Naša ljubav

Dio 4.

Relja POV

"Koga bijem danas?"

Bilo mi je veoma dosadno, pa sam morao da radim nešto. Tuča sa nekim ubija dosadu.

"Nekog momka tvojih godina. Prvi mu je put, pa ne budi toliko jak"

"Znaš da meni to ništa ne znači"

Ne zanima me da li se neko bori prvi ili deseti put. Bori se. Neka očekuje poraz.

"Kako ti želiš. Dođi poslije škole"

"Dogovoreno"

Ana POV
Ustajem kao zombi i obavljam sve što treba.

Ne znam kako će Lara reagovati kada me vidi. Ili bilo ko drugi. Na samu pomisao svega što se desilo juče, htjela sam da se vratim u krevet.

"Hajde Ana silazi!"

Ali nisam mogla. Mrzovoljno sam došla do kuhinje i na brzinu nešto pojela. Pozdravila sam se sa mamom i otišla u školu.

Kada sam ušla u učionicu, niko nije obraćao pažnju na mene. Osim Lare. Dobro, moglo je i gore.

Očekivala sam da će mi nešto reći, ali samo se povukla i nastavila pričati sa svojim društvom.

Sada mi je već bilo lakše, pa sam obratila pažnju na nastavnika koji nije prestajao da priča.

"Kada ideš tamo"

"Odmah poslije škole"

"Nemoj da završi kao prošli"

"Ne mogu ti obećati"

Slušala sam kako pored mene Miloš i Relja pričaju, i od ovog Reljinog odgovora sam se naježila.

Nisam mogla a da ih ne pogledam, i vidjeli su me. Miloš se nasmijao, a Relja samo nastavio nešto da priča.

Zašto se odjednom tako ponaša? Ipak je on kreten. A zašto mene to uopšte zanima? Uf, šta mi je?

Kada se zadnji čas završio, krenula sam putem kojim volim da idem kada želim da budem sama.

Sve je bilo tiho, dok nisam začula kako se neko dere. Prepala sam se, jer je zvučalo kao da se neko tuče.

I onda sam se sjetila šta sam čula na času. Naravno ja sam morala da vidim šta se dešava. Produžila sam dalje, i vidjela kako Relja udara nekog momka koji je već bio onesvijesćen.

Nisam znala šta da radim, ali on nikako nije prestajao. Morala sam da mu priđem.

"Pusti ga!"

"Mala odjebi"- hladno je dogovorio ni ne pogledavši me.

Malo me je iznenadio, kao da svaki put zaboravim kakav je on zapravo. Ali kada sam vidjela onog kako sav krvav leži, morala sam nešto da uradim.

"Pusti ga ili zovem policiju"

Pogledao me je sa mržnjom u očima, i ja sam se malo povukla. Ipak sam izvadila telefon iz dzepa, za svaki slučaj.

"Zašto se ti uopšte mješaš?!"- bio je više iznerviran nego ljut.

"Zato što ga možeš ubiti ako tako nastaviš"

Samo se na kratko nasmijao i prošao pored mene. Stajala sam neko vrijeme ukopana u mjestu, a onda sam prišla onom momku.

"Jesi li dobro?"

Ma bravo Ana. Naravno da nije dobro.

"Šta te briga?"

Šta je sa njima?! Dođem da mu pomognem a on se ponaša kao kreten.

"Ne zanima me. Snađi se sam"

Skroz sam se iznervirala i krenula nazad kući.

Dok sam ležala u krevetu, pitala sam se da li Relja uvijek ono radi. Da li stvarno uživa u tome? Ako je odgovor da, onda ga stvarno ne razumijem.

                            --------

"Gdje si ti otišla juče?"

"Izvini, htjela sam ići onim svojim putem"

Na to je Gabrijela samo zinula. Skroz sam se zbunila ovom njenom reakcijom i čekala sam da objasni.

"Nisi čula? Negdje tu je Relja osakatio nekog momka. Kažu da ga je toliko udarao da je onaj mogao da umre"

"Stvarno?"- pravila sam se luda.

Sumljičavo me je pogledala, jer nisam bila previše iznenađena.

Nisam nista htjela reći, da ne kažem nešto pogrešno.

U školi su svi pričali o toj tuči, pa i nastavnici. Ne znam kako niko ne želi da priča sa Reljom. Da ga kazne ili tako nešto.

Relja POV

"Rekao sam ti da ne pretjeraš"

Kako me nervira. Zašto je nekome toliko bitno kako ja obavljam posao?

"Živ je. Šta drugo hoćeš?"

"Šta te je spriječilo da ga ne ubiješ da mi je znati"

Tada sam pogledao u onu malu što sjedi pored mene. Iznervirano sam je posmatrao. Ne volim kada se neko petlja u moja posla.

"Šta si se zagledao u nju?"- naravno Miloš je morao nešto da prokomentariše.

"Ona? Ima mnogo boljih cura"

"Uf, ona nije uopšte loša"

Pogledao sam ga iznervirano i on se samo nasmijao. Mrzim ga.

"Šta?!"

"Sad ti odjednom smeta što je komentarisem. Hahaha"

Odlučio sam da ga izignorišem da se ne bi još više iznervirao.

Dobro, mala jeste zgodna. Možda samo da to pokaže. Možda i nije kao ostale ovdje kravetine.

Ma zašto uopšte razmišljam o njoj? Počinjem da ludim.

"Večeras idemo u klub"- rekao sam Milošu.

"Važi"

Barem nekako da skrenem misli sa svega.