Pedeset treće poglavlje

238 5 1
                                    

Ja:„Nemoj. Ilija, jednostavno nemoj. Ako misliš da je to bilo smešno pogrešno si mislio. Dosta mi je vaših zezalica i laži! Jer da on mene zaista... voli, nikada mi to ne bi radio."
I:„Viktorija ja sam ozb-"
Ja:„Ne! Znam da nije tako! Zašto to radi?!"
I:„Zato što je debil!"

Njegov glasniji ton je učinio mene da snizim svoj, a ubrzo shvatim njegove reči koje su bile jasne. Jeste debil, ali me svakako ne voli.

Neka jednom u životu bude muško, neka se jednom u životu tako ponaša, jer neće kroz ceo život imati Iliju koji će ići za njim i ispravljati njegove greške.

Samo sam prošla pored njega i nastavila prema sobi. Otvorila sam vrata, ušla, no ponovno zatvorila, spuštajući se niz ista.

Približila sam kolena glavi i obgrlila ih. Učinilo mi se da čujem korake u daljini, koji su svakog trenutka postajali bliži i glasniji.

Ustala sam i otrčala do kreveta, legla u isti i prekrila se preko glave, prethodno obrišivši suze.

Neka osoba je ušla u sobu, a mogla sam i pretpostaviti koja. Ili Jana ili Marija, ili Relja, mada bih po glasu mogla zaključiti ko je, a ovog puta je to bio on.

R:„Hej, jesi li okej? Video sam da si otrčala?"
Ja:„Super sam, samo me boli glava."

Tiše sam rekla, jer kada bih rekla glasnije čuo bi moj promukli glas i zaključio da nešto nije u redu iako je to trebao da zna.

Moram prihvatiti jednu stvar koja mi je dosta teška ; on me ne voli.  Voli nju, i na mene gleda samo kao na prijatelja i to se nikada neće promeniti.

R:„Izvini, stvarno. Samo ako ti je loše reci. Uvek sam tu za tebe."
Ja:„Da... da, znam."

Potapšao me je po ramenu i čula sam kako se osmehnuo. Uskoro je legao kraj mene i okrenuo me sebi.

R:„Slušaj, bez obzira na bilo koga... ti ćeš mi uvek i zauvek biti na prvom mestu. Kao prijatelj, ili nešto više, uvek si ti prva."
Ja:„Kako misliš nešto više?"

„Poslednji put" - ZavršenaWhere stories live. Discover now