Naša ljubav

Dio 2.

"Žurka kod mene!!"

Derala se Lara. Ne znam puno o žurkama, ali sigurna sam da niko ne želi da ide ponedjeljkom.

"Dolaze i ovi novi"

Sve cure su vrisnula na to, i ja sam samo prevrnula očima. Dobro, jesu slatki. Okej, savršeni. Ali zašto su tako opsjednute njima?

"Idemo"- rekla je Gabi dok me je doslovno vukla čitavim putem kući.

"Šta? Nema šanse"

"Ma daj! Uradila si sve one testove, a za sutra i onako nemamo ništa. Dobro bi ti došlo da se malo zabaviš"

"Ne, nema šanse"- i dalje sam uporno ponavljala.

Odjednom je stala, i zamalo sam se srušila jer nisam očekivala da stane.

"Idemo, i nema rasprave. Svaki put idem sama i-"

"Sama? Ti?"

"Dobro, sa nekim drugim. Ali niko nije kao ti! Zato, ideš sa mnom"

Krenula sam da kažem nešto, ali me je prekinula. Znala sam da moram da je poslušam, inače bi me ona odvukla tamo.

Čim smo došle kući, tražile smo šta da obučemo.

"Odustajem. Nikada neću naći nešto što mi se sviđa!"

"Sviđa ti se sve, samo ti se ne sviđa na tebi"- naravno, opet je znala tačno kako razmišljam.

"Ma hajde Ana, probaj ovo"

Dala mi je neku haljinu koja je bila veoma kratka, bez rukava. U šoku sam je gledala.

"Ne dolazi u obzir"- jedva da sam progovorila. Haljina ne samo da mi ne bi stajala, već je užasna. Stvarno imamo drugačiji stil.

"Dobro... Aaa, ovo?"- pokazala mi je drugu kombinaciju koja mi se zapravo i dopala.

Bila je to majica na bretele, i suknja. Ništa posebno, ali mi se sviđa.

"Znala sam! Oblači"- nisam ni stigla da joj išta kažem, a ona mi je stavila odjeću u ruke i izgurala me u kupatilo.

Napokon sam se sredila. Stavila sam maskaru, i sjaj za usne. Meni dovoljno. Gabi mi je htjela napraviti pletenicu, ali joj nisam dala. Kosa i moje pjegice su bile jedina stvar na meni što mi se nekako i sviđa.

"Izgledaš savršeno"

"Hvala. I ti isto"

Nakon još malo pripremanja otišle smo na žurku.

"Da li si sigurna da smo uopšte pozvane?"- pitala sam jer nas Lara nikako ne podnosi.

"Pozvala je svakoga. Neka trpi sada"
                           --------

"Sigurna si da ne želiš da popiješ nešto?"

Gabi me je stalno nagovarala da plešem ili da popijem nešto, ali sam je odbijala.

"Neka hvala. Ne želim da imam glavobolju"

"Ako ti tako kažeš"- reče Gabrijela i uzme još jedno piće.

Dok sam je gledala kako pleše, uveliko pijana, ugledala sam Relju i Laru.

Lara nije prestajala da mu nešto priča, a on je očigledno nije slušao. Nasmijala sam se na to koliko jadno sada izgleda, ali sam odmah požalila jer sam shvatila da me je vidjela.

"Šta se ti smiješ?"- pogledala sam je, pa onda Relju, koji nije obraćao pažnju na nas dvije.

"Ništa"- samo sam rekla.

"Jadnice"- rekla je smijajući se, a ja sam samo spustila pogled.

"Ostavi je na miru"- podigla sam pogled i vidjela da taj ledeni glas pripada Relji. Lara ga je zbunjeno pogledala.

"Ozbiljno? Upravo nam se smijala"

"Stvarno? A zašto?"

Drugo pitanje je postavio gledajući pravo u mene. Nisam mogla da prestanem da ga gledam, i mogla sam da osjetim kako crvenim.

"Nisam se vama smijala"- na brzinu sam odgovorila.

"Nego kome?"- iznervirano je pitala Lara.

"Ovaj, samoj...sebi"

Čim sam ovo izgovorila, htjela sam da propadnem u zemlju. Zašto nikada ne mogu nešto pametno da kažem?!

"Šta god"- iznervirano mi je rekla i otišla.

Shvatila sam da Relja i dalje stoji ispred mene, i posmatra me. Postala sam nervozna i već sam pomislila da sam prosula nešto na sebe, pa da je to svima smiješno.

Relja POV
Nisam mogao da prestanem da je gledam.

Tako niska i nervozna, bila mi je mnogo slatka. Na glas sam se nasmijao, iako nisam htio.

"Šta?"- pitala me je tiho.

Primijetio sam kako gleda sa svih strana, i tek tada sam shvatio koliko je zapravo nervozna. Sigurno misli da joj se smijem zbog nekih potpuno drugih razloga.

Brzo sam se smirio. Šta mi je? Inače samo izignorišem cure.

"Ništa"

Iznenadio sam je ovim odgovorom, jer sam odjednom postao ozbiljan.

"A sad mi stvarno reci zašto si se smijala"

I dalje sam gledao u te njene oci, i čekao njen odgovor.

"Jer je ona pricala kao navijena tebi, a ti uopšte nisi obraćao pažnju na nju. Samo izgleda kao jadnica"- rekla je u jednom dahu.

Nisam ovo očekivao. Ko je ova cura?

Približio sam joj se, i ona to nije očekivala. Mogao sam da osjetim kako se unervozila.

Da li ona uopšte shvata koliko zapravo savršeno izgleda?

"Tebi bi smetalo?"- šapnuo sam.

Brzo se udaljila od mene, i pokušala nešto da kaže.

Nikako joj nije uspjelo, pa sam samo otišao.

Kada sam se udaljio, okrenuo sam se i vidio da je sva zbunjena.

"Šta se ti smiješ?"- prišao mi je Miloš i ja sam se trgnuo.

"Ma ništa"

Sjedio sam na fotelji i razmišljao o njoj. Nikada nisam vidio onako nesigurnu i lijepu djevojku.

Dugo sam razmišljao o njoj i to me je krenulo nervirati. Ugledao sam Laru, i iskoristio priliku da skrenem misli.