𝐕 𝐈 𝐊 𝐓 𝐎 𝐑 𝐈 𝐉 𝐀
Napokon sam oterala onu budalu. Dosadniji je više od onog Relje. Konačno vratila sam se u školsko dvorište i videla ga. Ubacivao je košarkašku loptu u koš. Požurila sam kako me ne bi primetio.
Na hodniku me je zaustavila Ana. Stvarno će mi tata ponovo dolaziti na roditeljski? Kako ta žena mene mrzi.
A:„Želim da ti vidim majku sutra pre časova."
Oči su mi se napunile suzama. Mogla je bilo šta. Da me obori, da mi da lošiju ocenu, ali nju nije morala da spominje.
Ja:„Izvinjavam se, ali ja majku više nemam."
Prošla sam pored nje zamalo je zakačuvši ramenom. I da sam je zakačila ne bi mi bilo bitno. Trenutno mi i nije ništa.
Spomenula je nekada moju najveću podršku, koje nema 7 godina. Iako sam bila mala kada sam je izgubila volela sam je. I to mnogo. Tata je bio strožiji prema meni, ali sve se promenilo kada smo primili onaj poziv iz bolnice. Ceo taj događaj mi se pojavio pred očima. Tata koji žuri u bolnicu ostavljajući mene i Viktora kući, a zatim čekanje satima u maloj mračnoj tihoj sobici. Padala je kiša tog popodneva. I nebo je plakalo. I dalje se sećam tatinih reči „Mama je otišla, ali vratiće se. Nemojte se bojati." Viktor je tih dana plakao dok sam ja bila mala - imala sam 9 godina. Nisam razumela na šta je mislio kada je rekao 'mama je otišla'. Verovala sam da će se kad-tad vratiti. Ali nije nikada. Na najbolniji način sam saznala da je u stvari umrla.
***
Laganim korakom sam krenula kući. Dan mi je prošao užasno. Ako išta više nisam videla Anu. Bilo je baš toplo. Dobro bi mi došao prevoz.
Tek što sam pomislila na to, čula sam motor iza sebe. Veoma poznat motor najiritantnije osobe s kojom nažalost delim kiseonik.
R:„Treba prevoz?"
Ja:„Ne."
R:„Hajde."
Ja:„Neću."
R:„Molim te." Lagano se nogama gurao dok je išao u ravni pored mene.
Ja:„Ne, šta nije jasno? Puhnula sam i okrenula glavu sa strane te rekla dosta tiho, da on ne može da čuje „Dosada."
R:„Rekla si nešto?"
Ja:„Šta misliš?"
R:„Volim te."
Ja:„Nisam to rekla."
R:„Nisam na to mislio."
Na trenutak sam naglo zastala dok je on otišao malo ispred mene. Kada je shvatio da sam stala okrenuo se prema meni.
Ja:„Da li sam ja magnet za debile!?"
R:„Bome privlačiš nešto drugo."
Smoreno sam ga pogledala i ubrzala korak...
YOU ARE READING
„Poslednji put" - Završena
Roman pour Adolescents- „Kada sam ga poljubila sve se promenilo." Nakon dosta godina ponovo su se srela dva različita sveta. Dva neprijatelja. Njihova prošlost krije tajne koje čak ni oni sami ne znaju. Ona ne može podneti njegovu pojavu, a on bi samo želeo da je pored...
