Naša ljubav

Dio 10

Ana POV

Polako sam otvarala oči, i shvatila da nisam u svojoj sobi. Srce mi je stalo na sekundu, ali sam se onda sjetila šta se sve desilo.

Razmišljajući tome, osmijeh mi se pojavio. Dugo se nisam osjećala ovako srećno. Okrenula sam glavu i ugledala Relju kako spava.

On me čini srećnom.

Polako sam ustala pokušavajući da ga ne probudim. Ali bilo kakvim mojim pokretima, krevet bi ispuštao užasne zvukove.

R:"Stvarno trebam promijeniti krevet"-prošaputao je Relja promuklo.

"Dobro jutro"- rekla sam veselo. On je ustao i poljubio me. Nisam prekrila iznenađenje.

R:"Ovaj, mislio sam da smo... ono-"

"Zajedno?"- nesigurno je klimnuo glavom čekajući moj odgovor.

Uzvratila sam poljubac, i on se odmah oraspoložio. Htjela sam da ustanem, kako bih se spremila, ali me je on povukao nazad.

"Znaš, stvarno bih htjela da ostanem, ali moram ići. Rekla sam mami da sam sa Gabrijelom i da se ubrzo vraćam"

R:"Ah dobro dobro. Vozim te do škole"- klimnula sam glavom, i brzo otišla do kupatila.

                                --------

G:"VI STE ŠTA?!"- Gabrijela je već deset minuta skakala u kući nakon što sam joj rekla šta se desilo. Sa manje detalja, da se zna.

"Daaa! I sada smo zajedno"- ponosno sam rekla.

G:"Srećna sam zbog tebe"- rekla je nekako zamišljeno.

"Ali?"

G:"Da li ste pričali, znaš..."

"Jesmo. Tata mu dolazi, i boji ga se. Zato, moramo da ga držimo podalje od njega"

G:"A šta ako se promijenio?"- pitala je više da bi znala plan B. Mislim da niko nije vjerovao da će sve ići super.

"To je lako provjeriti. Samo ako ja prvo pričam sa njim-"

G:"Ne dolazi u obzir"- inače ne bih nastavila da se raspravljam, ali jesam, jer sam znala da sam u pravu.

"Ko će drugi? Relja sigurno ne. Neka to bude... Upoznavanje sa roditeljima"

G:"Hoćeš li reći Relji za taj plan?"

"Ne znam"

Ustvari, već sam znala da neću. Nikada mi ne bi dozvolio da mu priđem.

Iako nisam vjerovala da se bilo ko kao on može promijeniti, nadala sam se. Jedino tako se ništa loše ne mora desiti.

M:"Pitao sam tatu. Izlazi danas. Ako si sigurna, mogu ići sa tobom do tamo"- Miloš je sve ovo znao jer mu tata radi u policiji, i vrlo je lako izvući informacije od njega. Pogotovo kada si mu sin.

"Onda smo se dogovorili"

--------

Stajala sam skroz nervozna ispred zatvora sa Milošem. U glavi sam smišljala šta da kažem. Ono u šta sam sigurna, jeste da moram lijepo da pričam sa njim. Zadnje što mi treba je da ga naljutim.

Velika vrata ispred mene su se otvorila, i ugledala sam čovijeka koji previše liči na Relju.

Duboko sam udahnula, i prišla mu.

"Vi ste Mario? Reljin tata?"- pogledao me je onim istim sivo-zelenim očima kao kod Relje.

M:"Taj sam"- nije skidao osmijeh, ali nisam mogla da shvatim kako se zapravo osjeća.

"Ovaj, ja sam Ana. Njegova cura"- pogledao me je iznenađeno.

"Ti?"- odmjerio me je, i postalo mi je vrlo neprijatno. Nisam znala kako da reagujem na ovo.

"Relja još nije kući. Da li bi ste htjeli na kafu?"- nije odgovorio odmah, ali je na kraju pristao.

U kafiću smo pričali najviše o Relji. Kada je došao red na mene i moju priču, iskoristila sam šansu.

"Ja i nisam imala dobro djetinjstvo. Tata je tukao mene i moju mamu"- rekla sam nonšalantno, i čekala njegovu reakciju.

Skroz se unervozio, i postao blijed u licu.

"Khm, pa vrlo mi je žao"

"Da... Ja mislim da je to nešto najgore da se uradi"

Sada me nije ni gledao u oči. Da sam mogla, nasmijala bih se.

"Jeste, jeste"- jedva da sam ga čula.

"Izvinite što pitam ali, zasto ste bili u zatvoru?"- nisam htjela da glumim da sam nervozna. To što je radio jeste bilo užasno, i ne planiram da ga sažaljevam.

M:"Uradio sam nešto... Loše. Nisam bio svoj tada. Alkohol. Ali sada kada sam izašao iz zatvora zatvora, pokušaću da ispravim neke stvari"

Huh, srećno sa tim.

Osjetila sam tugu u njegovom glasu. Možda se i kaje. Kao što je rekao- alkohol. Ali šta god da je slučaj, nije moje da mu oprostim ili ne. To mora uraditi Relja.

Ali neće biti sam.