PALI ANĐEO ( Serijal ANĐEO - Drugi Deo)

ŠESNAESTO POGLAVJE

Sadašnjost
Januar, 2019ta
Skopje, Makedonija

Ivan

"Ne znam Davide uh pala je a samo šo sam okrenuo glavu, bio sam tamo a nisam je video. Kako je nisam video, a gledao sam u njih skakali su na onu trampolinu, a onda me Jana nešto pitala i okrenuo sam se taman da izvučem paklu i ona je pala. Ma znam, to i stric kaže ali pak, uh ko zna šta sad tata misli, a i Tamara. Gde si ti inače? Ma da ne muljaj muljatora znam zašto si ovo uradio, ali nisi trebao vidiš kako se ne znam snači, a ona je.... " - kroz polu zatvorena vrata bolnićke sobe slušao je svog sina kako priča na telefon očito sa njegov brat, dok je Tamara zabavljala malu, a Viktor joj stavljao gips, morače dve nedelje najmanje da nosi ruku u gips jer je polomila lakat, dobro je to što nije joj bila potrebna operacija. Pogledao je ponovo prema njih dve kako bi bar malo umirio živce koje su bile na rubu, nije znao za koga više da se brine. Dal za Tamara koja je bila u ranoj trudnoći i iako im Sandra rekla da je beba u redu on je brinuo, a Tamara je još uvek bila uplašena mada je pokušavala da to sakrije. Sa druge strane nije znao u početku kako da smiri Kseniju koja je po prvi put tako loše pala i čitav put drhtala u njegove ruke iako je pokušavala da sakrije suze. Na kraj nije znao dal da najviše brine za svog sina koga je zaboravio dok je nosio malenu u ruke prema automobila, načisto je zaboravio na Davora, jeste da on nije mali ali jebote koji otac zaboravlja svog sina.
"Uhhh bre Davide kako ču sad njima na oči. Ma da ali ipak bio sam tamo jebote, kako je plakala duša me je zabolela, a tako se slatka. Znaš da me je prepoznala, mislim ono videla je da nisam Ti. Da, ne, ne ozbiljno rekla je
"Ti nisi bato David, ti si Davor " - nastavio je da sluša svog sina, a neka toplina i nežnost širila se u njega imao je neki predosečaj da je napokon sve kako treba biti. Osetio je nežne ruke oko svog struka, zatim i njene mekane, tople usnice na svom vratu. Srce je zakucalo jače, a koža se naježila kad je otisnula nežan poljubac u udubine njegovog vrata.
"Hej biče sve u redu." - čuo je njen tihi nežni gals i bez reči je samo podigao ruke pa obgrlio je njima. Ona se privila uz njega, dok je on ljubio u kosi, a pogledom pratio malu devojčicu koja je sedela na veliki sto i pratila šta Viktor radi.
"Zaboravio sam na Davor, eno ga napolje priča na telefon sav je izbezumljen." - poraženo je rekao nakon što je kratko poljubio njene usne tek toliko da bi malo sebi umirio.
"Ha! Ostavili smo ga! Jao bre Ivane kako smo ga ostavili?!" - umesto da ih oboje umiri jer i sama Tamara je bila vidno uzrujana i zabrinuta jer Ksenija je svaki drugi dan padala i nešto lomila ali nikada ovako nije plakala i sva se tresla kao prut, čak je i njega zabrinula. Taman što se smirila on je opet zabrinuo.
"Ne znam prepala me mala i na sve sam zaboravio uz to brinuo sam za tebe." - odgovorio je i jače je prigrlio, ona samo ona mu je trebala da bi se osetio živ.
"Oprosti ljubavi, nemoj brinuti molim te Ivane previše brineš u zadnje vreme, molim te bojim se za tebe, pod preveliki stres si." - njene tanke prste mazili su njegova napeta leđa, a on je duboko disao jeste Tamara je bila u pravo ovih dva meseca koliko su bili lepi toliko su bili i teški. Imao je hrpu posla, a ona glupa optužnica visila mu je nad glavom, sad na sve to Tamara je ponovo trudna. Jeste stres je bila mala reč da bi opisao svoje unutrašno stanje.
"Dobro sam anđele ne brini, dođi evo nju gotova je." - rekao je kad ih je Ksenija pogledom potražila i sva se ozarila kad je videla mamu u njegov zagrljaj pa požurila da ustane kako bi i ona dobila jedan, ali kako nije uspela sa rukom u gips sva se snuždila.
"Polako bebo nemožeš sama sad dođi ovamo. Viktore kakvo je stanje, budi iskren?" - podigao je u naručje i video kako sestra nosi roze fiksator sa neke likove iz crtiča za njenu ruku.
"Ne brini dobra je, jeste slomljena ali nema potrebe za operacije biče joj potrebno vreme kad izvadimo gips da se vrati u normalu ali biče ona dobro. Mala je Ivane to su kosti koje brzo zarstaju i nije preveliki problem, samo morače danas sutra da miruje. Stavio sam joj inekciju ranije tako da neče imati bolove ali za kasnije i sutra prepisao sam ti lekove. Ma biče ona dobro ne brini. " - objasnio mu je i nasmijao se Kseniji koja je več bila opčinjena tkaninom koja je visila preko njenu ruku.
"Idemo ondak ha bebo?" - pitao je, a ona se nasmijala pa kimnula glavom. Pozdravili su Viktora, a Tamara je uzela sve što su nosili pa krenula za njih.
"Mama?" - odma je ona potražila mamu pa se počela vrpoljiti u njegove ruke.
"Tu sam zlato mamino." - rekla je Tamara pa poljubila je u oraščić, zatim spustila poljubac u njegovo rame. Voleo je ovaj njen tako spontani gest koji je bio pun ljubavi i emocije, svaki put kad je on držao Kseniju u ruke ona bi prvo poljubila malu, zatim i njega. Nasmijao se i slobodnom rukom zagrlio Tamaru čisto da bi sebe potsetio koliko je srečan, jer jeste bio je srečan kad su njih dve pored njega.
Kad su izašli napolje krivica ga udarila kao neočekivani uragan dok je gledao u visokog dečaka od nekih metar i osamdeset kako nervozno hoda u krug. Razbarušena kosa bila je jasan znak da je njegov sin bio van sebe, a kad je stao u mesto i okrenuo se prema njih te oči, taj pogled, taj lik koji su bili njegova kopija udarili su ga posred srca.
"Kako... Kako je?" - prvi je progovorio Davor sav uplašen. Prišao mu je sa malenom u ruke i sa slobodnom zagrlio ga ok ramena pa privukao bliže sebe. Bio je sav zgrčen, a strah je kao oreol lebdela oko njega, njegov dečak je bio preplašen.
"Dobro je vidiš kako se smije. Ne brini dobra je ali morače da nosi gips neko vreme." - odgovorio mu je kad se odmaknuo od njega, ali on kao da ga nije ni čuo jer je dlanom mazio malenu, dok je ona kao opčinjena gledala pre nego je podala svoj slobodni dlan prema njemu.
"Dođi. Oprosti mrvice, jel boli još?" - bez pitanja Davoj je uzeo od njegove ruke i tako nežno je zagrlio pa tiho pričao u njenu kosicu kao da je ona od porcelana, dok je Ksenija navalila glavicu na njegovo rame i nešto mumljala.
"Bože kako su slatki." - čuo je Tamaru pa progutao knedlu. Kad je video prvi put Davida kako grli Kseniju bilo je kao da vidi sebe onog dana kad je on prvi put video, ali ovo? Ovo je bilo nešto sasvim drugo, ovo je bila neka druga sasvim drugačija veza, ona bratsko sestrinska veza. Bilo je kao da gleda sebe i Ines kad su bili mali i kad bi ona sva uplakana došla kod njega jer niko nije hteo da se igra sa njom i samo bi se uvukla u njegov zagrljaj. Tako se sad Ksenija  sva ščučurila u Davorov zagrljaj, a on joj nešto tiho pričao. Bili su u neki drugi svet gde postoje samo njih dvoje i niko drugi.