Kain

20

Sedim u fotelji, ćutim i posmatram Minu dok besni na mene. Ma usta ne zatvara, najebala mi se je familije od prvog kolena pa na ovamo. E sad, sedim jer me bole noge od stajanja, ćutim jer čim otvorim usta da kažem nešto i odbranim se ona viče još glasnije, a posmatram je jer mi je nekako zanimljiva. Moja verenica je na nekoj hormonskoj terapiji, odmah sam rekao da je to greška jer je ona i bez tih hormona luda ali žena ima misiju u života, beba, i ne odustaje od nje.

- ... i ti sediš tako miran i ispijaš piće dok kurve plaze po tebi, pa još se gospodin i izvalio u onaj separe.

Rasvestim se i shvatim da ona još uvek o kurvama. Evo u čemu je problem. Mina je došla sa prijateljicama u moj klub da se malo opuste, na drugoj strani ja sam sklapao posao kao i obično, bilo je tu alkohola, kurvi, razgovora... Ne petljam se sa drugim ženama jer i sa ovom jednom jedva izlazim na kraj ali ona očigledno ima sopstveno viđenje situacije. Hm, kao da njoj manjka mišljenje za nešto.

- Pa dobro bre Mina šta hoćeš od mene?

- Da ne piješ sa kurvama!

- Ne primećujem ih, sklopili smo posao i to je to.

- Na primećuješ onolike sisetine ispred tvog nosa? Pa ja sam ih videla i to iz suprotnog kraja kluba.

- Dobro Mina, dobro.

- Nemoj ti meni dobro.

- Šta hoćeš da uradim? – pitam je.

- Da se ne družiš više sa kurvama. Nikad!

Imam osećaj kao da me bode pogledom.

- Dobro neću. Još nešto?

Ukoliko se ne složim sa njom rasprava će trajati do jutra.

- Ni sa drugim ženama.

- U redu, neću. I smiri se pobogu! Prošetalo se par kurvi pored mene, pa šta?

- Pa šta!

- Pa šta? – ustanem iz fotelje i krenem ka njoj. Spustim ruke na njena ramena.

- Udahni duboko – naredim joj a ona se namršti.

- Udahni – ponovim.

Udahnula je duboko i ramena su joj se opustila.

- Ti nisi nesigurna žena, samo te hormoni rade.

- Daću ja tebi hormone! – sklanja moje ruke.

- Da odem ja u separe nekih muškaraca pa da „posedim" malo sa njima. Slušaj me dobro Kaine – pripretila mi je prstom.

- Nemoj da ti padne na pamet da praviš budalu od mene. Upoznala sam te sa prijateljima, pristala da se udam za tebe i trenutno radimo na bebi. Upropastiš li ovo... Dunav će biti mala reka za tebe, završićeš u Amazon.

- Bože kako te volim – uhvatim je prstima jedne ruke za vilicu i poljubim.

- Ne postoji žena na ovom svetu koja ima ono što imaš ti.

- A to je? – pokušava da ostane ozbiljna.

- Pa ja. Samo ti me imaš.

- Bolje bi ti bilo – udara me prstom u grudi pa me grli.

Zagrlim i ja nju pa je poljubim u glavu.

- Nisu bitne, druge žene nisu uopšte bitne.

. . .

Nakon što sam preživeo noć sa Minom došlo je jutro, ona je otišla da proveri šta i kako rade majstori na njenoj kući a ja sam morao da proverim neke pošiljke. Nije prošlo ni dvadeset minuta od kako je otišla zove me glavni majstor da mi kaže da daje otkaz.

- Kako bre daješ otkaz? Jesi nli završio kuću moje žene? – pitam ga.

- Prijatelju, tvojoj ženi je nemoguće ugoditi, stalno nešto zanoveta.

- Ti si prijatelju plaćen da slušaša to zanovetanje da ne bih morao ja! Vraćaj se tamo i radi sve što ti kaže – naredim mu.

- Ali Kaine...

- Marko jel ti i dalje želiš da radiš?

- Naravno.

- Onda radi. Evo ti savet „Uradi sve onako kako ona želi". I ne dosađuj mi više – prekinem vezu.

- Sve u redu? – pita me Bojan.

- Majstori ne mogu da izađu na kraj sa Minom, ništa neuobičajeno. Gde smo stali?

. . .

Moj život nikad nije dosadan.

- Draga šta radiš? – pitam Minu.

- Pravim spisak šta od tvojih stvari da prenesemo u kuću.

- Aha! Kako radovi?

- Majstori su ti glupi ali ide nekako.

Da problem, je u njima.

- Ima li šta ta večeru?

- Supa, šnicle, krompirići, salata i čiz kejk.

Luda je ali je vrhunska domaćica.

- Gladan sam.

- Postaviću sto. Kaine?

- Mmm?

- Razmišljala sam o nečemu – priča dok postavlja sto.

- O čemu?

- Hipotetički... ukoliko ja imam neki problem koji ne mogu sama da rešim...

- Imaš neki problem? – namrštim se.

- Hipotetički.

- Mina ne seri. Šta se dešava?

- Imam jednog pacijenta. Ženu. Koju iznova ušivam, namštam joj kosti... da skratim priču muž je koristi kao vreću za udaranje. Nagovarala sam je da ga tuži ali ona ga se boji, međutim rešila je da pobegne.

- I kako je to tvoj problem?

- Ponudila sam joj moj stan za skrivanje – gleda me nevino.

- Mina... – ah ova žena.

- Šta je trebalo da uradim? Mogla sam da joj pomognem i pomogla sam joj.

- Pa si sebi natovarila na vrat problem sa nasilnim mužem!

- Pa... am...

- Mina?

- Mislim da već jesam?

- Je li te taj tip dirao? – oladim se.

- Samo mi je pretio.

- Gde? – ispalim i već planiram i Peđu da pošaljem na dno Dunava. Kako on to ne zna?

- U bolnici.

- Nije te povredio?

- Ne ali nije mi bilo svajedno.

- Želim njegovo ime, i adresu – taj je već mrtav.

- Goran Stajić, drži neku kafanu na železnici.

- Znam gde je to. Nisam više gladan – uzmem telefon i ključeve i krenem da nahranim ribe.