Prljava igra

Chapter 9

Vozio je pored nas.Nije odustajao.Ignorisala sam ga koliko sam mogla.Ker me je cudno gledala,pomalo uplaseno.Nikad me nije videla ovakvu.I ja sam iznenadjena svojim ponasanjem,ali ako vec on igra ovu igru sa mnom,onda cu i ja.

"Em ne glupiraj se i udji u kola.Neces naci taxi u ovo doba noci,tako da vam jedino ja preostajem." nasmejao se podlo.U pravu je.Uh nista mi drugo ne preostaje.Zastala sam i cutala nekoliko minuta dok nisam odlucila da ipak udjem.Otvorila sam vrata i krenula da udjem.

"Um idem ja peske.Vidimo se Em" poljubila me je u obraz,okrenula se i otisla.Sta ovo bi?Namerno me je ostavila sa njim.Bas ti hvala Ker.Izdahnula sam i usla.

Tokom voznje smo sedeli u tisini.Cekala sam da nesto progovori,ali nista.Gledala sam kroz prozor i razmisljala.

"Zasto si takva prema meni?" konacno je prekinuo tisinu.Nisam skretala pogled.Nisam zelela da ga pogledam u oci,inace cu se izgubiti.Uvek kada ga pogledam,neka jeza prodje mojim telom.Cudno utice na mene.

"Ti si prvi poceo" rekla sam hladno.Spustio je ruku na moju nogu.Odmakla sam je.Ne zelim ni da me dodiruje.

"Cekaj ovako mi vracas?Nisam ja nista prvi poceo.Nisi mi odgovorila ni na jednu poruku niti na poziv." rekao je besno.Nikada ga nisam videla ovakvog,ali necu da placem.Ne zelim da pokazem slabost pred njim.

"Zasto si me onda spasio,ako se kajes?Trebao si da me ostavis da zavrsi sa mnom.Nisi mi ni poslao poruku Iane,cekala sam celu noc na tvoju poruku,ali nisi mi poslao nijednu." uzvratila sam besnije.Stkrenuo je u slepu ulicu i zakljucao vrata.

"Trebao sam,znam.Izvini sto sam te spasio od njega.Ocigledno ti se svidelo.Poslao sam ti poruku,mozda je tvoj deckic obrisao poruku,sta mislis o tome" rekao je grubo,lukavo.Dopada mu se da me povredjuje.Kao da mi sto nozeva probada stomak.Zayn,pa da.To vece u bolnici,u njegovoj sobi sam ostavila telefon.Sigurno je on,ali zasto?Hteo je da ne idem,da ga ne ostavim.Bila sam na izmaku suza,ali borila sam se.Ne mogu da verujem da misli da je bolje da me je ostavio s onim pijanim deckom.

"Trebao si.Iane ja nisam k**** kao sto su pola tvojih devojaka.Ne spominji Zayna nikada vise.On me je voleo i-i on-je..." zastala sam.Suze su mi krenule.

"Sta je on?Ostavio te.E jadnice" nasmejao se podlo.Ne mogu da verujem da je ovakav.Pa da,tako mi i treba kada sam usla u kola s njim.Glupa sam.

"Otvori vrata da izadjem.Glupa sam sto sam uopste usla u kola!" drala sam se.Spustila sam glavu,nisam zelela da vidi kako placem.

"Sta ako necu?" konacno me je pogledao i smejao se i dalje.

"Nemam snage vise da te trpim.Kako mozes tako da pricas za njega?Voleo me je vise od svog zivota,a ja sam ga ostavila.Kako mozes tako da pricas o njemu kada ga vise nema" ovo zadnje sam tise rekla,ali ipak dovoljno da bi cuo.Uozbiljio se.Shvatio je da je pogresio,ali ne zanima me.Kreten je i ne zelim vise nikada da ga vidim.Povredjuje me.

"Em izvini,ja nisam znao" rekao je tuzno i spustio glavu.Nije mi ga zao.Trebao je da razmisli pre nego sto je bilo sta rekao.

"Otvori vrata Iane" rekla sam i na kraju je otkljucao vrata.Izasla sam i zalupila vratima.Za mnom je i on izasao.Ne zelim da ga vidim vise.Previse lose utice na mene.Prisao mi je.Uhvatio me je za ruku ali sam je izmakla.Nisam imala vise snage da se svadjam s njim.