- Kaine, imaš li malo vremena?

- Zapravo imam, uđi.

- Hvala – krenula je ka mom stolu i pružila mi papir.

- Šta je ovo?

- Pronašla sam ovaj dokument među papirima Srđana Lazarevića.

- Šta je ovo?

- Tiče se tvoje pošiljke, ovde piše da si preuzeo pošiljku, na dnu je tvoj potpis.

- Šta? Nisam – pogledam na dnu i vidi stvarno moj potpis, ili bar liči na moj.

- To je kopija naravno i piše da je druga roba u pitanju ali pogledaj kilažu, tačno toliko je teško oružje koje je Bojan dovezao.

- Da nije greška?

- Proverila sam dva puta njegovu i našu dokumentaciju, jedina roba koju ti nisi primio je ova pošiljka, ali što se tiče Lazarevića on ti je predao pošiljku. Mislim da je nije ukrao, verujem da je on mislio da ćeš ti pdobiti pošiljku i predao je nekom.

- Jelena jesi li ti svesa da samo mali bori ljudi zna za ovo?

- Da, svesna sam.

- I govoriš mi da je neko falsifikovao moj potpis da bi ukrao moju pošiljku i sve to smestio Lazareviću? – namrštim se ljuto.

- Da, i verovatno bi uspelo da Lazarević nije sakupljao svu dokumentaciju.

Ostavim papir na sto i prođem rukom kroz kosu.

- Imena – pitam je.

- Ti, ja, Bojan, Petar, proizvođač, prevoznik i naša veza na carini.

- To su sve ljudi sa kojima radim godinama, ljudi kojima verujem - a neko od njih me je izdao.

- Žao mi je.

- Ali zašto lopov nije preuzeo pošiljku?

- Taj neko je možda znao da je Lazarević već mrtav, nije hteo da rizikuje sa pošiljkom tako da je ostavio tamo gde jeste. Svi su znali da tražiš svoju robu i logično je da lopov nije želeo da privuče pažnju na sebe.

- To je zapravo jako dobra teorija Jelena ali ima manu.

- Koji?

- Svi koji rade za mene znali su da tražim pošiljku i ako je lopov iznutra morao je da zna da je pitanje vremena kada ćemo pretresti sve što je Mina nasledila i naći pošiljku.

- Pretpostavljam.

- Mogao je da je skloni u bilo kom trenutku – zamislim se.

- To je tačno.

- Ali ako lopov nije iznutra postoji mogućnost da on još uvek ne zna da sam pronašao pošiljku.

- To ti je prilika da ga uhvatiš – shvatila je.

- A ako je u međuvremenu saznao da pošiljka nije na mestu? – oterali smo kamion pre dve nedelje.

- Možda misli da je vlasnik pronašao – slegnula je ramenima.

- Mina! – viknem.

Jebote ona je naslednica. Tražim telefon da nazovem Filipa.

- Da?

- Gde je Mina? – pitam ga nervozno.

- Još uvek nije izašla iz kuće.

- Ulazi tamo i proveri je! Jelena nađi Bojana – pogledam u nju i krenem da tražim ključeve.

Izazim iz kancelarije sa telefonom.

- Kaine?

- Da?

- Nema je.

- Kako je nema? Proveri ponovo. I gde je njen auto?

- Auto je ovde ali kuća ima dva ulaza, ja...

- Filipe! – viknem.

- Ovde je njen telefon, i torba.

Stegnem telefon i ugledam Bojana. Udahnem jednom ali duboko.

- Pretraži ponovo kuću i čekaj me tamo – prekinem vezu.

- Mina je nestala – pogledam u Bojana.

- Kako?

- Objasniću ti usput. Jelena neka Petar pronađe sve koji su znali za pošiljku.

- Odmah ću ga pozvati.

Taman sam pomislio da je sve u redu. Ako je neko takne, samo ako je dotakne... otvoriću mu lobanju sopstvenim rukama.