Došla sam taman na vrijme za večeru. Kada sam ušla u restoran, kuma me već čekala za dogovorenim stolom. Sjela sam kod nje i naručila crno vino. Zapravo, bar sam probala jer nisam još punoljetna. Zato je moja kuma rekla:
-Čašu crnog vina i kavu.
Sva sreća pa je bila tamo.
-Petra, imaš 17 godina. Zašto si odjednom počela piti, nikad do sad nisi? I zašto si plakala?
-Zašto misliš da sam plakala?
-Lice ti je još mokro, valjda ga nisi dobro obrisala. A i vidi ti se u očima.
-Bolje me ti poznaješ nego što se ja poznajem.
-To je moja zadaća. Nego, nisi valjda plakala zbog Ivana?
-Jesam. Prekinuli smo.
-Gle, on nije vrijedan tvojih suza, a i nije samo to. Što se stvarno dogodilo?
-Ništa, stvarno.
-Zašto ti ne vjerujem. Nego, ajde sada jedi. Dobar tek!
-Hvala, također.
Kada smo se najele, kuma me pozvala u svoj apartman. Sjela je na krevet i rekla da si skinem jaknu, ali ja nisam mogla. Vidjela je da nešto nije u redu čim sam odbila.
-Petra, što ti je danas? Zašto ne želiš sjesti?
-Ništa mi nije, već sam ti rekla, uostalom, ne sjedi mi se.
-Nije to. Još se nešto dogodilo između tebe i Ivana.
Tako me ispitivala cijelih sat vremena, a ja nisam htjela odgovoriti. Na kraju sam se rasplakala i popustila. Nisam više mogla izdržati. Sve je u meni kipilo od jada, tuge, razočaranja, a najviše od ljubomore.
-Učinili smo to.
-Što to?
-Znaš, to.
-Aaa, to to. Spavali ste skupa?
-Prisilio me.
-Kako?
-Skinuo me i zavezao za krevet kada sam mu rekla da prekidamo.
-Zašto ste prekinuli?
-Prevario me.
-Dobro, vratimo se malo unazad. Petra, moraš doktoru.
-Mislite onom doktoru?
-Da, tom doktoru. Što nije u redu?
-Bojim se.
-Moraš, ja ću ići s tobom. Ostajemo još tri dana i onda idemo kada se vratimo.
-Dobro, kad već moram.
Nakon tri dana smo se vratile. Kuma je rekla mojim roditeljima da ću ovo polugodište biti kod nje. Naravno, o silovanju svojima nisam ništa rekla. Spakirala sam kovčeg i prvo mjesto kamo smo išle je bio ginekolog. Poslije pregleda smo čekale rezultate. Rezultati su bili pozitivni, a to znači...
-Kuma, trudna sam!
