BRZI PRSTI by Jovana Knežević ZAVRŠENA

1. POGLAVLJE

- Pitala sam te nešto! Hoćeš li da mi odgovoriš?! - ne mogu da verujem da ćuti.

- Nisam znala da su muškarci pičke. - želela sam da ga naljutim jer jedino tako će progovoriti... Ako je dovoljno hrabar.

- Muškarac, koga smatraš da je pička, te je spasao. - dubokim, promuklim glasom je promukao. Smejući se, počešao se prstom po bradi. Nisam bila sigurna šta bi značila ta gestikulacija, ali... Moguće je da se našao na pogrešnom mestu u pravo vreme.

- Ksenija, krvariš. - Jelena je opet rekla moje očigledno stanje.

- ŽESTOKO MI IDEŠ NA KURAC! Ne mogu da verujem da sam te povela. - tužno me je pogledala i počela da plače. Skocentrisala sam se na cestu. Momak će da progovori kada bude bilo sam sa mnom. Nateraću ga na to.

***

Pred vratima koja su me delila od kuće, pritisla sam dugme na telefonu i otvorila ih. Polako su se pomerala u levu stranu. Čim sam imala dovoljno mesta da prođem, dodala sam gas i uletela u prostrano dvorište.

Jelena je i dalje plakala dok sam ja parkirala ispred garaže. Mislim da ću je izbaciti jer da trpim plačljivce neću sigurno.

Ugasila sam motor, podigla ručnu i izašla napolje. Imala sam osećaj da je metak probio sve organe, ali pošto sam navikla, samo sam stegla zube i ponosito isprsila se. Ne smem da dozvolim da me vide slabu.

- Marina, uvedi gosta u kuću. Moram do podruma, a gost ne može sam da sedi. - rekla sam i otišla ne čekajući potvrdu.

Moja kuća je bila jednostavna. Bila je jednospratna, u obliku čiriličnog slova G, a ispod nje se nalazilo podrum, iste dužine i širine kao i sama kuća. Kuća je imala tri sobe, tri kupatila u sklopu soba, dnevnu sobu, kuhinju i još jedno kupatilo. Podrum se sastojao od jedne tamnice, koja je imala unutra lance prikačane za plafon, sobe za vežbanje, gde je postojao i ring i najvažnije od svega je bila soba sa oružjem i prvu pomoć u slučaju povrede. Do podruma se dolazilo tajnim prolazom koji se nalazio ostavi. Jedino sam ja znala kako se može ući i izaći.

Držala sam se za ranu dok sam ulazila u ostavu. Zakljućala sam vrata i odahnula. Sada sam konačno sama.

Okrenula sam se i prvo osmotrila malu prostoriju. Tu su se nalazile jakne, obuća i jedna stolica. Pomerila sam stolicu u stranu i dva puta kucnula u zid ispred mog lica. Potom sam jedanput kucnula ispred mojih nožnih prstiju i kada se čulo tiho zvonce, gurnula sam zid. Stepenice su vodile u tamu u koju ću ući. I ušla sam. Bez oklevanja... Bila sam sigurna da dole nema nikog jer ne postoji drugi ulaz ili izlaz.

Vrata su se za mnom odmah zatvorila. Koraci su mi bili teški i činilo mi se da nosim nekoga na leđima iako nikoga nije bilo. Polako sam sišla u dugi hodnik. Upalila sam svetlo i hodnik je bio osvetljen. Pribor za prvu pomoć nalazilo se odmah sa moje leve strane do stepenica. Nisam želela da bude daleko jer dotle ne bih stigla ukoliko sam ranjena. Gurnula sam nogom vrata i ušla u belo okrečenu prostoriju. Jedan običan krevet, ormarići raznih dužina, lavabo i dva stola su krasili ovu prostoriju. U ormarićima je bilo raznih lekova, zavoja, pribora za ušivanje itd. Prišla sam krevetu i sela na njega. Morala sam ovo sama da učinim.

Izvadila sam kofer koji se nalazio ispod kreveta i spustila ga na sto. Otvorila sam ga. Sterilne gaze, zavoji, makaze, jod, hidrogen i još neke gluposti su bili u njemu. Pre nego što sam uzela hvataljku ( nisam pamtila stručne nazive medicinskih predmeta. Bitnija je njihova svrha ), skinula sam se. Uzela sam krvavu bluzu i stavila je među zube kako bih prikrila uzastopne virskove tokom vađenja metka.

Bez anestezije, zabila sam hvataljku u ranu i tražila metak. Bila sam svesna rizika da takvim postpukom mogu načiniti goru štetu, ali nije me interesovalo. Iskreno, volela sam bol... Volela sam sebe da povređujem na razne načine... Tako da vađenje metka nije toliko bolno koliko prikazuju na akcionim filmovima.

Nisam sigurna koliko je prošlo, ali uspela sam da izvadim ceo metak iz tela. Upalila sam sveću i na njoj zagrejala nož. Kada sam proverila da je dovoljno vruć, prislonila sam ga na ranu. Prostenjala sam. Držala sam ga nekoliko sekundi i potom ga bacila na sto. Nisam htela da sada ušivam ranu, pošto sam sprečila krvarenje vrućim nožem. Stoga, obukla sam običnu trenerku koja je bila na krevetu i ustala. Zateturala sam se.

Ispljunula sam bluzu iz usta na pod i obrisala usne. Primetila sam da je na stolu i šnala za kosu, pa sam je uzela i napravila neku pundžu. Odlučila sam da kasnije sredim prostoriju kada budem ušivala ranu. Izašla sam u hodnik i zalupila vratima. Izgasila sam svetlo i popela se uz stepenice. Kvaka je postojala sa ove strane zida, pa sam je samo povukla na dole i otvorila ga da izađem. Vratila sam stolicu na svoje prethodno mesto.

Otkljućala sam vrata i iskoračila van. Čula se vika. Nisam znala šta se dešava, pa sam brzim korakom došla do dnevne i samo ušetala. Muškarac je sedeo na fotelji, a Jelena i Marina su se svađale.

- Šta mislite vas dve da radite? - prekrstila sam ruke na grudima gledajući u njih dve. Malo je falilo da se potuku. Zaprepašćeno su okrenule glavu ka meni.

- Ova krava misli da zna sve - pokazala je Marina prstom na Jelenu - A u stvari je glupa ko budak. Koliko god da je oštriš i dalje će biti tupa. - šta sam sve preživela, a ove dve izgleda neću preživeti.

- Ja vas dve ne plaćam da se svađate već da me jebeno slušate! Jelena skuvaj kafu! Marina ti ostani, treba da razgovaramo. - Jelena me nije poslušala. Stojala je ko da je prikovana za zemlju.

- Jelena! Izbaciću te! Ali ne živu, već u parčićima. - videla sam joj po faci da se naljutila. Odmarširala je u kuhinju pričajući sama sa sobom. Koja ludača, majko mila.

- Jesi li dobro? Da ti donesem nešto? Znam da ti nije prvi put da si ranjena, no poznajemo se od malena i brinem se. - spustila sam ruke pored tela i krenula ka drugoj fotelji. Sela sam.

- Ne treba. Ne brini. - potvrdno je klimnula glavom.

- Dobro. - sela je na trosed odmah sa moje leve strane.

- Imaćemo problema sa Jelenom. - bez odugovlačenja sam izgovorila svoje misli naglas. Jelena jeste problem i biće dok je ne uklonim.

- Istražila sam je. Nekoliko puta je osuđivana za prostituciju, krađu i pokušaj ubistva. Spasila si je da je ne osude. Duguje ti, Ksenija. - ugrizla sam donju usnu.

- Jesi, ali i dalje tu nešto smrdi. Moramo da otkrijemo šta. Posle ću se kajati što nisam. - prebacila sam desnu nogu preko leve.

- Hoćemo. Reći ću Magdi da nam nađe još neke podatke o Jeleni.

- Nije bitno koliko košta. Želim biti uverena da si bezbedna. Tvoji roditelji su mi te ostavili u amanet. Ne želim da ih izneverim iako možda već jesam. - nasmejala se.

- Mila, oni bi bili ponosni. Zahvaljujući tebi sam završila faks. Iako sam imala sigurnu budućnost i siguran posao, odlučila sam da ostanem pored tebe. Ne možeš sve sama.

- Naučila sam da sve radim sama. Uf... Jesi li zvala moju Bisu? Ima da se zabrine što joj se ne javljam.

- Nisam, Ksenija. Većeras ću. Treba da se odmoriš. - opojan miris kafe mi je ušao u nozdre. Prestala sam da pričam kako ne bi Jelena saznala išta.

- Jelena posluži gosta... Pa gospodine, hoćemo li se upoznati? - Jelena je spustila šoljice na sto i pored njih vodu. Poslužaonik je takođe stavila na sto. Osetila sam žeđ, pa sam uzela čašu sa vodom. Dva sitna račića plutala su po vrhu čaše. To je značilo sam jedno.

- Marina, ne pij kafu ni vodu. Jelena će je prva probati. - prebledela je. Marina me je zbunjeno pogledala.

- Jelena? - skočila je sa dvoseda i krenula ka meni. Ustala sam polako i u sekudi, ona se nalazila na podu dok sam je držala za vrat. Marina i muškarac su, svesni šta će se dalje desiti, pokušavali da me odvoje od nje.

- Misliš da ne smem da te ubijem?! Jesi li sigurna?! - borila se za dah. Muškarac je konačno uspeo da me odvoji od nje. Marina joj je pomogla da ustane.

- Kurvo jedna! Ujedaš ruku koja te hrani! Napolje! Nemoj da sam te više videla! - vikala sam. Ta mala kučka je pokušala da nas otruje i platiće za to. Uskoro.