Naša ljubav

Dio 13.

Relja POV

Ulazim u auto kako bih mogao da odem u bolnicu gdje je Ana. Prije nego što sam krenuo, morao sam da se smirim. Nikada se nisam osjećao ovako zabrinuto. Što je najgore, ja sam kriv.

Zašto sam poslušao onu njenu ideju? Da sam rekao ne, svega ovoga ne bi bilo. Sada će imati traume. I ja ću.

Jedino što mi je sada važno je da ona bude dobro.

Kada sam ušao u bolnicu, Gabrijela, Miloš i Anina mama su već bili ispred sobe. Brzo sam došao do njih, pokušavajući da udahnem vazduha kako bi ih mogao išta pitati.

M:Dobro je. Zadobila je teže povrede, ali stabilna je"

Kao da sam tek tada dobio zraka. Sa olakšanjem sam sjeo na stolicu razmišljajući o njoj.

"Kada mogu da je vidim?"

G:"Ne sada. Rekli su da mora da odmori"- nijemo sam klimuo glavom.

Mrzim da čekam. Želim da je vidim. Odmah. Ali ako je to za njeno dobro, onda ću ih poslušati.

Ali ne izlazim iz ove bolnice dok je ne vidim.

....

Ana POV

Polako se budim i već osjećam bol.

Pokušavala sam da se okrenem da drugu stranu veoma neudobnog kreveta, ali leđa su me previše boljela.

Sve od sinoć mi se vraća. Nikada me nije ovoliko udarao. Boli. Bol me to što me moj rođeni otac ne voli. Da ima i trunku ljubavi prema meni, ne bi ovo uradio.

Dugo sam o tome razmišljala i plakala. Kada sam se smirila, htjela sam da razmišljam o dobrim stvarima. O Relji. On me voli. Iako to nikada nije rekao...

Da li možda griješim?

Baš tada, u sobu je ušao on. Zabrinuto mi je prišao i poljubio me na čelo. Uvijek je pažljiv sa mnom, ali nikada ovoliko. To mi se sviđa.

R:"Kako si mala?"

"Kad ćeš više prestati da me tako zoveš?"

R:"Kad prestaneš da budeš tako mala"

"Aha, znači nikada"- na to smo se oboje nasmijali.

Niko u mojoj porodici nije toliko visok. Što sam narasla, narasla sam. Moja visina mi je uvijek smetala, ali šta ću. Svašta mi smeta na meni što jednostavno ne mogu promijeniti.

R:"O čemu toliko razmišljaš?"

"O tome kako mrzim svoju visinu"- odgovorila sam iskreno, uputivši mu mali osmijeh.

Iznenađeno me je pogledao. Sigurno nije mislio da ću sada, baš o tome razmišljati.

R:"Ti si savršeno visoka. Kraj rasprave"- rekao je ozbiljno.

Bio mi je smiješan i sladak u isto vrijeme. Ali takav je on. Uvijek je tu da mi kaže kako sam lijepa. Iako niko nije savršen, on mi govori da ja njemu jesam. Misleći o svemu tome, odlučila sam da kažem:

"Volim te"

Nervozno sam očekivala njegov odgovor. Šta ako ne odgovori? Previše sam se bojala pogrešnog odgovora.

R:"I ja tebe"

Kada mi je to rekao, ništa drugo nije bilo bitno. Sve ružno u prošlosti... Ostaje tu. Sada imam njega. I nadam se da ću sve ružno u budućnosti prebroditi sa njim.

Relja POV

Ulazim u njenu sobu, i kada je ugledam odmah mi bude bolje. Tako sa malo čupavom, frćkavom kosom i pjegicama izgledala je slatko i savršeno.

"Kako si mala?"- iako su doktori rekli da je dobro, morao sam da to čujem od nje.

A:"Kad ćeš više prestati da me tako zoveš?"- i evo ona opet. Ovaj razgovor smo vodili više puta, i svaki put mi je bila smiješna.

"Kad prestaneš da budeš tako mala"

A:"Aha, znači nikad"

Prevrnuo sam očima i nasmijao se na njen odgovor. Brzo se zamislila, i nisam htio da išta kažem, očekujući da ona prva progovori, ali nije.

"O čemu toliko razmišljaš?"

A:O tome kako mrzim svoju visinu"

"Ti si savšeno visoka. Kraj rasprave"- odmah sam odgovorio.

Ne želim da misli tako o sebi. Tada me je podsjetila na dan kada sam je prvi put upoznao. Odmah se moglo primijetiti koliko je nesigurna. Ali isto tako koliko je lijepa.

A:"Volim te"

Iznenadio sam se ovom njenom izjavom. Nisam nikako ovo očekivao. Čim je to rekla, osjećao sam se nekako srećniji.

Ona voli mene.

"I ja tebe"- odlučno sam rekao, i osmijeh i crvenilo se moglo vidjeti na njenom licu.

Zar je stvarno mislila da ću reći ne?

Jer ja sam već davno znao odgovor.

Iii, novi dio. Izvinite što su ovi dijelovi kratki.

Što se tiče ove priče, biće još nekih malo drama, i onda kraj pa epilog. Želim da dođem do bar dvadesetog poglavlja. Nadam se da ne idem previše brzo, i da vam se sviđa. Ja sam iskreno zadovoljna, i volim ove likove.

Kada ova priča bude završena, Ne tako dobro društvo se nastavlja. Jedva čekam i to.