Poslednji put pogledam na prozor. Eno ga. Zatvarao je vrata dvorišta i ulazio u kuću. Njegovi koraci odzvanjali su hodnikom. U trenutku se pojavio na vratima kuhinje. Ušao je u trpezariju i spustio kaput na stolicu.
Ja:„Hej tata."
T:„Hej Viktorija." Osmehnuo se.
Kako ću ga pitati? Da li trebam da ga pitam? Naravno da trebam, nisam kao Viktor.
Ja:„Izvoli spremila sam ti kafu." Pružila sam mu šolju.
T:„Hvala ti. A gde je Viktor?"
Ja:„U sobi. Nego, želela sam da te pitam nešto."
T:„Pitaj slobodno."
Ja:„Da li bih mogla da izađem večeras? Sa dve drugarice?"
T:„Naravno da možeš, za takve stvari ne treba dozvola samo mi dođeš i kažeš da izlaziš. Nisi više mala. Mislim, videla si Viktora." Nasmešila sam se.
Ja:„Okej hvala ti."
Kroz dugačak hodnik krenula sam do svoje sobe. Iste sekunde sam ih pozvala i rekla da budu kod mene u 20h. Čuo se Viktor iz druge sobe kako viče i udara.
Iako je bolje kada to radi da bude sam, otišla sam do njegove sobe. Na vratima se zaustavila te ih otvorila.
Ja:„Viktore?"
V:„Hej seko. Šta je bilo?"
Preusmerio je pogled sa televizora na mene. Da li opet besni zbog glupih igrica?
Ja:„Čula sam buku, pa sam došla da vidim šta se dešava."
V:„O pa to. Ma ništa strašno, samo igrica."
Ja:„Okej."
Debil, svaki put me tako preplaši. Krenula sam ka izlazu iz sobe kada me je zaustavio njegov glas.
V:„Nego znaš da sam juče išao sa prijateljima?"
Ja:„Da."
V:„Pa video sam tebi mnogo poznatu osobu."
Ja:„Koga?"
V:„Popovića."
Zadrhtim svaki put kada čujem njegovo prezime...
Pišite mišljenja i ukoliko vam se svidelo vote-ujte poglavlje :)
YOU ARE READING
„Poslednji put" - Završena
Teen Fiction- „Kada sam ga poljubila sve se promenilo." Nakon dosta godina ponovo su se srela dva različita sveta. Dva neprijatelja. Njihova prošlost krije tajne koje čak ni oni sami ne znaju. Ona ne može podneti njegovu pojavu, a on bi samo želeo da je pored...
