PALI ANĐEO ( Serijal ANĐEO - Drugi Deo)

PETO POGLAVJE

Sadašnjost
Oktobar 2018te
Skopje, Makedonija

Tamara

Juče joj Andrea javila da Ivan zna da ih je video i da je molio Olivera da ga njegovi ljudi puste do nje, a ona je bila kao uključena na struju. Međutim ništa od toga se nije dogodilo jer Matijin otac je svima poremetio noč, a kako je Oliver bio zaista prehlađen i sav omalaksao po prvi put u životu morao je ostati kući, pa su umesto njega otišli Dean, Mladen i Ivan u bolnici. Martin, Matijin otac nije bio uopšte dobro sa svojih šezdeset sedam još uvek je radio i nije mu padalo na pameti da ide u penziju međutim konstantni stres ga danas bacio na koljena. Prognoze nisu bili dobri, pa je Saša poslao avion i Mladen sa njega po Mariju, Matijinu mlađu sestru jer on je bio jedini koji je kao nekadašnji američki vojnik, vojeno ataše države u SADu i General Armije dobio američko državljanstvo i mogao je kad god poželi da uđe bez problema u Ameriku. Teodora joj javila da je zamoli da ako treba sutra dovede Kseniu kod njih kuće jer njihova majka če čuvati decu. Ona je ipak odlučila da uzme slobodan dan i sabere misli jer nekako je predosečala da onaj dan "D" dolazi. Ma bila je sigurna da je več na pragu, a ona nije znala šta da kaže, kako da opravda svoj suludi korak da mu sakrije da je trudna, da je rodila devojčicu, da mu kaže da imaju dete. Nije znala šta da očekuje mada je Andrea juče kad je došla sa Arinom kod nje ubeđivala je da je Ivan ne mrzi, mada je ljut, besan na nju i na sve oko njega. Nešto duboko u nje je ubeđivalo da nema svrhe dizati paniku, u svakom slučaju ona je bila onaj lik koji paniči zbog svega i sad nije se mogla opustiti, jednostavno nije. Sad kad pogleda unazad ova njena kolateralna šteta joj delovala kao ogromna neoprostiva greška koja da je malo bolje i trezvenije razmislila, da se pokušala sabrati i hladnom glavom doneti odluku ne bi uradila ovo što je uradila. Na kraj krajeva on je tražio, jeste trebalo mu je vreme da povuče pravi potez, ali uradio je to i tražio je a ona je tvrdoglavo odbijala da ga vidi, sasluša. A samo da je jednom odgovorila na njegov poziv, sve bi bilo drugačije i njena malena ne bi svaku drugu noč pitala "mama a kad če tata doči?" ubijala je svakog dana tim pitanjem, na koje ona nije imala odgovor. Jer kako reči detetu od dve godine da njen tata ne zna za nje, dok joj ona svaku noč priča priče o njemu.
Danas je taj dan došao a ona je kao na trnje sedela i nervozno šetala okolo, jedva je sačekala da Ksenia zaspi čudila se kako je uopšte uspela da je natera na to, kad ona skoro nikada nije spavala preko dan. Sedela je, pa ustala i šetala oko veliki dnevni boravak čekajući da se zvono oglasi. Napeto telo je drhtalo od isčekivanje, dok vrtlog emocije su je preplavili, a njen razum se pozdravio sa nje. Raštrkane misli, podivljale hormone i srce koje je kucalo kao da je upravo istrčala maraton bili su jasni znak da je napeta i da ne zna šta je očekuje. Nije znala kako on sad izgleda mada je verovala da se nije puno promenio, Ivan je oduvek bio prelep muškarac, šarmantni đentlmen koji je uvek znao kako sa ženama. U onih godinu dana pored njega je odrasla, sazrela i postala hrabrija, odvažnija, više nije bila ona nevidljiva devojčica koja nikad nije povisila svoj glas i koja umesto da se izbori za sebe, okrenula bi leđa i odustala od svega. Pored njega je stekla svoje samopouzdanje koje nije ni znala da ga ima. Pored njega je postala žena koja je napokon shvatila šta želi u životu. Ipak na kraju sudbina joj se slatko nasmijala i tako lepo pomrsila konce. U godine koje su usledile bez njega pored sebe ostala je ona žena koja je on izgradio, odvažna, snažna i žena koja se izborila za sebe. Samo što sve je to bilo ispred druge u toku dana, a kad noč padne i svi oko nje otplove u svet snova, ta žena se pretvarala u polomljenu lutku koja nije znala kako če sutra da skupi hrabrost i sa osmehom ustane na noge. Samo je pernica znala koliko je suze isplakala u ove godine, samo su zidove njene sobe znali koliko je bol imalo u njenoj duši. Samo je noč znala koliko je ta žena povređena, uništena koliko je ta žena usamljena. Jer i pored svih prijatelja, porodice uvek je falio samo jedan lik da bi bila potpuna. Uvek u moru njih je falio on. Samo on.
Poskočila je u mesto ispred prozora koji je gledao na plato ispred zgrade i okrenula se prema ulazna vrata. Zvono se ponovo oglasilo, a ona progutala knedle i na drhtavih nogu se dobližila do velika hrastova vrata u prostrani četvrtasti hodnik koji je otvorenim konceptom bio povezan sa čitav stan. Vrata prema drugim hodnikom gde su se nalazile tri spavaće sobe i kupatilo je bila zatvorena, a izolacija odlična da se mala ne bi probudila od zvono koje se ponovo oglasilo. Pogledala je u kameru za svaki slučaj, a on kao da je znao več je gledao u nju. Srce je preskočilo ritam, usne su se osušile, a ona je sva zadrhtala kad je videla te zelene oči i prelepo lice sa crnom raštrkanom kosom. Uvek je bio pedantan i sređen, svaka košulja je bila ispeglana i kod njega je belo moralo biti snežno belo. Sve je bilo pod konac od kad ga je znala, sve osim njegova kosa koja je uvek prkosila njegovim pravilima života.
Polako je okrenula ključ i otvorila teška blindirana vrata, a ispred nje se stvorilo božanstvo iz njenih snova.
U sive pantalone, sa belom košuljiom zavrnutih rukava i prva dva dugmad otkopčana stajao je ispred nje po prvi put ozbiljan kakvog ga samo dva tri puta videla.
"Tamara." - čula je njegov duboki muževan glas koji nije izgubio onu njegovu harizmatičnu notu  i opojnu privlačnost, a mala prekrivena doza nežnosti javila se kao poručena za njene napete živce.
"Ivane." - jedva je progutala i uspela da promuca samo njegovo ime.
"Jel mogu uči?" - kulturan pre svega i sad je bio staložen i trezven, čak i kad su mu prelepe oči plamteli od vrtlog emocije. Uvek je mogla da sve pročita iz njegove oči, pa i onda kad mu je lice bilo hladno i nečitljivo, on kao da joj je namerno dopuštao da čita iz njegove oči.
"Ova, da oprosti da, da uđi." - spetljala se sva i sve ono što je smišljala i planirala da kaže kad ga vidi jednostavno je isparilo iz njenog mozga. Ušao je polako bez žurbe ne skidajući pogled sa nje i stao pored nje na ulaza kako bi je sačekao da zaključa vrata. Oduvek je to radio, ženama davao prvu reč, propustao ih ispred sebe, otvarao vrata bio je onaj đentlmen starog kova i nije se stideo to da pokaže i prizna.
"Sama si?" - pitao je štom se okrenula i dlanom pokazala prema veliki dnevni boravak i sedmosed u prljavo beloj boji.
"Jesam, ovaj ne nisam malena spava." - odgovorila je ponovo sva zbunjena i kao neki robot samo odgovarala na njegova pitanja, dok se on smestio na kraj i pogledom šarao okolo.
"Hočeš nešto popiti, kafu, sok, piče, imam i bozu mama je sinoč donela." - počela je brbljati nesvesna da stoji na metar od njega i da deluje kao neko izgubljeno dete, verovatno bi se Ksenia bolje od nje snašla u ovom trenutku.
Prekinuo je u razgledanje njenog stana ili bar veliki otvoreni prostor i spojeni dnevni boravak sa kuhinjom i trpezarije, pa je svoje oči spustio na nje i nekoli trenutaka je pažljivo posmatrao, kao da je procenjivao a ona je u njegovom pogledu mogla videti samo sebe i ništa više, a to je još više zbunjivalo.
"Staviču kafu i doneti bozu." - rekla je i pošla prema kuhinje, međutim on je sprečio u nameru da pobegne od njega i tako se malo skloni od tog ispitivačkog pogleda koji joj stvarao nemir, a napeta tišina je gušila.
Njegov krupan topao dlan je prekrio njen, a on je povečao stisak mada je to uradio tako nežno da se sva istopila od milline.
"Tamara nisam došao da pijem kafu." - uzvratio joj je i pogledao je pogledom koji joj poslao trnce kroz čitavo telo. Ispustila je vazduh i bukvalno se srušila na klub masu ispred njega. Drvena podloga je začkripala ispod nje, a ona nije obračala pažnju na ništa više oko sebe dok je gledala u te oči koje je tako jako voljela, a koje su joj očanjo nedostajali. Trepnula je nekoliko puta kako bi uspela da potisne gorke suze i napokon ga pogledala pravo u oči.
"Oprosti, znam da nisi oprosti." - umorno je izgovorila, a on je gledao dok je njegov dlan još uvek držao njen i sad su je njegove tanke lepo negovane prste nežno mazili. Verovatno je to radio nesvesno, nije htela da veruje da to radi namerno i da je pokušava smiriti jer iz aviona se videlo da sva drhti.
"Zašto Tamara? Zašto mi nisi rekla za nju, zašto mi nisi dopustila da objasnim, da ti kažem, zašto?" - delovao je navidum sasvim smireno, samo što ona ga odlično poznavala i videla je tugu u njegove oči, video je bol koja je držala njegovo skladno lepo izvajano telo napeto ko struna. Sad je psovala u sebe jer trebala je ovako da razmišlja tad, pre skoro tri godine kad je sa suze u očima gledala u onaj test.
"Bila sam glupa, bila sam povređena, na sve sam gledala kao jednu veliku laž, mislila sam da se nikada nečeš razvesti onda čemu svrhe da te vežem za sebe zbog deteta. Voljela sam te Ivane, a mesecima čekala da mogu sa osmehom ponosno kažem on je taj, e on, on je moj. Ali nisam mogla više da čekam, a onda kad sam saznala da sam trudna nisam mogla da pokucam na tvoja vrata i kažem ti "hej znaš šta trudna sam, nosim tvoje dete", znam trebala sam ali nisam mogla, jednostavno nisam." - reči su same izlazile iz njenih usana, a ona je bila zapanjena kako je trezveno i bez da joj glas zadrhti sve ovo rekla. Sve ono što je več dve godine tišti i nagriza njenu dušu, para srce. Da bila je svesna šta je uradila i da pokajala se ali nije mogla da podvije rep i tek tako da se pojavi na njegov prag, nakon što je onog dana otišla bez okretanja.
"Trebala si da mi više veruješ i onda kad je izgledalo da nema poenta, da nema svrha, da je sve uzalš. Molio sam te Tamara, molio da ne odlaziš, da još malo, samo malo sačekaš ali ti me nisi slušala. Pustio sam te, da bi te nakon nekoliko dana mesecima tražio, zvao, molio, preklinjao trebala si samo da me saslušaš. Znala bi da sam se razveo na prvo ročište, znala bi da sam napokon slobodan jer tvoj sam od prvog dana bio, a ti to najbolje znaš." - bio je poražen, tužan.
"Znam Ivane, trebala sam ali nisam. Bila sam glupa, bila sam neznam više ni šta sam bila. Ali nemogu da vratim vreme i da hoču." - odgovorila jer zaista nije imala reči kojima je mogla opisati kako se u tom trenutku osečala, šta joj se vrtelo kroz glavu. I tad je znala da je kriva, da postupa loše ali jednostavno nije mogla drugačije. Tačnije mogla je ali nije.
"Zašto mi nisi rekla kad si saznala da sam se razveo. Tamara čekao sam da deca završe školsku godinu, da bi pokrenuo postupak hteo sam da te iznenadim, ali sve je otišlo do vraga. Zvao sam te tog dana kad sam izašao iz suda, ali broj više nije bio u funkciji." - dok je on objašnjavao ona se osečala sve gore i gore, on nikad nije odustao od nje, nije odustao od njih čak ni onda kad ona jeste.
"Saznala sam da si se razveo pre nedelju dana kad sam videla aplikaciju za posao koju je Milica poslala, htela sam da je zaposlim, ali onda sam videla sliku i prezime, a u ličnih podataka je pisalo da je razvedena. Nisam znala da si se razveo, mislila sam da nikad nečeš. Nisam ni znala šta se sa Davorom desilo, nisam znala da je stradao, niti da si se pre godinu dana vratio u državi. Jednostavno nisam. " - gledao je zbunjeno, sakupljenih obrva i po prvi put od kad je ušao u njen stan nije nosio masku velikog diplomata i ambasadora. Videla je da mu apsolutno ništa nije jasno pa je požurila da objasni.
"Nisam htela znati, zabranila sam svima da te spominju, tražila sam da me Oliver i Petar sakriju od tebe, preklinjala i molila ih, sakrila sam sebe od tebe, a od onog dana jednostavno nisam htela ništo da znam. Zabranila sam samoj sebi da razmišljam o tebi i u toku dana je to bilo sasvim izvodljivo." - završila je i pognula glavu da bi sakrila suze koje su zamaglile njen vid. Osečala je njegov pogled na sebe, osečala je njegovo ubrzano disanje i napetost koja se mogla nožem rezati. Osetila je da je otvorio svoje pune usne kako bi nešto rekao međutim škljocaj brave i malene korake su prekinuli svaki dalji razgovor.
"Mami, de si?" - čula je pospani glasič svoje čerkice iza sebe pa je brzo obrisala suze i ustala na noge. Kasenia je još uvek trljala svoje okice i sva čupava hodala ni sama ne znajući gde, sa njom je uvek bilo tako u tome je bila na njoj jedva se budila, ujutro joj je bilo potrebno baš puno vremena da je probudi.
"Tu sam bebo." - rekla je sa osmehom, a mala je tad pogledala kroz pospane okice i tražila je po sobi još uvek nesvesna gde se nalazi. Dok je gledala oko sebe njen maleni pogled je uhvatio jednog čoveka koji je gledao u nju. Ivan je bio totalno izgubljen i ovaj put to nije ni pokušavao da sakrije, dok je bledo gledao u njihovu čerkicu. Njene zelene okice koje su bile identični njegovim zbunjeno su ga pogledale, pre nego je okrenula glavu i potražila nju. Stajala je pored garniture i čekala svesna da je došao onaj trenutak koji je njena malena devojčica toliko priželjkivala.
Stajajuči na sred sobe ponovo je vratila pogled na svog oca koji nije znao šta da radi sa sobom, pa je ukočeno sedeo i bez reči potpuno izgubljen gledao u nju. Bio je kao oduzet dok je sjajnim očima ispunjneim suzama gledao u njihovu devojčicu. Ksenija je odjednom ispustila radosan vrisak i zapleskala dlanovima pre nego je sa osmehom rekla.
"Tata! Mami to je tata!" - sva uzbuđena je krenula prema njemu dok je on sad raširenih očiju gledao u nju. Malena je stala u pola koraka i zbunjeno se okrenula prema nju, verovatno videvši da Ivan sedi sav zaleđe i ne reaguje ni na šta. Kad je htela da izgovori njegovo ime i trgne ga iz transa oboje su se okrenuli prema njoj, a ona je ostala bez teksta. Dva para sjajno zelenih očiju, identičnih jedan, drugome gledali su u nju. Ksenia uplašeno, a Ivan sa hiljadu pitanjima.
"Tata?" - tiho je progovorio, a ona ga pogledala nemo preklinjajuči da ne radi scene ispred njihovo dete koje je sa strepnjom čekalo njegovu reakciju.
"Ivane, molim te." - rekla je, a on je u istom trenutku bez reči vratio pogled na malu koja je sad gledala u pod i cupkala u mesto. Znala je tu njenu reakciju, savršeno je poznavala svoje dete i sad je znala da je zbunjena i da se stidi, verovatno je u njenu malenu glavicu bilo haos.
Videla je kad je Ivan bez reči ustao sa kauča i prišao joj je pa se spustio na podu ispred nje, a ona je još uvek gledala u svoje bose nogice.
"Bebo hočeš pozdraviti tatu?" - pozvala je hrabreči je, a ona je sva rumena podigla pogled i pogledala je. Usnice koje je grizla drhtale su, a okice bile ispunjene neisplakanih suza. Zadrhtala je iz dubine duše svesna da je za sve ovo sama kriva, ko zna šta se motalo po toj malenoj glavici.
"Hočeš dušo, tata je samo bio zbunjen kad te video." - pokušala je još jednom dok je Ivan gledao u njih dve i napeto čekao njenu reakciju. Na kraj je očito uspela da je ubedi jer se ona sad okrenula prema njemu i sa stidljivim osmehom ga gledala.
"Jel mogu da te zagrlim?" - čula je njegov promukli glas koji je ovaj put drhtao toliko da je bila sigurna da je jedva složio tih pet reči. Ksenia je ponovo pogledala u nju, a ona joj se nasmijala hrabreči je da učini prvi korak. Što je malena u sledećem trenutku i uradila kad je sa osmehom kimnula glavicom pre nego se bacila Ivanu u naručje i svojim rukicama zagrlila ga oko vrata. Čula je kad je tiho rekla "tata, moj tata" dok je ona gledala u njega kako sklapa svoje krupne dlanove preko njeno maleno telce, zatim zatvara oči i napokon slobodno diše. Neki teret joj pao sa srca kad ga videla kako je nežno drži i grli, dok se iz aviona mogla osetiti ljubav između oca i kčeri koja je prštila na sve strane. Bila je mirna, a neka toplina kakvu do sad nije osetila preplavila je njeno napeto telo dok je gledala u njih. Suze su počeli teči kad je videla kako se kapi slivaju po njegove obraze. On je plakao, njen hrabri muškarac je plakao zbog nje, zbog svoje dete, zbog njihovo dete koje mu je ona oduzela. Polako nečujno se puvukla prema kuhinje i sakrila se iza zida koji je napola odvajao kuhinju od ostatka stana. Naslonila svoje drhtavo telo i sa dlan preko usana gorko zaplakala.
Nakon nekoliko trenutaka u kojih se izgubila u svojim mislima koje su je izluđivale čula je svoju devojčicu kako brblja sva radosna, mogla se zakleti da če sutra celi vrtić saznati da je njen tata došao. Odgurnula se o zida i odlučila da skuva kafu i iznese bozu, znala je da je on obožava, to im je bila jedna od mnogih zajedničkih stvari. Uključila je aparat za kafu i namestila ga da skuva onakvu kafu kakvo on pije dupli espreso sa hladno mleko i puno šečera. Dok je stavljala šoljice u aparat čula je Kseniju kako kaže "tata a sad si se vatio?", a zatim i Ivanov glas kako kaže "a od kud ti znaš gde sam bio?" osetila je ljubav u njegovom glasu iako je nije poznavao i danas je prvi put video njegovo srce je bilo ispunjeno ljubavi.
"Pa na posao, taka mami kaže." - odgovorila je Ksenia, a ona se nasmijala stavljajući šoljice sa kafom i tri kristalne čaše sa bozom na tacni pa polako je krenula prema njih dvoje. Stala je na pola puta gledajući u prizor izpred sebe a duša je pevala od sreče. Ksenia je sedela u njegovo krilo, a on je gledao sa toliko nežnosti i topline, da se i sama istopila od sam pogled na njih dvoje.
"Donela sam bozu i napravila kafu nadam se da sam pogodila." - spustila je tacnu na sto i susrela se sa njegovim pogledom. Videla je da se malo opustio mada je još uvek bio napet i nije znao šta da radi i kaže, ipak njegov besan pogled je bio zamenjen nežnošču, a lice vidno smekšalo.
"Da u redu je hvala ti." - odgovorio je nakon neko vreme u koje je posmatrao i kao da je hteo da joj nešto kaže ali ipak je prečutao, pa samo kimnuo glavom i učtivo se zahvalio.
"Mami, ja sam gvadna." - rekla je odjednom Ksenia koja se igrala sa kragnju njegove košulje dok je on otpijao gutljaj kafe.
"Napravila sam lazanje hočeš da to jedeš?" - pitala je mada je znala da če se složiti, obožavala je lazanje sa pileče meso i sos od pečuraka.
"Da! Hoču!" - vrisnula je radosno, a ona se smijala dok je Ivan sa osmehom gledao u nju koja je tapšala rukama.
"Ivane ostčeš na večeru ili več imaš obaveze, oprosti ja samo to onako, nemoraš ako..." - spetljala se sva dok ih je malena zainteresovano posmatrala.
"Tamara, u redu je ostaču nemam nikakvih obaveza." - gledao je neko vreme pre nego se nežno nasmijao i blago odgovorio. Srce je brže zakucalo na tu nežnu boju glasa, a rumenilo oblilo njeno lice dok je on sa osmehom posmatrao.
"Bebo očeš tati pokazati svoju sobu dok mama namesti sto?" - predložila je, a Ksenia je skočila sa njegovog krila i uzela ga za veliki dlan pa počela da ga vuče prema spavaćih soba dok je brbljala kao navijena. Uhvatila je njegov zbunjeni pogled i samo se nasmijala tako pokušavajuči da ga ohrabri da počne pričati jer za svo ovo vreme Ksenia je pričala dok je on opčinjeno gledao u nju i samo se smeško.
Izvadila je čaršaf pa namestila na trpezarijski sto, zatim postavila tanjire, pribor čaše i na kraj izvadila lazanje koje je u toku dana pripremila. Kad ih spustila na sredini stola izvukla je bocu hladne vode i negaziranog soka iz frižidera pa krenula prema sobu svoje princeze.
Kad je stigla do prva vrata sa desne strane čula ih je kako pričaju i ostala tako stajati nekoliko trenutaka.
"Ne, ti si moj najepsi tata." - rekla je njena čerka sva ozbiljna, a ona se tiho nečujno nasmijala.
"Ha, stvarno ja ipak mislim da nisam." - sa osmehom i radost u glasu joj uzvratio Ivan.
"Ne, ne mama kaze da ci ti naubav." - ponovila je ona i tek tako je potkopala, stajala je tamo i skoro da nije ni disala dok je čekala njegovo sledeće pitanje jer znajuči Ivana ispitače sve što ga zanima, a da mala ni ne shvati. Ma niko ne bi shvatio da ga ispituje ako on tako poželi.
"Mama ti tako rekla?" - I eto ga počeo je, a ona je ostala tako da vidi dokle če iči ovaj njihov razgovor.
"Da, a i ja tako kazem. Moi mama i tata su najepsi. Eto vidis to e mami kad je bija balelina i ja cu biti balelina kad budem veika kao Tea." - pričala je ona sto na sat, dok se ona sad več široko smijala i umalo joj nije promako njegov odgovor.
"Jeste princezo tvoja je mama najlepša žena na ovom svetu." - umalo nije zaplakala kad je čula njegove reči koje je sa nekom tugom i bol u glasu odgovorio.
"Da." - potvrdila je malena i tek tako je nasmijala, pa je ona odlučila da prekine njihovo upoznavanje.
"Hej vas dvoje večera je na sto a neko je bio gladan malo pre." - otvorila je več odškrinuta vrata i ušla u rozevo carstvo snova koje je ona lično birala za svoju princezicu.
"Ja sam! Ade tata jademeee!" - skočila je na noge pa povukla i njega sa sobom, a on se ponovo malo uskočio na reč "tata"mada je več bio vidno opušten sa njom.
"Ti češ prvo da opereš ruke, a onda čemo jesti ajde pravac kupatilo." - potsetila je, mada je bila donekle sigurna da bi ga ona odvukla prvo do toalet preko puta do gostinske sobe.
"Dobo mama." - kad je ona skakutajuči ušla u toalet i ostavila otvorena vrata njih dvoje su gledali za njom i čutali sve dok nisu čuli zvuk vode kako teče, a Ivan je prvi tiho progovorio.
"Ona zna kako se zovem, zna da sam radio u stranstvo i da zbog toga nisam bio sa vama, zna da ima dva brata i pitala me kad če njih dvoje doči. Ona zna sve o meni, ima moju sliku pored kreveta, ima našu sliku, nosi lančič koji sam ti ja poklonio za novu godinu. Tamara... " - bio joj je preblizo toliko da je mogla da oseti njegov dah i miris duvana koji je verovatno ostao na njega pre nego je došao.
"Pričačemo kasnije molim te. Znam kriva sam, ne zaslužujem ni da me pogledaš, sad me sigurno več mrziš ali molim te nek ona to ne vidi. Molim te Ivane." - molila ga je, a on je zaustio da nešto kaže međutim maleni tajfun je došao do njih pa ga uhvatila za ruku i povukla prema trpezarije, a on je sa osmehom pošao za njom.
Videla je da se iznenadio kad je video i hladno pivo na sto, setila se da voli pivo sa svaku vrstu mesa pa izvukla ga iz hladnjaka, uvek je imala limenke piva za Oliver, Arkadij i Dean u frižideru, a flašu jamisona u bifeu za Saša kad dođe sa Sarom, dok je za Petar čuvala pelinkovac.
Ksenia ih je kao velika smestila za sto, a ona sela na čelo dok su se njih dvoje smijali na to njeno šefovanje. Čitavo vreme malena je brbljala sto na sat i skoro da je zaboravila na njoj dok je svu svoju pažnju posvetila svom ocu. Gledala ih je i uživala dok joj je srce krvarilo a savest je ubijala zbog ovo što im je uradila. Gledajući ih ovako dok je Ivan sa osmehom sluša i posmatra videla je da su bili savršeni edno pored drugo. Za tren je zadrhtala kad je Ksenia počela pričati za njenu drugu proslavu rođendana, a on je pogledao pre nego je ozbiljno pitao.
"A kad je to bilo?" - malena je bila najsretnija na svetu pa nije primetila ozbiljnost u njegovom glasu i razdragano odgovorila.
"Dvadeset pvi septembar." - rekla je, a on je tad pogledao u nju. Jedva je progutala knedlu od bol koja se javila u njegove oči dok je on stezao čašu toliko da se za tren zabrinula sa če tanki kristal puči. Znala je šta sad misli, znala je da broji i vaga tačnog datuma samo što ga neče pogoditi jer nije znao da se njihova princeza rodila ranije nego što su planirali doktori u istom danu sa njenog oca.
Sklonio je pogled sa nje jer ga Ksenia nešto pitala a ona je jedva progutala.
Kasnije je samo sedela pored njih i gledala ih kako igraju na podu, dok joj Ivan sve dopušta, a njihova devojčica sija od sreče nije pamtila da je Ksenia nekada bila baš ovoliko srečna. Znala je da joj fali tata i da jedva čeka da dođe, sve njene drugarice imale su tate, a ona nije mada momci nisu dozvolili nijednom da se oseti zapostavljeno Oliver i Saša posebno jer stalno su je vodili sa sobom kad negde krenu sa svoje devojčice. Ona ih je obožavala, ali najviše je voljela Ognjena ma njega su svi voljeli jer je bio toliko blesav i sve im je dopuštao, kad god ga sretnu stalno se igrao sa njih i kad god se vrati sa nekog puta obavezno bi dolazio sa pune ruke poklona.