Prljava igra

13.deo 2.sezona

"M-molim?" podrhtavala sam dok je Dzer i dalje gledao negde iza njih.Naslonila sam se na zid i prolazila rukom kroz kosu.Nemoguce je,nasi roditelji,p-pa nasi roditelji su poginuli one noci.Plava zena i covek su prosli pored Dzeremija i usli.Gledali su me sa neznoscu,dok je za Dzera i mene ovo bio prilican sok.Trenutno ne znam sta da radim.Manta mi se i mogla bih se svakog trenutka srusiti,no pridrzavam se za zid.

"Ja sam Elena Cruise,a ovo je moj muz Jack Cruise" osmehnula se predstavljajuci se.Ne razumem kako se mogu smejati dok Dzer i ja pokusavamo doci do daha.Zasto su tek sada dosli?Zelim prokleto objasnjenje.Dzer se najzad okrenuo i prisao mi te me uhvatio za ruku.Povukao me je prema stepenicama,potom zastao na trenutak i okrenuo se.

"Nasi roditelji su mrtvi,zato gospodjo i gospodine Cruise zelim da odete" mogla sam videti uznemirenost u njegovim ocima,ali isto tako i tugu.Bolelo ga je kao i mene.Ovo je previse za decu koja su izgubila roditelje,bar mislim da su nam bili roditelji,ovi ovde su mi pomutili um.Plava zena je zabrinuto pogledala sedog gospodina te je on klimnuo glavom.Zavukao je ruku u dzep od crnog sakoa i izvadio neku karticu,potom je pruzajuci Dzeremiju.

"Kada budete zeleli da razgovarate pozovite me" Dzer je zbunjeno spustio pogled na karticu,nekoliko sekundi samo gledao,zatim odlucio da uzme.Zna da trebamo objasnjenje.Nije mi pustao ruku i dalje.Elena me je gledala sa osmehom.Skrenula sam pogled na Jacka i videla da zapravo licimo.Mozda i haluciniram i mozda je ovo san,ali znam da ovi ljudi nisu dosli da bi nas zavarili.

...

"Roditelji?Daj Ema salis se sa mnom" posle pomirenja sa Ker sve se uglavnom vratilo u normalu,bar tako mislim.Sedele smo u zadnjoj klupi kako nas Ian ne bi cuo,iako sam mu rekla.Ispred je sedela plavusica,a u prvoj klupi crna devojka koja je zelela da mi preotme mog muskarca.

"Ker ozbiljna sam" uozbiljila se i gledala me bledo.Igrala sam se s prstima dok mi je pogled setao po sali,a nekako uvek bi se zaustavio na privlacnog profesora.

"Em tvoji roditelji su umrli.Nemoguce je" izdahnula sam klimajuci glavom.Na trenutak mi se pogled zaustavio na jednoj tacki.

"Stani malo" kraickom oka sam videla kako me je Ker zabrinuto gledala.

"Em sta je bilo?" udarala me je lagano po laktu,no ja nisam skretala pogled.

"Ker one noci kada smo krenuli kod babe i dede,mama i tata su nosili kofere" odjednom su mi kroz glavu prosle slike od te noci.Secam se kada nam je mama rekla da se spremimo i da izadjemo.Videla sam da nose i kofere.Bilo mi je cudno,jer sam znala da uvek ostajemo samo na rucku,a ipak nista ih nisam pitala.

"Kofere?Pa cekaj isli ste samo na rucak,tako si mi rekla" klimnula sam glavom te skrenula pogled ka njoj.

"Sta ako tu ima jos neceg?Sta ako su zapravo moji roditelji bezali od nekoga?" uputila sam joj nedefinisan pogled na sta je ona otvorila usta u soku i gledala me prebledo.Nesto nije u redu.Kako do sada nisam nista shvatala?Znam da mi je oduvek bilo cudno,ali nisam pitala.Mozda Dzer zna.Na brzinu sam uzela knjige sa stola i ubacila ih u torbu,zatim ustala i navukla torbu na rame.

"Gde ces?" upitala me je,na sta sam joj ja prislonila ruku na rame i blago osmehnula.

"Moram videti Dzera" sklonila sam ruku zatim krenula silaziti niz stepenice.Uskoro svaciji pogled je bio usmeren prema meni ukljucujuci i Ianovog.Popreko sam ga pogledala i pokazala mu rukom na mobilni.Podigao je obrvu zatim spustio pogled na mobilni.Poslala sam mu krisom poruku.Podigao je glavu,zatim klimnuo glavom.Osmehnula sam se te uputila prema vratima.

"Dovidjenja profesore Joseph" kraickom oka sam ga pogledala te istrcala iz sale,a zatim iz skole.Danas moramo otici i porazgovarati s tim ljudima.Trebaju mi odgovori na mnoga pitanja.

...

"Dosli ste" vrata nam je otvorila plava zenica sa osmehom.Osmehnuli smo se Dzer i ja,zatim usli.Iskreno nisam dosla da se mazimo i pazimo,samo zelim objasnjenje,zatim odlazimo odavde.

"Dodjite" pokazala nam je rukom da je pratimo.Uputili smo jedno drugome pogled te se usmerili ka nekoj od prostorija.Uskoro smo se nasli u dnevnom boravku i ugledali sedog coveka zavaljenog na kauc.

"Jack imamo goste" podigao je pogled,zatim ustao i prisao nam.Pruzio je ruku,a mi smo je bez razmisljanja prihvatili te se rukovali.Pokazao nam je rukom da sednemo sto smo i ucinili.Bez daljeg odugovlacenja sam odmah presla na stvar.Dzer i ja smo seli na dvosed,dok su plava zenica i covek sedeli ispred nas.

"Zelimo objasnjenje" pogledali su se zatim klimnuli glavama.

"U redu.Objasnicu vam" rekla je Elena.Dzer i ja smo spremno klimnuli glavom.Izdahnula je zatim oblikovala usne i krenula pricu.

FLASHBACK

ELENA'S POV

"Molim vas cuvajte ih" drhtajuci sam predala dva malena andjela.Znam,cinim gresku,ali nemamo finanskijskih uslova za odrzavanja tih malisana.Takodje,znam da ce Ema i Dzeremi biti sigurni kod porodice Watson.Gospodja Watson je lagano klimnula glavom i uzela andjele.Prosla sam rukom ispod ociju i obrisala suze koje su neumorno nastavile napustati moje umorne oci.Moj muz je stajao pored mene,drzajuci me oko struka da ne bih slucajno pala.

"Da li ste sigurni gospodjo Cruise?" nesigurno sam klimnula cineci najvecu pogresku u zivotu.Gospodja Watson je takodje tuzno klimnula glavom te se blago osmehnula.Znala sam sta znaci taj osmeh i nije znacio nista prijatno.Izdahnula sam te podigla ruku u znak pozdrava.Ne mogu vise ovo da gledam.Zalicu do kraja zivota,ali isto tako sam obecala sebi da cu kada Ema napuni 19 godina doci ponovo.

END FLASHBACK

EMMA'S POV

"Ostavili ste nas?" prodrala sam se kada sam naglo ustala.Pa ne mogu da verujem,moji bioloski roditelji su nas ostavili,jer nisu mogli da nas izdrzavaju?

"Ema kceri,smiri se" plava zena je govorila smireno dok je covek spustio glavu,ocito shvatajuci ozbiljno situaciju.Podigla sam prst i usmerila besni pogled ka njoj.

"Ne zovi me kceri,ja nisam tvoja kcer" Dzer je ustao i zagrlio me oko struka.Suza ipak nije bilo.Vise u meni gori bes i jaci je od tuge.Zena nas je zabrinuto gledala.

"Ema morali smo" odmahnula sam glavom.

"Ne,nisi.Da si nas imalo volela ne bi nas ostavila" rekla sam previse drsko,ali i misleci.Rodjena majka nas je ostavila dok smo jos bili bebe.Pa recite mi koja bi majka koja voli svoje dete to ucinila?Moja.Uhvatila sam Dzera za ruku i povukla prema izlazu.Ne zelim da imam nista vise sa njima.Oni za mene ne postoje i pravicu se kao da ih nisam srela.

"Pa cekajte gde ce te?" no prekinula sam je otvarajuci ulazna vrata.

"Dovidjenja gospodjo Cruise" ironicno sam se nasmejala te izasla zajedno sa Dzeremijem.Zastala sam kako bih udahnula svezeg vazduha.Ovo je previse za mene,a pogotovo za smedjeg decka koji je stajao ispred mene i zabrinuto me posmatrao.Osmehnula sam se te mu dala znak da krenemo.Zaustavili smo taxi,usli i napustili za mene ukletu kucu.

...

"Hana otkud ti?" ulazeci u dnevni boravak zatekla sam svoju drugaricu iz internata.Podigla je pogled i ustala.A ipak nije se osmehnula,bila je nekako tuzna,zabrinuta.Podigla sam obrvu i prisla joj.

"Sta nije u redu?" odmah sam je upitala.Protrljala je ruke od butine,potom sela.Nervozno je pogledala ispred sebe i pokazala mi da zauzmem mesto pored nje.Nesto nije u redu,osecam to.

"Em moram nesto da ti kazem" pogledala sam prema Dzeremiju i pokazala mu rukom da ide i ostavi nas same.Klimnuo je glavom,zatim izasao.Vratila sam pogled na smedju devojku.

"Reci Han,sta se dogodilo?"spustila je glavu i jedna suza joj se spustila na farmerke.Sklonila sam joj kosu i tuzno je pogledala.

"Nadam se da ces mi oprostiti" sklonila sam ruku s njene kose i pocela se igrati s prstima.Zaboga sta je toliko strasno?Suze su joj samo navirale dok su joj ruke podrhtavale.

"S-sta se desilo?" mucajuci sam je upitala,nestrpljivo cekajuci odgovor.Skrenula je pogled ka meni i mogla sam videti njeno crveno lice prekriveno suzama.

"Cekam Ianovo dete"...