Prljava igra

Chapter 21

"Izlazi" glas mi je podrhtavao,telo me nije slusalo.Uperila sam prstom ka vratima.Gledao me je nekako tuzno,zabrinuto.Mogla sam da vidim u njegovim ocima da se pretvara.Poklopio je svoje velike prste na moju malenu ruku.Istog trena sam je istrgla i okrenula glavu na drugu stranu.Ne mogu ni da ga gledam.Unistio me je.Zasto,zasto mi je tako lako usao u zivot?Ispustio je izdah.Progutala sam ogromnu knedlu i gledala u beli zid.

"Zao mi je Em"  zvuk njegovog glasa me uvek najezi,ali ne i sad.Sada sam previse ljuta i besna na njega da bih razmisljala o razlozima zbog kog sam ovde ili sto sam uopste u njegovom zivotu.

"Pogledaj me" pokusao je rukom da mi okrene glavu,ali nisam se predavala.Ne zelim da ga pogledam,ponovo cu se izgubiti i popustiti.

"Em nisam mislio ono,vidi znacis mi priznajem.Ali ne trebas mi za igracku Em,trebas mi kao osoba.Zbog mene si ovde,izmedju cetiri zida.Ne,necu te ostaviti,jer mi znacis i necu dozvoliti da zbog mene places.." svaku rec sam po pet puta ponavljala u glavi.Ne,igra se Ema.Ne veruj mu,a ipak njegove reci su mi prijale kao neka prijatna melodija.Znaci i on meni,ali povredio me je i necu preci preko toga,nikada.Najzad sam okrenula glavu prema plavim ocima koje me proganjaju u snovima.Blago je razvukao osmeh na stranu i gledao me nezno.

"Ostavi me samu" rekla sam tiho i veoma promuklo.Boze u sta mi se glas pretvara.Vise ne mogu da pricam kada sam u njegovoj blizini ili su me samo pogodile reci.Gledao me je par trenutaka,a onda samo ustao krecuci se ka vratima.Vratila sam glavu i gledala u beli plafon.Pogledao me je jos jednom,pa potom izasao.

...

"Polako" Dzeremi me je polako spustao na krevet.Sve me boli.Kazu da ce me proci za par nedelja i iskreno nadam se da ce biti kao sto su rekli.Moram krenuti iz pocetka,bez Iana,Kerolajn i Alise.Ne mogu da zivim vise u takvom svetu.Previse lazi je izreceno,previse slomljenih srca...Jednostavno mi je potreban samo ovaj braonkasti decko bez kog ne bih postojala.Drago mi je sto ga imam i necu dozvoliti da ga neko povredi.Prekrio me je hladnim cebetom i seo na ivicu kreveta.

"Mislio sam da sam te izgubio" spustio je glavu i jedna suza je zavrsila na njegovim crnim farmerkama.Uspravila sam se u sedeci polozaj i cvrsto ga zagrlila.Jecao je i ispustao suze na mom ramenu.Ne zelim da iko place zbog mene,a posebno ovo maleno bice puno neznosti i ljubavi.Rekli smo,pocecemo iz pocetka,zajedno on i ja.

"Nikada me neces izgubiti" jace sam ga zagrlila i ispustila jednu suzu.Cula sam otvaranje vrata.Odvojila sam se od Dzeremija i ugledala malu slatku devojcicu kako stoji u svilenkastoj haljinici gledajuci prema nama.Dzeremi se okrenuo na stranu kako Dzena ne bi videla da place.

"Seko Ema dobro si?" potrcala je prema meni i zagrila.Njene malene ruke su zarobile moj vrat.Nasmejala sam se te pocela da je mazim po dugoj plavoj kosici.Dzer je samo ustao i izasao.Izdahnula sam te pocela golicati zelenooku devojcicu.Smeh se cuo u citavoj kuci.Prija mi.Dugo se nisam smejala,ali ovo dete me cini srecnom.Mogla bih svaki dan da provodim s njom.Dovoljno mi je da osetim njene malene rucice i da mi vatra na trenutak slomi led.

...

"Dobar dan profesore Somerhalder" svi su u horu povikali.Osim mene,naravno.Dok su ostale devojke balavile i buljile u njega,ja sam se pravila kao da je neko nevidljivo bice.Pogledao me je par puta,ali iskreno nije me zanimalo.Crtala sam po svesci kada se zacuo glas nepoznate devojke.

"Profesore Joseph zanima me da li je Kerolajn Forbs vasa devojka?" njen glas se jedini cuo u sali.Nisam mogla da izdrzim,a da je ne pogledam.Imala je plavu kosu koja se spustala duz njenih pravih ledja.Nebesko-plave oci i ubitacan pogled.Mogu reci i da je veoma zgodna za jedno njuskalo.Sada sam cekala Ianov odgovor.Gledao je pravo u mene kada je otvorio usta krecuci da nesto izgovori.

"Gospodjice Peri odgovoricu vam.Jeste,devojka mi je" osecala sam se kao da me je milion nozeva probadalo kroz srce.Izgubila sam vazduh,osecaj za vreme,nisam znala ni gde se nalazim,nadam se u svetu maste.Plavusa je zadovoljno klimnula glavom odlucna da vise nece nista pitati.Jako sam stegla hemijsku i gledala u jednu tacku.Zvuk zvona me je spasio da ne padnem u nesvest.Pokupila sam knjige i brze-bolje izasla,jer ne zelim da zapocinjem besmisleni razgovor s njim.Vlazan vazduh mi je obuzeo telo.Vetar mi je nosio kosu na sve strane.Jedva sam disala.Ne mogu vise ovako.Previse se ponasam kao kukavica.Sela sam na uobicajno mesto u skolskom dvoristu.Primetila sam da se gomila tinejdzera okupilo ispred zida fiskulturne sale.Radoznalost me je obuzela i krenula prema gomili.Cula sam da pricaju za natpis na zidu,ali nisam mogla razumeti nista.Progurala sam se nekako,par njih je uzviknulo "Hej",ali nisam se obazirala.Zaustavila sam se ispred zida i ostala u soku.Na moje veliko cudo,crvenim sprejom je ispisano "Kakav je osecaj biti zrtva At?" Kako mi zna nadimak?Bolje pitanje,ko bi ovo napisao?