Prljava igra

And then came he

Jaka svetlost je usla u moju sobu.Polako sam otvorila oci i ugledala Dzeremija kako gleda kroz prozor.Setila sam se sinocnog dogadjaja i suze su mi krenule.Znam da ce Zayn nastaviti da se bori,ali moram mu dati do znanja da je gotovo i da ne moze nista da uradi.Znam,boli,jer sve sto smo imali ja sam bacila u vodu,ali pustam ga da nastavi sa zivotom,da se ozeni,da ima decu,tacnije bolji zivot bez mene.

"Em izvini" Dzer je rekao ne skretuci pogled.Za sta se izvinjava?Pa nije nista uradio.Obrisala sam suze,ustala i uhvatila ga za ruku kako bi se okrenuo.Sta?Plakao je.Samo sam ga zagrlila.Ne znam sta se desava.Drugi put kako ga vidim da place.Za prvi put znate.Ali Dzer je oduvek bio slab,samo sto se pravio da je jak,zbog mene.Iako je on moj mladji brat,vise zna od mene.

"Zbog cega?Nista nisi uradio" rekla sam.Uvek je bio zastitnicki nastrojen prema meni.Govorio mi je kada da dodjem kuci kada odem negde,s kim smem da idem,da ne pijem.Kada su nam roditelji poginuli pocela sam da pijem,da budem napolju do kasno,da idem na svakakve zurke.Dolazila sam pijana kuci.Dzer je uvek bio taj koji me je savetovao,onaj koji je uvek bio tu za mene.Iako je to i njegov gubitak,bio je jak zbog mene.Stiti me,jer zeli da nadomesti nestanak roditelja.Shvatam ga.

"Zbog svega.Sprecavao sam te da budes sa Zaynom,nisam zeleo da te saslusam kada si mi govorila da ga volis.Bio sam budala.Samo sam hteo da te zastitim Em,jer znam kakvi su muskarci kreteni.Zao mi je" plakao je jos vise.Nije on nista kriv.Zagrlila sam ga jace.

"Nisi ti kriv,trebala sam da ti verujem.A i sada je sve gotovo" odgurnuo me je od sebe i pogledao u oci.

"Zasto?Zbog mene?" lice mu je bilo mokro,a glas promukao.Brisala sam mu suze i poljubila ga u obraz.

"Ne,zbog mene" blago sam se nasmejala i otisla u kupatilo.Subota je,ne idem u skolu.Ocesljala sam se i umila.Obukla se i sisla dole.Culo se zvono.

"Dzer otvori" vikala sam.Verovatno je za njega,posto Ker nije kuci,a ko bi drugi mogao mene da trazi.

"Evo" dovikivao je i sisao dole.Otvorio je vrata.Cula sam da se svadja s nekim.

"Dzer ko je t.." stala sam i gledala bledo.Sta ce on ovde?Rekla sam mu vec sve.Sada mi je dosao i u kucu.Ovo nikako nije dobro.

"Em da li mozemo da razgovaramo?" pogledao je prvo u mene pa u Dzeremija koji nije skidao pogled sa njega.Besan je,znam.Ali suzdrzavao se,jer sam ga zamolila da ne pravi problem.

"Vec sam ti sve rekla.Zayn shvati da je gotovo,ne zelim te u svom zivotu vise" ne mogu da verujem da je ovo izaslo iz mojih usta.Shvatila sam sta sam rekla,okrenula sam se i otisla u sobu.Zakljucala sam vrata i skliznula niz njih.Drhtim.Do kada mislim da patim za njim?Ne secam se kada sam zadnji put izasla negde,jer previse brinem o Zaynu i previse patim.Na tu pomisao sam uzela telefon i okrenula Ker.Zvonilo je dugo,krenula sam da prekinem,ali se cuo meni poznat glas s druge strane.

"Em" bila je nekako uzbudjena.Glas joj je bio drugaciji.

"Ker da li si slobodna veceras?" pitala sam je u nadi da jeste.Zelim da malo udahnem svezeg vazduha,da poludim.Trebace mi malo zabave.

"Jesam,sto?" glas joj je postao ozbiljan.Drago mi je sto imam drugaricu kao sto je ona.Oduvek je samo i bila ona.Oni koji pricaju da pravi prijatelji ne postoje,nisu je jos upoznali.Morate je zavoleti.Ona je najbolja osoba koju poznajem.

"Znas li za neku zurku?" pitala sam je.Nasmejala se i potvrdila.

"Budi u 19 h ispred kuce" rekla mi je i spustila slusalicu.Otkljucala sam vrata i sisla dole.Dzer je sedeo na kaucu,gledajuci u jednu tacku.Svadjali su se,verovatno.Nisam htela nista da pitam samo sam mu rekla za zurku.

"Em ne moze,nikako" gledao me je zabrinuto,pomalo ljuto.Opet njegov zastitnicki stav.

"Dzer molim te.Znam da brines,ali veruj Kerolajn,a i meni.Molim te" sklopila sam ruke i napravila pupy face.Nasmejao se i klimnuo glavom.Skocila sam na njega i golicali smo se.Nedostajalo mi je to.

...

18h je,a ja ne znam sta da obucem.Oduvek sam imala problem s tim.Odjednom mi je pala na pamet haljina koju cuvam samo za posebne prilike.Nosila sam je na prvom sastanku sa Zaynom.Protresla sam glavom kako bi ga izbacila iz glave.Uzela sam kutiju gde je bila haljina.Uzela sam je i otisla u kupatilo.Umila sam se.ocesljala i napravila neurednu kiku.Uzela sam crne stikle i crnu torbicu i izasla.Sisla sam dole.Dzer je gledao TV.Izgleda da ostaje veceras kuci.

"Wow Em,izgledas prelepo" nasmejao se buljeci u mene.Uzvratila sam osmeh i poljubila ga u obraz.

"Ne cekaj me veceras" uzela sam jaknu i izasla.Ker je vec bila napolju.Neka kola su bila iza nje.S kim je dosla?Potrcala je ka meni i zagrlila me.

"Em zelim da upoznas nekog" cula su se vrata od kola.Izasao je visoki momak crne kose,prelepim osmehom i plavim ocima.Nisam ni shvatila da bukvalno buljim u njega.

"Ovo je Ian,Iane ovo je moja drugarica Ema" nasmejao se i pruzio mi ruku.Uzvratila sam osmeh i pruzila ruku te smo se rukovali.

"Drago mi je Ema" otvorio mi je vrata auta kako bih usla.

...

"Em idem do Wc-a.Budi tu" rekla mi je sa osmehom.Ako tako nastavi moracu da je nosim do kuce.Na tu pomisao sam se nasmejala i osetila neciju ruku na ramenu.Okrenula sam se i moj pogleda je pao na Iana.

"Zasto sedis sama?" pitao me je sa osmehom.Ima prelep osmeh i prelepa usta od kojih bi se svaka devojka istopila.Ema budi se.Skrenula sam pogled,bilo mi je neprijatno.

"Da li si,um da li si ti Kerolajnin decko?" isprekidano sam govorila.Kako sam glupa.Verovatno sada misli da hocu da ga smuvam.O Boze Ema.

"Ne" pogledala sam ga sa osmehom,a on je uveliko gledao u mene i smejao se.Ne znam zasto sam se nasmejala,ali nekako mi se svidja.Ne Ema,ne sme.

"Pa odakle se znate?" redjala sam pitanja jedno za drugim,a on mi je samo odgovarao sa "da" i "ne".Misteriozan je.Ne znam,izgleda nekako opasno,drugaciji je od Zayna.

"Idem da nadjem Ker" rekla sam te ostavila pice i ustala.

"Idem sa tobom" ustao je te me potapsao po ramenu.Ne sme nista da se desi medju nama.Trezna sam jos,ali sta ako pokusa da me iskoristi."Ema covece izbaci te misli iz glave" .Trazili smo Ker u wc-u,pitali da li je neko video,nista.Gde bi mogla da bude?Nije valjda.Ne,nije ona takva.Okrenula sam se Iana nije bilo.Malo sam se uplasila.Neko me je udario.Pala sam i pogledala ga.Bio je to neki smedj momak,pijan.Nije znao sta radi.Uhvatio me je za zglob i naglo podigao.Pribio me uz zid i ljubio mi vrat.Prepala sam se pa sam pocela da vristim.

"Ne boj se,shh,budi mirna lepotice" tresla sam se,nisam znala sta da radim.Svi su pijani,niko mi ne bi pomogao.Odjednom je pao na pod.iza njega je bio Ian.Pritrcla sam mu u zagrljaj.Ubrzano sam disala.Mazio me je po kosi.

"Shh,sve je u redu.Na sigurnom si" govorio je tiho,ali tako nezno.Uveo me je u neku sobu.

"Odmori se,sutra ujutru te vozim kuci" rekao je i krenuo da izadje.

"Ostani,molim te" rekla sam bez razmisljanja.Okrenuo se,zatvorio vrata i seo na neku fotelju pored kreveta.Tako je savrsen.Ne znam kako cu da mu zahvalim sto me je spasio.Imam osecaj da ce mi unerediti ceo zivot,ali malo nereda nikom ne skodi.