Prljava igra

Chapter 24

"Em" čuo sam poznati muški glas te podigao glavu.Decak smedje kose se kretao brzo hodnicima i pogledom trazio sobu.Skrenuo je pogled i pogledao me u moje natecene oci.Ustao sam,ali noge me nisu slusale.Ruke su mi se neprestano tresle dok mi je celo telo podrhtavalo.Decak mi se sasvim priblizio dok su mu niz lice tekle suze.Gledao me je prodorno,ali takodje i zabrinuto.Mislim da me je do sada zamrzeo.Povredio sam Em nekoliko puta dok on zna samo za dva.

"Gde je ona?" rekao je nesto glasnije,ali nisam obracao paznju.Sve sto mr je bolelo je maleno bice koje se bori sa zivotom.

"U sali je" mirno govorim.Mrstim se u cudu,uspeo sam da sklopim recenicu.Dzeremi me je uhvatio za majcu gledajuci sa velikom vatrom u ocima.Glava mi je spustena i cekam kada ce poprimiti udarac.Medjutim to se ne desava.

"Sta si ovog puta uradio?" svaka rec me je jako udarila u srce.Nazalost ovo su jedna od onih pitanja na koje nemas odgovor.Naglo otvaranje vrata tera decka da mi pusti majcu i pogleda u tom pravcu kao i ja.Doktor nas sumnjivo gleda.Verovatno misli da se bijemo i pita ko pobedjuje,ali nije bitno,samo zelim da znam da li je dobro.Prilazim mu laganim uplasenim koracima te mu dajem znak da kaze nesto.

"I dalje je u komi.Ostala su jos 3h,a na nama ostaje samo da se molimo" stavio je ruku na moje rame te pogledao prvo mene pa Dzeremija.U soku sam klimnuo glavu,a potom seo na klupu bacajuci pogled na svoje patike.Dve kapljice krvi stoje zapecanjeno na jednoj.Pomislio sam da su suze nestale,ali ubrzo su se ponovo pojavile.Kraickom oka sam video Dzera kako stoji naslonjen na zid placuci.Unistio sam nevinoj devojci zivot.

...

Prosla su svega dva sata,sto znaci ostaje jos sat vremena do konacne istine.Mora se probuditi.Mora ziveti.Dzer je otisao nekud dok ja i dalje sedim nepomicno na klupi.Gledam okolo i uspevam da vidim razne bolesne ljude i njihove porodice naslonjene na klupi placuci.Primecujem doktora koji mi se priblizava.Naglo ustajem,misleci da nosi dobre vesti,ali umesto toga dobijam zabrinut pogled s njegove strane.

"Mozete uci na pet minuta" malo srece se zavlacilo u moje vene.Zelim da se probudi pored mene.Klimnuo sam glavom te usao u svetlu prostoriju.Na krevetu je lezala bleda devojka sa rascupanom kosom.Prisao sam i izvukao stolicu koja se nalazila ispod stocica.Jedan pramen joj je padao preko lica pa sam ga polako svojom drhtavom rukom sklonio i samo je gledao.Zar sam stvarno unistio ovo predivno bice?Ja sam nista do monstruma.Spustio sam glavu igrajuci se sa svojim dugim prstima.Blago sam se osmehnuo i odlucio odrzati govor.

"Prvo ti se zelim zahvaliti,jer si usla u moj zivot i promenila ga.Onda,zelim ti se uzvinuti,jer sam te povredjivao,zavaravao samo zbog neke glupe igre,za sve lose trenutke koje sam ti doneo zajedno sa mnom.Izgleda da ima vise toga zbog cega se moram izvinuti.Zelim da znas da je u redu ako zelis da odes,razumecu.Ali imas porodicu Em,imas mene i sve bih na svetu dao kada bi samo na trenutak otvorila oci i rekla mi da me mrzis,kazes sve sto hoces.A meni ce srce i dusa biti srecna,jer si ipak tu,pored mene.Molim te probudi se" ispustio sam sve vise suza drzajuci je za ruku.Pogledao sam na sat i video da je ostalo jos malo vremena,ali ona ne pomera svoje natecene oci.Molim te otvori oci Em.Trebas mi.Molim te.

________Dan kasnije_____

"Pomolimo se svi za usnulu devojku" okruzen sam muskarcima sa crnim ispeglanim odelima i zenama finim skupocenim haljinama dok sam ja bio u obicnim farmerkama i crnom majcom.Neprestano sam plakao gledajuci u popa i kovcega u kom se nalazi nevina zrtva.Izvadio sam iz dzepa beli zguzvani papir te se kretao prema popu.Stao sam i pogledao sve prisutne.Mogao sam da vidim uplasenog decaka odvojenog od sveta.Izgubio je jos jednog clana porodice.Vratio sam pogled na papir te poceo citati promuklim glasom.

"Svi smo citali bajke,svi smo zeleli biti princeza ili princ u Pepeljuzi,jer su imali ljubav.Zeleli smo biti patuljci iz Snezane i sedam patuljaka,jer su imali slobodu,uspavana lepotica,jer smo saznali sta zapravo ljubav znaci.Svi smo zeleli biti nesto drugo,promeniti se.Mnogi od nas grese i jedan sam od svedoka.Povredjivao sam ljude,gubio ih,ali to nisam shvatao.Sve dok jednog dana se na vratima nije pojavila nasmejana smedja devojka.Njen osmeh me je oraspolozavao,njene suze bolele,njen pogled ocaravao,a njen hod privlacio.Bila je poput ranjenog psa.Nije dozvoljavala da joj iko pomogne.Volela je posebne stvari koje su je i samim tim cinile posebnom.Ne mozete,a da ne pozelite nesto tako posebno u zivotu.Bio sam usamljen,bez igde ikoga,ali onda je dosla ona i popunjavala prazninu.Takodje sve sto je lepo isto tako je nestvarno.Vetar je odneo njenu povredjenu dusu i poslao je andjelima." sve vise sam ostajao bez daha dok su mi se suze slivale niz lice.Culi su se aplauzi pomesani sa jecajima.Vratio sam brzo papir te brzim koracima otisao sa oprostajne ceremonije.Ne mogu da podnesem prokletu bol.Usao sam u auto krecuci se ka dobro poznatoj kuci.

...

Otvorio sam sobu punu uspomena na nju.Kroz nozdrve mi je prosao njen miris.Ujedno sam se setio naseg prvog poljupca.Gledao sam okolo.Svuda su bile slike devojke,srednje zene,starijeg muskarca i malog decaka.Pogled sam spustio na pod i ugledao beli ugao papira koji proviruje.Sagnuo sam se te ga izvukao.Na njemu je bio nacrtan muskarac koji je podsecao na mene,ali nemoguce.Okrenuo sam papir i ugledao natpis ispisan velikim slovima "Zaljubila sam se".

Kraj 1.sezone