PALI ANĐEO ( Serijal ANĐEO - Drugi Deo)

TRIDESETO POGLAVJE

Godinu dana kasnije
Oktobar, 2020 ta
Skopje, Makedonija

 
Tamara

 
Završila je plan za ovogodišnji Fashion Weekend na koji će se prestaviti kao ekskluzivni partner Modnog Vikenda koji je u zadnje godine postajao sve slabo posećeniji, pa krenula u dnevni boravak gde su se curice igrale. Kristina je pre više od mesec dana napunila jednu godinu, tata i mama su priredili za nju jednu ogromnu proslavu, ponovo u njihovo dvorište. Nekako su se ograničiti kad su bili dečji rođendani u pitanju, više su ih slavili kod kuće nego u neku igraonicu ili restoran, ionako su njihove kuće bile velike i imali su prostora. Što bi Andrea i Nita rekli “bolje to nego da se bakćemo sa lešinarima, zamisli to da rezerviramo beiu igraonicu, pa brate pomisliće ljudi da je došao Princ Engleske, a ne da slavimo dečji rođendan” ona je definitivno bila saglasna. Tako je Kristina dobila svoju ljubićastu tortu, kao i brdo poklona, po prvi put bila sva razdragana i vrištala od sreće, kao nikada ranije. Za dete koje se ne ćuje u većinom vremena, bilo je pravi užitak gledati je i slušati kako se raduje na svaku sitnicu. Još uvek nije prohodala ali je bila voljna da se valja sa sestrom u ograđeni deo za dece. Kad se samo seti koliko dece je bilo na njenom rođendanu bukvalno joj osmeh ozario lice, zaista iz godine u godinu postajali su sve veći. Ova godina posebno je bila baš ono tako reči plodna, Andrea je prva rodila blizance Tara i Tadija, zatim je Nita rodila Mihajla, onda je Irina rodila Igora, onda je Danijela rodila Davida, zatim su ih Laura i Arkadij sve iznenadili, njena drugarica i prva desna ruka pored Milice rodila je jednog dečaka nazvali su ga Lev, na kraj je ona rodila Kristinu. Jeste baš su se razmnožili šta bi Strahinja rekao “ko šta radi vi pravite decu, svaku drugu godinu, briga vas što opozicija izvlaći tužbe iz naftelina, vi se samo kotite ko zečevi”. Da, Strahinja i Jordan polako su se vraćali u staro jato, međutim polako motrili i čuvali svoje sa prikrajka.

Ušla je u dnevni boravak gde su muškarci sedeli na garnituru, svako zaokupljen svojim poslom , dok su se devojčice igrale na podu. Pogledala je u njene dve najveće radosti, osmeh joj pobegao sa usana, kad je videla kako Ksenija nešto brbljaš dom reda kocke i pravi ko zna šta, a Kristina onako male ka, sićušna otvorenih očiju sluša i ko sunđer upija sve što joj sestra kaže. Njena beba, više nije bila beba. Ksenija je odrasla, pre tačno mesec dana napunila četiri godine, sad je bila velika devojčica kojoj se napokon ispunila želja da pohađa časove baleta kod svoje tetke. Njena sestra, Tatjana bila je oduševljena talentom koji Ksenija poseduje, lićno ona je bila iznenađena. Svaki put dok je gledala svoju devojčicu, svoju prvu ljubav, princeza koja joj je nekada bila jedini centar sveta dok se njen tata nije vratio u njihov život, ostala bi iznenađena. Ksenija je zaista imala izvanredni talenat, stil za balet, još sad tako malena bila je graciozna i uživala je u svakom pokretu. Ponekad joj se ćinilo da to dete ujutro ustaje samo da bi kasnije u toku dana išla na balet. Još uvek je bila brbljivica koja nije znala da sedi na mesto, samo što na njihovu sreću više nije lomila noge i ruke, jer joj je tata rekao da tako neće moći da ide na balet. Ivan, njen jedini Ivan bio je njena najveća radost, ljubav njenog života, jedini čovek koji je uvek bio tu za nju, uz nju da je podrži, da je voli, da je nasmije, da je zagrli i čuva svaki dan. Obožavala je svaki trenutak kad ga vidi kako se igra sa njihove devojčice. Isto kao što je obožavala kad ga vidi kako ozbiljno razgovara sa dečkima, koji polako ali sigurno odrasli su u ozbiljni mladi momci koji su završili prvu godinu fakulteta uz najbolje ocene i ovog meseca nastavili su dalje. David se donekle uozbiljio, mada je još uvek negovao onu nestašnu stranu i svoj šaljivi karakter. Davor sa druge strane postao je još ozbiljniji i predano radio na to da u roku završi fakultet, kako bi nastavio da radi na katedri za jezike i književnost. Za razliku od svog brata koji je sanjao da krene stopama svog oca i nastavi na master studijama iz Međunarodno Pravo i Diplomatije, on je imao želju da postane profesor kao njegova majka. Milica je potajno bila oduševljena od svoje sinove, iako nije previše pričala i falila se okolo sa njihove uspehe, bila je ponosna mama. Njoj je bila najbolje desna ruka koju je ikada mogla naći. Nijednom se nije pokajala što je pozvala da radi za nju i da vodi Spectru. Žena je bila toliko odgovorna, predanja svom poslu i kad ti Milica nešto obeča, onda je to to, kod nje nema odlaganja, nema problema sve je kao pod konac. Dok su ona i Laura bili na porodiljno, Milica je sama vodila njihov i svoj posao, radila je to vrhunski. Svakim danom sve više je podsećala na njenu Teodoru, koja je u ovom trenutku sa ponosom mogla reći da je Teodor isti na majku. Petar bi se na to samo osmehnuo i dodao, al zato je Teona ista na oca, ljubi je tata. Njihov najstariji sin upisao je pravo i kao David završio godinu kao od šale, niih dvoje žarili su i palili okolo po fakultetu, našto su Petar i Ivan samo kolutali očima. Kako je Teodor, prekinuo sa devojkom vratio se u staro društvo sa Davidom i Josif koji se vratio iz Australije da bi upisao vojnu akademiju, bili su opasan trojac. Dok su Davor i Bojan bili verni svojim curama, ovo troje šta bi Oliver rekao “ja toliko nisam jebao u njihovim godinama”. Ona je sa druge strane uživala u životu, pre dve godine u ovo vreme drhtala je kao prut očekujući njegov dolazak. U to vreme mislila je da je izgubila Ivana zauvek, dva meseca hodala je oko njega kao avet, da je mogla da se utopi u zidove njenog stana, postane nevidljiva dok je on dolazio da upozna Kseniju uradila bi baš to. U tom trenutku bila je tužnija nego ikada pre, čak je bila tužnija i od onda kad je rodila malu bez nejega. Sad, dve godine kasnije bila je najsrećnija žena na ovom svetu, bila je voljena, Ivan je naućio da se ne okreće iza sebe. Oni što je bilo, bio je njih dvoje nastavili su ruku uz ruku dalje kroz život, da osmeh na lice i više nisu se navraćali na one tmurne dane koje su proveli jedan bez drugog. Sad su uživali u životu.