BRZI PRSTI by Jovana Knežević ZAVRŠENA

PROLOG

- Gospođice, moram da vas pretresem. - zločesto sam se nasmejala.

- Slobodno, srce, nikakav problem. - rekla sam mu šireći ruke. Počeo je od nogu I kada je stigao do grudi, pogledao me je sumnjivo.

- Čisti ste. Sledeći. - namignuo mi je, ali sam ga prostrelila pogledom. Pročistio je grlo I propustio me da prođem. Čim sam ušla, osetila sam jak miris dima od cigara. Sišla sam niz stepenice I uputila se ka bini dok su me svi odmeravali kao da je upravo ušao novi plen. Progutala sam poveliku knedlu koja mi je zastala u grlu.

- Konačno ste stigli. - devojka crne kose, smaragdnih očiju I srcolikog lica me je zaustavila u mojoj nameri. Prikrila sam bes nasmešivši se.

- Da, obezbeđenju je trebalo dugo da me ispipa. - rekla sam nastavivši da hodam.

- Znate, takva je procedura. Pogotovo što ste novi, jer ovde ima dosta bitnijih faca. - hvala na toj informaciji, bebo.

- Ne brini se. Nisam ubica. - šeretski sam se osmehnula. Popela sam se na binu razmišljajući koju pesmu da pevam.

- Momci, svirajte Odvedi me srećo. - posle nekoliko sekundi, muzika je odjeknula punom prostorijom, a zatim I moj tihi, umili glas. Mogla sam da zapredem od miline, ali suzdržala sam se. Bilo je zanimljivo gledati ta srećna, nasmejana lica kako tapšu I posmatraju me. Činjenica je da svi vole plavuše jer su glupe I lakomislene. Stoga, dok sam pevala, stalno sam dirala kosu zbog nesigurnosti.

Pesma je završila, pa sam se povukla unazad. Na redu je bila druga pesma koja je tada bila najpopularnija, barem po meni, jer su je moja dalja sestra sa svojim drugaricama pevala.

- A sada - zastala sam kako bih našla svoje devojke - Dragi I drage moje, pesma Brzi prsti od Hurricane. Zamolila bih da na binu dođe Jelena I Marina. - došaputavanje se čulo do bine. Na trenutak mi se učinilo da su posumnjali, ali kada su dve vrlo zgodne devojke stale pored mene, svi su prestali sa pričanjem. Zgodna devojka može sve sa samo jednim pokretom da zavede.

Prodorno sam ih pogledala u oči I klimnula. To je bio znak. U stvari, mi nismo trebale da pevamo pesmu, već bi samo otvarale usta.

Prvi taktovi muzike označili su početak pesme. Jelena je pevala Ivanine delove, Marina Ksenijine, a ja Sanjine.

Svetlo se izgasilo, ali pesma je I dalje izlazila iz zvučnika. Nastao je metež. To sam iskoristila da bacim mikrofon I zaletim se. Skočila sam na prvi sto do bine.

- Gde si pičko? - izvadila sam perorez iz grudnjaka I otvorila ga. Sela sam muškarcu u krilo tako što sam raširila noge, pažljivo ih stavljajući sa strane. Sledeći potez sastojao se iz dubokog zabijanja noža u levu stranu stomaka kojim bi rasparao sopstvenu utrobu.

- Pozdravio te je predsednik. - šapnula sam mu u uho - Ovo ti je od njega poklon, ali od mene.... - okrenula sam nož u stranu. Krv je krenula da izlazi iz rane.

- Ali od mene, poklon je ovo. - izvadila sam perorez iz njegove rane.

- Ksenija! - okrenula sam se ka Jeleni kako bi mi bacila pištolj, što je I uradila. Spretno sam ga uhvatila desnom rukom I uperila ga u glavu onog idiota što sam malopre maltretirala. Povukla sam oroz I metak je izleteo punom brzinom iz cevi direktno među oči dotičnog Č. J . Sad je definitivno bio mrtav. Ako želite nekog da ubijete, zadržite pribranost I budite svesni činjenice da će vas to ubistvo stalno progoniti.

Moje devojke su izvele sve žene I nevine muškarce koji nisu bili cilj već sredstvo. Obezbeđenje, koje je tek sad shvatilo šta se dešava, pritrćalo je sa pištoljima. Opkolili su me. Ako sam dobro izbrojala - desetorica. Jelena, Marina gde ste?