Krećući se laganim koracima, gledajući u tmurno nebo, koje je delovalo kao da će pasti kiša svake sekunde, ugledala sam njega. Razlog mog dolaženja ovamo.
Približila sam mu se dok me je on iznenađeno pogledao, verovatno se nije nadao da ću doći. Ustao je i primio me za ruku no je na trenutak samo gledao u moje oči.
R:„Da li si sigurna da želiš ovo? Stvarno želiš da odeš daleko, sa mnom?"
Potvrdno sam klimnula glavom dok je on svoje tople i nežne usne spustio na moje. Krenuo je u meni nepoznatom pravcu, meni svakako nije bilo bitno. Bilo je sa njim, ostalo me ne zanima.
Sve ovo je delovalo nestvarno. Kao san iz kog nikada nisam želela da se probudim. Toliko je delovalo stvarno, toliko je bilo prelepo, osećala sam se prvi put srećno.
Naravno, tako nešto se nikada ne bi desilo. Delovalo je previše stvarno da bi to i bilo. Krenule su mi suze na samu pomisao da je to bio običan san, koji se naravno nikada neće ispuniti.
Zamišljeno sam gledala u ivicu kreveta i samo želela da ga zagrlim, bar kao prijatelja, iako ga za tako nešto nisam smatrala. Dok se ja ovde mučim da zaspim, i uporno želim da ga izbacim iz glave, on grli nju.
Čula sam vrata sobe ali nisam obratila pažnju na onog ko je ušao. Videla sam ga tek kada je prelazio preko sobe i išao prema prozoru.
V:„Jao, Viktorija. Izvini ako sam te probudio. Trebao mi je punjač."
Ja:„U redu je, bila sam budna."
Verovatno je čuo moj težak glas, te je prišao i zagrlio me.
V:„Ako želiš lako ću ga ja prebiti, ne tuguj mnogo zbog nezahvalne budale. Želiš li da jedeš? Mislim, kada smo došli samo si odjurila u sobu, nisi jela. Nije kasno, dođi ako želiš. Uskoro će i tata da dođe."
Klimnula sam glavom ali nisam bila gladna. Osećala sam se kao da ću se razboleti, glava me je užasno bolela.
Ja:„Hvala ti, ali nisam gladna."
Razneženo me je pogledao no me poljubio u teme i ustao dok je ubrzo napustio sobu ostavljajući me samu što se meni i nije činilo kao problem.
Ni par minuta kasnije, ponovo je ušao ali zastao na vratima.
V:„On je. Došao je i traži te. Da li da ga pustim unutra, ili?"
Uzdahnula sam i hladno rekla „Reci mu da ide." Obrisala sam suze i pogledala u Viktora.
Potvrdno je klimnuo glavom i spusio istu no ponovo izašao zatvarajući vrata. Ubrzo sam čula Viktora kako viče, i to se čulo sve glasnije i glasnije. Ubrzo sam ugledala njega na vratima, zajedno sa Viktorom iza njega.
YOU ARE READING
„Poslednji put" - Završena
Novela Juvenil- „Kada sam ga poljubila sve se promenilo." Nakon dosta godina ponovo su se srela dva različita sveta. Dva neprijatelja. Njihova prošlost krije tajne koje čak ni oni sami ne znaju. Ona ne može podneti njegovu pojavu, a on bi samo želeo da je pored...
