PALI ANĐEO ( Serijal ANĐEO - Drugi Deo)

PRVO POGLAVJE

Sadašnjost
Oktobar 2018te

Tamara

"Mama mama!!! Evo me došja sam!!! " - maleni glasič njene dvogodišnje čerkice koja je kao uragan uletela u njenu kancelariju dala joj do znanja da je došlo vreme za pauzu.
"Je si sama došla? " - pitala je grleči svoju malu princezu, koja joj se okačila oko vrata, iako je znala da je njena majka tu negde. Bila je srečna da je imala zmaj od majke, da nije bilo nje nije htela ni zamišljati kako bi njena sadašnjost izgledala.
"Nisaaam eno je baka " - odgovorila joj pritom pokazala prstičem prema veliku kancelariju gde je njena majka pričala sa njenu drugaricu. 
"Jel si bila danas dobra? " - pitala je svoju čerku pritom smestila se u svoju fotelju sa njom u naručje.
"Jesam. " - ozbiljno je odgovorila i kimnula svojom malenom glavicom tako da su joj se loknice raspršile oko nje. Uh kako je volela tu njenu kosicu.
"Pojela sav ručak?" - pitala je i poljubila u tu njenu preljepu kosicu dok joj se malena još više ugnjezdila u krilo.
"Aham. " - nezainteresovano promumljala ona dok se igrala njenom ogrlicom od rubina.
"A jel si spavala? " - pitala je sledeče mada je znala da sto posto nije spavala u vrtiču, jer malena nije htela ni kod kuče da spava a ne pa nekud van nje.
"Nisam. " - osorno je rekla a potom uputila joj jedan od svojih osmeha koji su je obarali sa nogu još od kad joj se  prvi put nasmijala.
"Opet? A zašto? " - znala je od početak šta če joj odgovoriti al opet nadala se da če je ova faza brzo proči i da če uskoro kao i sva ostala deca pratiti pravila vrtiču.
"Jer mi se nije pavalo. " - ozbiljna faca i skrštene ruke bili su svaki drugi dan deo iste priče kad bi se vratila iz vrtiča.
"A dobro kad češ početi da spavaš u vrtiču kao i ostala deca? " - pitala je suzdržavajuči svoj osmeh jer je njena čerkica bila majstor facijalne promene, mogla je u jednu sekundu promeniti nekoliko pogleda kao i njen tata pomislila je u sebi.
"Neču da pavam!!! " - mahala je glavicom dok je terala inat. Možda je na prvi pogled bila njena mini kopija, ipak karakterom bila je klon svoga oca.
"Ajoooooj!!! " - danas nije imala snage natezati se s'njom oko toga da bi bilo bolje za nju kad bi malo odspavala u vrtiču i zašto i kako je to bolje. Zbog toga se samo nasmijala i još jednom je poljubila.
"Rekla ti je da opet nije htela spavati? " - pitala je njena mama dok je ulazila u njenu kancelariju.
"Rekla je. Čao mama. " - ustala je sa malenom u naručje i pozdravila mamu.
"Umorna si, doneli smo ti pitu sa višnjama i vanilu. " - nadovezala se mama dok je več počela vaditi kesice iz torbu i postavljati na veliki sto  pored prozora.
"Malo. Danas smo objavili i ostala oglasa za "Spektra" a rekla mi Laura da su več nekoliko prijave za one od juče več stigli. Uglavno da. " - uz osmeh je sela za stol pored svoje mezimice koja se več smestila i čekala na svoje parče pite.
Dok su pričali ona je gledala u svoju malenu devojčicu. Ksenija je sa svoje dve godine i tek  mesec dana bila je savršeno dete. Na trenutke kao onaj pre bila je pravi inat, dok je u međuvremenu bila pravi anđeo. Prgava i temperamentna, voljela je biti u centru pažnje opkružena ljudima. Valjda je i zbog toga bila omilena među dece u vrtiču i ispred zgrade. Za svoje godine bila je jako pametno i razumno dete koje retko kad joj stvaralo velike probleme. Učila je brzo, nije bila razmažena mada kad je nešto htela našla bi način da do toga dođe pa nek joj zadnje bilo. Svaki dan je još više oduševljavala, upravo kao sad u ovom trenutku. Gledala je sa osmehom kako kulturno sedi i pažljivo jede svoju pitu pazeči da ne umrlja svoju haljinicu ili nešto oko nje.
Svakim danom sve više je potsečala na Ivana, on je bio tako pedantan, nije to bilo ono bolesno pedantan međutim u odnosu na ostale muškarce on je stvarno držao do ta neka pravila ponašanja. Uvek je bio kulturan pa i ondak kad nije morao, uvek je bio čist, ispeglan, kod njega je belo moralo biti snežno belo. Jednostavno voleo je da sve oko njega bude kao pod konac.
A kako je Ksenija rasla od dan u dan sve više je bila nalik njega.
"Mama, bišam. "  - trgla je od razmišljanja podavajuči svoje ručice dok je  tražila maramicu da bi samu sebe obrisala.
"Evo, izvoli. " - podala joj vlažnu maramicu i gledala je kako temeljno briše svoje ručice, da njena devojčica je voljela sve raditi sama čak se počela i sama oblačiti.
"Hvala, mama. " - sitnice kao ove bi joj uvek ulepšali dan.
"Mama, kažam. " - ah da zaboravila je da je njena mezimica bila prava brbljivica ona je čutala samo kad je jela i gledala svoj omiljeni crtič u svaka druga situacija ona je konstantno brbljala.
"Reci? " - pitala se samo šta joj sad palo na pamet, kako joj mozak radio tristo na sat svako malo bi joj nešto palo na pamet.
"Hoču da idem na Patau Pan i Tinkej Bel. " - ozbiljno je rekla
"Ičičemo u Subotu, več sam kupila karte za popodnevnu projekciju. " - nije joj rekla ostalo jer to je bilo iznenađenje. U Subota če biti prava ludnica jer u Cineplexu če biti prisutni i glavni junaci filma, koji če deliti poklone, a pored ostalo mališani če moči biti dio radionice za decu, moči če se čak i slikati pored svoje  omiljene junake. Biče to pravi doživljaj. Zbog toga je još pre dva dana kupila karte dok ih je još bilo moguče kupiti.
"Ama mama ja hoču danas. " - bunila se ona
"Nemožemo danas iči, jer večeras imamo goste. Jel si ti zaboravila da dolaze Anja, Tara i Ari da se igrate? " - večeras če biti luda kuča pomislila je dok joj pričala. Obožavala je ona svoje sestre i drugarice čija deca su bila isto godište kao Kseniju i savršeno su se slagali, al još sad je počela boleti glava kad je pomislila na šta če stan ličiti kad se njih četvoro uhvate igrati.
"Ha!!! Dovazi Anja i Tara i Ari!!!?? " - ciknula je veselo
"Aha, jel si ti to zaboravila? " - pitala je
"Jesam, mavo. " - stidljivo se nasmijala.
"Zbog toga mi sad idemo kuči da spremimo kiflice i picu za večeras a dok mi to sve spremimo mama če doči sa posla. Jel može? " - spremno se ubacila njena mama u priču
"I kolačiči. " - dodala je malena
"Kolačiče čemo kupiti iz Poslastičarnicu, tvoje omiljene jel može? " - kako je njena mama mrzela kuvati i provoditi svoje vreme u kuhinji uvek je imala zlatnu rezervu u rukavu i odličnu domačicu u njihovu kuču koja je pored toga što  se još uvek u svojih šezdesetih brinula o njihovoj porodičnoj kući, stalno je slala hranu i za njih dve jer Marga nikada nije prežalila što se ona preselila u svoj stan.
"Može!!! " - radosno je uzviknula malena tapšuči rukicama.
"Super ajde sad idite vi, a mama če ubrzo doči, u redu ljubavi? " - ustala je da ih isprati
"Da mama. " - odgovorila joj kimajuči glavicom usput podala ruke da je mama zagrli. Uzela je svoju jedinu ljubav u naručje i zagrlila jako, udišuči njen bebeči miris. Samo je njena devojčica imala taj miris. Miris svežine, mira,ljubavi,  radosti, nadu za bolje sutra. Njen omiljeni miris u zadnje tri godine.
"Budi dobra i slušaj baku u redu? "
"Mama ja sam uvek dobja. " - ozbiljno joj uzvratila uz još jedan polubac pre nego se izmigojila iz njeno naručje i uhvatila baku za ruku te izašla napilje. Hodala je iza njih i gledala svoju malu devojčicu kako osvaja poglede svima dok su prolazile velikom kancelarijom. Harizma i ta neka pozitivna aura zračili su iz nje isto kao kod Ivana. Nekad je Ivan ovako ostavljao pečat na nju i sve oko njega.
U njenu tvrtku več su je svi znali tako da je bila rado viđen gost još od kad se rodila. Sa nepunih četiri meseca je prvi put dovela u kancelarije i od tad svaki dan su njena mama i njena čerka bili tu da joj donesu ručak i uljepšaju dan.
Dopratila ih do mamin auto, pomogla joj da spakuje stvari i da veže Kseniju i ubrzo nakon toga ispratila ih kuči, odmah zatim vratila se natrag u ludilo.
Da koliko ona voljela svoju firmu u večini dio dana bilo je pravo ludilo.
Mada upravo to ludilo, buke i vike i ta euforična atmosvera koji su vladali od prvog dana bili glavni faktor za uspeh njenu tvrtku. Posebno kad je u pitanje bila njena firma  " T - Jewerly". Jer  kreirati nakit nije bio lak i miran posao kao što su neki mislili. Koliko on bio kreativan toliko je bio bučan i haotičan.
Zbog toga nakon tri uspešne godine odlučila se na dva velika koraka.
Prvi je napravila pre tri meseca kad je odlučila proširiti svoju tvrtku "Aqua Terra" i tako je na početka leta u Junu otvorila Izadavačku kuču. Onima koji je ne znaju bili su zbunjeni. Nisu mogli shvatiti da jedna dizajnerica nakita otvara izdavaštvo. Međutim oni koji je poznaju znali su da su to dve od tri njene omiljene stvari.
Tako je Desetog Juna dok su ostali brujali oko toga ona oformila svoju Izdavačku Kuču "Spektra" kao i propratnu knjižaru.
Za sad još nisu bili u funkcii, jer su se zgrada i knižnica uređivale nakon resatauracije.
Oficijalno otvaranje biče na četvrtu godišnjicu "Aqua Terre" a velika Gala Veče biče događaj dana.
"Hey evo ti Aplikacije za Glavnog Urednika. " - kad je več bila na pragu svoje kancelarije uhvatila je Laura i uvalila joj papku sa prijave za mesto Glavnog Urednika Spektru
"Koliko ih ima? " - pitala je gledajuči u malo deblju fasciklu.
"Pa ima ih. " - izbegavala je da da pravi odgovor a to je značilo da ih ima malo više nego što su planirali
"U redu sad ču ih pregledati. Jel su objavili sva oglasa? " - pitala je dok je ulazila u kancelariju i ostavila fasciklu na radni sto.
"Jesu sve je objavljeno, več su nekoliko prijave stigle,  tri za poziciju lektora i pet za prevodilaca. Uz to tražili su ze iz Modnog Vikenda nešto oko revije, rekla sam im da češ ih zvati do kraja dana. " - završila je njena drugarica. Da njena lična asistentica, sekretarica, desna ruka nazovite je kako hočete bila je njena najbolja drugarica sa fakulteta koja je odlučila da ostavi sve iza sebe i svoj život nastavi umesto u Italiju, u Makedoniju. Međutim Laura nije bila samo njena drugarica bila je najbolja i najsposobnija desna ruka i osoba na koja se u svakom trenutku mogla osloniti, a pored Andrea, njena starija sestra i mama bila joj najveća podrška kad joj je bila najpotrebnija.
"Zvaču Janu sad da ne zaboravim, a ovo ču da pregledam. Jel imam još nešto do kraja? " - pitala je mrzovoljno
"Ne to je sve za danas. "
"Super. "
Nakon što je Laura izašla prvo što je uradila bilo je da nazove direktorice Modnog Vikenda. Mogla je odma pogoditi zbog čega je zvala, sigurno če joj tražiti da volonteri nose njen nakit.
"Hey Jana, zvala si me rekla mi Laura. " - dobila je nakon drugo zvono i bez uvoda počela je priču usput otvorila fasciklu i več počela  prelistavati aplikacije.
"Heeeeey pa gde si ženo božja nemogu te dobiti čitav dan, zvala sam te na mobilni bilo zauzeto. " - ova je verglala sto na sat
"Zvala si me na mobilni? " - pitala je zbunjeno več tražeči telefon, videla ga na veliki sto pored prozora.
"Da al bilo je zauzeto, pa sam onda zvala kancelariju i rekla mi Laura da ti je došla Ksenija i da češ me zvati kad ode kuči. "
"O jebote!!! Dala sam joj telefon dok smo jeli. " - sad se setila da joj Ksenija tražila telefon dok je ona pričala sa majkom, sigurno je opet nešto dirala.
"Hahhahaha možda ti opet ubacila telefon na avio mood. " - Jana je jedva uspela sklopiti rečenicu koliko se smijala
"Majke mi jeste!!! Stvarno je ubacila na avio. " - pričala je dok je zurila u telefon
"Hahhahhaah ajooooj mala ti je vrh!!! " - ova je umirala od smeha.
"Jeste jeste vrh vrhova!!! Može se svet srušiti ja neču znati jer mi mobitel čitav sat van dometa!!! Ccccc nemogu shvati kako uvek ga uspe ubacit na avio,  evo stvarno nije mi jasno. " - pričala je dok je vračala telefon u normalu
"Dobro da nije naučila reset pa da ti svaki put sjebe telefon. "
"Šuti majketi, nedao bog još to da nauči. " - sad je več počela razmišljati da je možda vreme da Kseniju prekine davati telefon.
"Heeeeey nego šta si me tražila??? " - odjednom se setila da je Jana nešto trebala jer pa nije je zvala za bezveze.
"E da. Htela sam te pitati jer postoi mogučnost da cure nose tvoj nakit u toku Modnog Vikenda? " - eto znala je
"Znala sam!!! "
" Moliiiim Teeeee!!! " - molila je ova
"Možeeeee!!! " - palo joj to na pamet al nije imala vremena da razmišlja na tu temu a i svaka reklama je dobrodošla posebno ona besplatna.
"Jes!!! Koliko para možeš nam posuditi? "
"Ovako, razmišlja sam ja ovih dana da te i sama pitam da cure nose moj nakit, tako da imam neke ideje al ajde da o tome pričamo ovih dana uz ručak pa čemo se dogovoriti."- imala je neke ideje a nije htela da ih razglaba preko telefona.
"E može! Sutra smo full imamo razgovor sa Porše i Lotisa oko sponzorstva, nakon toga imam i sastanke sa makeup artiste koji če biti zaduženi oko čitav vikend, tako da preko sutra imam slobodno oko jedan. "
"E i ja sam tad slobodna mogli bi nekud na ručak. " - predložila je
"Može meni odgovara. " - složila se Jana
"Eto dogovorili smo se. " - ubrzo su razgovor završili jer obe su imali  posla preko glave,  Jana oko revije ona oko otvaranje.
Nakon što je završila razgovor sa Janom posvetila je čitavu pažnju na aplikacije koje su stajali ispred nje. Bilo ih je oko dvadesetak.
"Da vidimo šta tu imamo. " - rekla je samoj sebi i počela čitati.
Kao i do sad počela je sa razmatranje od kraja prema početka ili od onaj kreativni dio CVia. Zanimalo je kakvi su hobija i zanimljivosti kandidata, jer tako je mogla mnogo saznati o osobi. Ona je bila introvertna, no jako kreativna i interesantna osoba. Pa tako je i birala ljude oko sebe. Voljela je da su komunikativni, posebni, interesantni, kreativni, zabavni. Nije voljela uštogljeni, previše ozbiljni i namčori. Posebno se grozila ograničenih!!! Upravo kao ovaj ovde neki Igor, završio je tip književnost radio svugde, ima radno iskustvo, zna jezike, al osim knjige i obrazovanje u CVu nema ništa više što bi je privuklo.
"Sorry!!! " - baš joj nije bilo žao dok je sklanjala aplikaciju sa strane u onaj dio koji je predvidela za one koje od startu otpadaju, al hajd da budemo malo fini.
Listala je tako još neko vreme i naišla na nekoliko baš zanimljivih kandidata koji bi bili dobar dio tima. Sedam od dvadesetpet pa dobro nije bilo loše.
Stigla je do poslednu aplikaciju i oduševila se na prvu. Očigledno je bilo reč o ženu, sigurno malo starija od nje, koja kako ovde piše več je izdala pet knjige, dva romana i tri knjige o psihologije ličnosti. Doktorica nauke koja je svoj radni vek prošla kao asistentica a zatim i vanredni profesor na katedre  književnosti pri državni univerzitet, nakon toga bila je lektor u jednu od najstariju izdavačku kuču Tabernakul, sad je na pozicii savetnik za beletristiku pri Nacionalnu Biblioteku.
"Wooow!!! Šta češ ti kod mene majke ti?! " - iznenađeno je pitala dok je i dalje čitala njen CV bio je sažet, no ne naporan, bilo joj baš zanimljivo čitati ga. Žena je bila uz sve ovo još i razvedena i majka dvoje dece.
"Svaka ti čas!!! " - oduševljeno je uzviknula a ipak nešto joj nije valjalo. Bilo je previše savršeno da bi bilo pravo. Jer evo ona bi je sad i odmah primila na posao, dok je čitala ovaj CV zaboravila je na sve ostale pre nje. Samo nešto joj nije  davalo mira, neku caku je morala imati previše je bila savršena.
I eto ga....... Znala je.
Trebalo joj neko vreme da se sabere kad je videla sliku, a nakon toga nekoliko puta prešla preku ime i prezime žene.
"MILICA TRAJKOVSKA" velikim debelim slovama bilo je napisano njeno ime. Dok je samouvereni po malo ozbiljan pogled kafenih očiju, sa osmeh u kutu usana i žena u ranih četrdeseti gledali su je sa slike.
Opet je prešla preko CV u nadu da če joj ovih tri strane reči da je samo pitanje sličnosti ili da ona nešto umišlja. A ipak ne nije.
To je bila ona. I bila je savršena.
Dok je zadnji put prelistavala CV odjednom jedna reč zapela joj za oko "RAZVEDENA ".
"Razvedena, majka dvoje dece" - nesvesna da je počela čitati na glas nije mogla verovati svojim očima.
"Nije moguče!!! " - sad je več bila van sebe.
Nije mogla verovati svojim očima, jer upravo je gledala u aplikacije žene koje nikad nije ni pomišljala upoznati.
Žena koja je godinu dana bila njena najtemna tačka života.
Žena koja je imala onog koga je ona voljela.
Žena koja je bila tamo gde je ona željela biti.
Žena koja je godinama nosila njegovo prezime i očito ga još uvek nosi i nakon razvoda.
Žena koja je godinama spavala pored njega.
Njegova žena.
Ivanova žena.

I sad je ona aplicirala za posao u njenu izdavačku kuču i bila je razvedena.
Ivan se razveo?!
Svašta joj počelo prolaziti kroz glavu, zašto je nije potražio ako se več razveo, kad se uopšte razveo, i zašto ona ništa nije znala o tome.
"Zato jer nisi htela ništa da znaš o njega. " - potsetila je njena potsvest. Da istina je bila da je svima zabranila pitanja oko toga ko je Ksenijin otac. A oni koji su znali o njima zabranila je pričati o njega. Nakon što je saznala da je trudna i odlučila da če roditi bebu donela je još jednu odluku "nikad više neče spominjati Ivana".
Zbog toga nije ni znala da se razveo.
I sad se njegova bivša žena javila na njihov oglas za posao i ona umalo je nije pozvala na razgovor.
"NE OVO SE NE DEŠAVA!!! JEBEM TI!!! " - viknula je na sav glas sad več van sebe.
"Šta ti je?!! " - Laura je smesta uletela u njenu kancelariju.
"Ko je primao aplikacije? " - pitala je sa glavom među rukama.
"Hm Daria što? " - zabrinuto je gledala njena drugarica.
Ništa nije rekla samo joj podala njen CV.
Gledala je dok je Laura čitala i več se oduševila isto kao i ona na početku, sve dok nije stigla do ime i slike osobe.
Odjednom se uozbiljila i još jednom prešla preko CV i počela se mrštiti.
"Nisam ni pogledala aplikacije " - promumljala je još jednom pogledom prelazeči preko aplikacije.
"Nisam videla majke mi. " - napokon je digla glavu i uputila joj ozbiljan pogled. Njena drugarica je znala sve o njihovu vezu, rekla joj je u jedan trenutak slabosti nakon što je več rodila Kseniju. Laura kao i ostali oko nje  nijednom je nije osudila samo je stegla u zagrljaj i dala još veču podršku.
"Jesi dobro?! " - zabrinuto je pitala
"Neznam. " - odgovorila je dok  joj pogled bio na predivnu panoramu ispred nje.
"Ovde piše da je razvedena?! " - i Laura je bila zbunjena povodom toga.
"Videla sam. Laura idem kuči nemogu više. Nemojte nikog zvati sutra ču videti šta ču. " - odjednom je ustala i počela skupljati stvari u želju da što pre ode kuči i zagrlji svoj mali anđeo.
"Ajde idi i ne brini, samo se saberi. Hočeš da ti zovem taksi da ne voziš u takvom stanju? Jako si uzrujana. " - brbljala je njena drugarica
"Ne nema potrebe. Smiriču se dok vozim. " - pričala je sad več žureči da što pre izađe van zgrade jer odjednom sve je gušilo.

______________________________________

No No ne počinjemo još moračete se strpiti još malo a kad ove vrućine smanje doživljaj i kad deca krenu u školu nastavljamo vaš i moj omiljeni serijal #Anđeo za sad imate samo ovo jer je jednoj devojci koja obožava ovaj serijal i koja je zapljuvala 🤣 Ivana još na samog početka danas rođendan SofijaS56  DARLING BUDI NAM UVEK SREČNA, NASMIJANA, ZALJUBLJENA, USPEŠNA I LUDA 😜😉🤣
SREČAN TI ROĐENDAN LUDICE 😘