BRZI PRSTI by Jovana Knežević ZAVRŠENA

6. POGLAVLJE

   Dokument o sledećoj meti mi je takođe stigao. Nisam htela da ga sad otvorim jer bi to značilo kraj mom bolovanju. Trebalo mi je oko nedelju dana da se oporavim I za to vreme, otićiću kod majke. Nisam je videla ima sigurno 9 meseci. Uželela sam je se.

- I šta piše? - Marina je nervozno grizla donju usnicu i cupkala nogom. Izgleda da je nervoza prenosiva.

- Ništa bitno. Neke gluposti. - zatvorila sam lap-top. Dosta sam saznala za danas i vreme je da odmor počne.

- Ja idem kod mame. Hoćeš li sa mnom? - dvoumila se iako bi se moja mama obradovala. Marinini roditelji su nažalost preminuli pre četiri godine. Nisam sigurna šta im se tačno desilo jer Marina nije pričala o tome.

- Ne. - progovorila je posle duge tišine. Izgleda da još uvek pati za njima.

- Dobro. Ne znam kada ću se tačno vratiti. - polako sam stala na noge i otišla u svoju sobu.

- Ne treba mi mnogo stvari. Samo najbitnije. - uzela sam torbu koja se nalazila ispod kreveta. Bila je vojnička. Ubacila sam u nju tri donje trenerke, dve sive i dve crne majice, patike za trčanje, jednu haljinu roze boje i crne štikle. Ostalo ću kupiti u prodavnici.

Svukla sam se i obukla crveni, čipkasti donji veš. Nakon toga, izabrala sam crno odelo i belu košulju. Ostavila sam otkopčana tri dugmeta kako bi se dekolte istakao.

Pre nego što sam izašla napolje, pogledala sam se u ogledalo. Kosu sam samo očešljala. Bila je prirodno loknasta, pa mi je bilo žao ispravljati je peglom.

Ušla sam u auto i pozdravivši se sa Marinom, zalupila sam vratima. Ubacila sam ljuč u bravu i okrenula ga ka haubi. Uplalila sam kola, ubacila u brzinu i dodala gas. Ostavila sam Marinu u prašini.

Pustila sam muziku kada sam izašla iz grada i prepustila sam joj se. Nadam se da će mi se mama obradovati.

***

Posle dva sata, stigla sam kod mame. Svratila sam u prodavnicu i nakupovala svašta. Od kozmetike, pa sve do hrane. Mogla sam da poharam celu prodavnicu.

Zaustavila sam auto ispred kapije. Otvorila sam gepek i izašla van. Prvo je pred mene, dotrčao Laki, mamin pas. Našla ga je na ulici pre nekoliko godina. Radosno je mahao repom jer je znao da sam mu donela hranu. Za njega, uzela sam dva džaka granula i dosta kesica pedigree-a. I neke konzerve sa hranom, ne razumem se baš.

Dok sam vadila stvari iz auta, mama se pojavila sa velikim osmehom na licu. Izljubile smo se i odmah sam nastavila da vadim stvari. Nekoliko kesa je odnela ona, a ja sam ostalo.

- Konačno si došla! - Laki se smestio ispod stolice na kojoj sam sedela.

- Konačno, mama. Imala sam dosta posla ovih meseci. - brzo sam izgovorila kako me ne bi isptivala.

- Ja ću da pristavim za kafu. Jesi li gladna? - coknula sam jezikom mazeći Lakija.

- Jok. Gde je Mala? Nedostajala mi je. - Mala je bila moja mačka. Pošto sam alergična na mačju dlaku, nisam mogla da je povedem sa sobom. Iz tog razloga, ostavila sam je kod mame na čuvanje.

- Mala je u lovu. Trebalo bi sada da dođe.

- Ima i za nju svašta u kesi. - otišla je u kuhinju. Čula sam vodu da teče.

- Znaš da ima hrane za njih. Svaki mesec mi šalješ novac, kako za njih, tako i za mene. - vikala je iz kuhinje.

- Mama, hoćemo li da sređujemo kuću? Vreme je. Ja ću platiti sve. Ne moraš da brineš. - imala sam puno novca. Nisam puno trošila već sam čuvala za nju i moje prijatelje. Pod prijatelje mislim na Lakija i Malu, ali i na Marinu. Plaćala sam je svaki mesec po 60 hiljada.

- Svejedno, dušo. - vratila se sa poslužaonikom. Dve šolje kafe, slatko od dunja i kisela voda su ga krasili. Taj poslužaonik sam joj poklonila prošle godine za slavu i koristi ga samo kada ja dođem.

- Mama, želela sam da kupim nove stvari.

- Ne bih menjala stvari. Tvoj otac ih je kupio. - slabašno sam se osmehnula. Bila je previše vezana za oca. Zajedno su bili od mamine 13-e. Tata je stariji od nje 3 godine. Iako je žena imala skoro 60 godina, izgledala je kao da je mlađa. Vreme joj ništa nije učinilo sa licem. Ponekad se izleti i kaže mi da sam ista otac. Što je i istina. Ništa nisam nasledila od nje sem oblina.

- Mama, starije su nego ja.

- Preterala si sad. Ima im skoro 34 godine. - prestala sam da mazim Lakija da bih se poslužila.

- Isti đavo. Uf, slatko je odlično.

- Prošlogodišnje. Dala sam Milki dve tegle i ostalo mi je još tri. Poslaću ti samo me podseti. - uzela sam tri kašikice slatkoga i potom, na eks popila vodu.

- I šta misliš? Želiš li da sređujem?

- Sunce mamino, puno košta sređivanje ove kuće. Imaš i ti troškove. - eh, mama kada bi znala šta ti je kćerka već dugo vremena.

- Pare nisu problem. - malo mi je falilo da procedim kroz zube. Jeste, majka mi je, ali ponekad je dosadna. Mogu sve da joj pružim, no, kao što rekoh, previše je vezana za ovu kuću i oca. Nikad ga nije prežalila i mislim da neće. Nije se udavala posle njega, a ja dete, želela sam da imam brata ili sestru... Želela sam sa nekim da se igram i odrastam. Sve više, kako sam starila, shvatala sam da mi je bolje samoj.

- Dušo, doći će jednog dana ponovo ekonomska kriza pa ću te pitati.

- Dok ona dođe, ja ću umreti u dubokoj starosti. Nadam se. - zadnju rečenicu sam tiho rekla da me ne bi čula.

- Majkino - pomazila me je po obrazu I sela na čelo stola - Imaš 39 godina. Mislim da je vreme da mi podariš unuče. - nisam bila sigurna šta da joj odgovorim. Hvala Bogu, te mi je zazvonio telefon. Ona je odmah pobegla u drugu sobu, a ja sam se javila.

- Ksenija. - rekoh svoje ime naglas.

- Marina je. Jesi li stigla? Kako si putovala?

- Odlično. Mislila sam da sam zaboravila put.

- Gde je teta Gaga? Kako je?

- Ih gura ona I dalje. Ne da se. Da kucnem u drvo.

- Super. Jeste li razgovarale o kući? Šta je rekla?

- Kao I uvek, dvoumi se. Jedina dobra stvar je što sam sredila novu kuću. Samo nameštaj da kupim. Kuhinja je postavljena. Odlučila sam se za drvenu, kupatilo je takođe uređeno, kao I dnevna soba. Još potkrovlje I jedna soba na prvom spratu. Garažu da kupim ona velika vrata I to je to.

- Brzo I nerazgovetno pričaš. Nešto se desilo?

- Umorna sam I planiram da legnem u krevet. Nego čekam Malu da dođe. Kupila sam lekove za alergiju, pa mogu da je mazim koliko god hoću.

- Pametno. Ja odoh u prodavnicu. Čuvaj se. I da, pozdravi mamu.

- Hoću Maki. Ajde, polako. Ne radi puno. Odmaraj. Ljubim te. - prekinula je, pa sam stavila telefon na sto. Mama se nije vraćala što je značilo samo jedno. Spremala je nešto za jelo.