Prljava igra

11.deo 2.sezona

Polako me je odmakao te sa iskricom u ocima me pogledao.Osmehnuo se i pokazao svoje blistavo bele zube.Nedostajao mi je Ian koji je raspolozen..
"Nedostajala si mi" uzvratila sam jos jaci osmeh te spustila usne na njegove.
"I ti meni" stojim ispred muskarca koji me je pre dva meseca bacio u depresiju,a ipak sam tu.Opet na pocetku.Ne mogu da budem s njim,a ne mogu i bez njega,sto je cudno zar ne?Mislim zaljubljeni parovi obicno se ne odvajaju i ne povredjuju jedni druge,ali izgleda da smo Ian i ja napravili izuzetak.Iz razmisljanja me je trgnuo zenski glas i to veoma dobro poznate osobe.
"Iane srce vrati se u kre..." pre nego sto je uspela da zavrsi recenicu zatekla je mene na vratima i zastala.Oci su mi se rasirile od šoka.Bila je samo u kosulji.Sve vise sam osecala nalet besa,ali reci kao da nisu mogle da isplivaju iz mojih usta.Gledala sam cas u njega koji je samo stajao i bledo gledao negde iza mene.Naravno nije mogao da me pogleda u oci.Ona je i dalje stajala,medjutim u jednom trenutku se pocela priblizavati.Ruke i noge nazalost nisam osecala,dok mi se dah odavno zaustavio i ispario.Ona knedla stoji i dalje i ne zeli da ode.Suze su mi se pocele nakupljati.Zar je opet to uradio?Zar sam kao budala dolazila ovde da ga vidim i kazem mu da ga volim?Ocito jesam.Odmakla sam se od njega dok je on pruzao ruke ka meni kako bi zaustavio.Odmahnula sam glavom.
"Pusti me bezobraznice!" razdrala sam se sa suznim ocima i veoma crvenim obrazima.Vatra se upalila i nece se smiriti dok ne odem odavde.
"Em objasnicu ti,samo se smiri" pokazivao mi je rukama kako bi se smirila,ali nisam uopste reagovala.Jos jednom sam ga besno pogledala,potom nju te krenula da trcim niz stepenice.Cula sam kako me njegov hrapav glas doziva,medjutim nisam se zaustavila.Zelim sto dalje odavde.
...
"Zasto to radis Em?Uporno bezis od njega" prostreljila sam Dzera pogledom dok sam cetkom prolazila kroz plavu kosu malene devojcice.
"Dzer ne bezim.Povredjuje me iznova i iznova" ispustila sam izdah te ga pogledala.Blago se osmehnuo te nastavio buljiti u moje radove.
"I ne smeta ti?Mislio sam da ces plakati i ponovo se zatvoriti u sobu kao nekada" ostavio je radove sa strane te posvetio svu paznju meni.Lagano sam je cesljala kako je ne bi slucajno pocupala.
"Taylor mi je pomogla" osmehnula sam se secujuci se smedje zenice.Dosta puta mi je pomogla i ja ne znam kako bi joj se zahvalila.Dzer je krenuo nesto da kaze,ali ga je prekinulo zvono na vratima.Kroz glavu mi je prosao crni muskarac koji me ranjuje.Dzer mi je uputio zabrinut pogled,ja sam samo klimnula glavom dajuci mu do znanja da je sve u redu.Potom je ustao i izasao.Ostale smo samo Dzena i ja.
"Gotovo" sa osmehom sam sklonila cetku i malenu devojcicu okrenula prema sebi.Njene zelene oci su prijale za dusu i povredjeno srce.Mogao si ih gledati svaki dan.
"Idi u sobu,seka ide da vidi ko je dosao" pomilovala sam je po kosi te spustila mali,ali nezan poljubac.Nervozno je izdahnula,sišla sa kreveta te sitnim koracima izasla.Izdahnula sam te ucinila isto.Nesigurno sam silazila niz stepenice.Ocekivala sam da cu ugledati Iana,ali to se nije desilo.Izasla sam u hodnik i ugledala plave lokne,a zatim i devojku koja je sa zabrinutim i tuznim izrazom lica stajala ispred Dzeremija.
"Sta radis ovde?" oba pogleda su zavrsila na meni.Sa osmehom je pocela da mi prilazi i širi ruke.Brzo sam razmislila i stavila ruke ispred sebe kako bih je zaustavila.
"Ne prilazi mi,vec mi odgovori na pitanje" drsko sam je upitala dok je ona oblizivala usne i gledala u mene.
"Dosla sam da razgovaramo" samo sam je gledala razmisljajuci da li je dobra ideja da je saslusam.Dzeremi je kao i obicno stajao sa strane i gledao predstavu.Prosla sam rukom kroz kosu te pokazala plavusi da podje za mnom.
...

"Reci" odmah sam zelela da predjemo na stvar.Ne zelim je ovde,jer me je povredila nista manje od Iana.A ipak mrznja prema njoj je slaba i nit koja je osnovana tom mrznjom moze svakog trenutka puci,ali drzacu se na distanci,za sad.Za pocetak zelim znati kojim je razlogom dosla bez imalo stida.
"Ne znam odakle da pocnem" spustila je glavu i igrala se sa prstima.Nervozno sam izdahnula te pratila svaki njen pokret.
"Od pocetka" dovrsila sam.Podigla je glavu i uputila mi nedefinisan pogled.Ova devojka ispred mene je ista ona devojka koja je provodila dane sa mnom,plakala sa mnom,smejala se,a sada stoji ispred mene sa brigom u ocima i ceka moju reakciju.Zna koliko me je povredila i da necu lako preci preko svega,ali isto tako vidim i malu nadu da ce se moj ponos srusiti i da cu joj oprostiti.
"Em ono sto si videla,mogu da objasnim" naglo sam usmerila pogled ispred sebe gledajuci u zid.Znam dobro na sta je mislila,ali isto tako znam da sam dobro i videla i ne znam zasto mi treba objasnjavati kada je bilo ocito.
Osetila sam njenu ruku na mojoj te sam je brzo otrgla.
"Em on je meni pretio" izdahnula sam te polako okrenula glavu prema njoj.Pretio?Ian je njoj pretio,ali zasto zaboga?
"Pretio?" klimnula je glavom,zatim je spustila.
"Da,rekao mi je da ako ga ne poljubim pred tobom,reci ce direktorki neku laz za mene" nista ne razumem.Zasto je mene uzeo za pretnju?Zasto je zeleo da ga vidim kako ljubi drugu?Ne razumem.
"Zao mi je Em.Alisa me je upozoravala da mu se ne priblizavam vise,jer cu inace upasti u njegovu igru" Alisa?I njoj je rekla isto sto i meni.Toj devojci se moram zahvaliti.Pomogla mi je,pokusala je ici preko mog razuma,ali nije uspela.Ja sam nastavila da mu se priblizavam i pogledaj me sad.
"U redu je" podigla je pogled i osmehnula se.Ne znam zasto sam rekla da je u redu,ali osecala sam potrebu da je zagrlim.Jednostavno mi je nedostajala moja najbolja drugarica.A trenutno mi je najvise i trebala.
"Oprastas mi?" pogledala sam je,izdahnula zatim nesigurno klimnula glavom.Obrisala je suze koje su joj se slivale niz lice te me cvrsto zagrlila.Par trenutaka sam drzala ruke u vazduhu,potom odlucila da joj uzvratim topao zagrljaj.
"Nedostajala si mi" osmehnula sam se iako mi nije bilo do toga.
"I ti meni" odmakla se od mene i jos jace nasmejala.Iskreno nedostajala mi je,priznajem.Sve sto sam s njom radila mi nedostaje.Trenuci u kojima ona mene tesi,skace po krevetu sa mnom,jednostavno bude uz mene,su trenuci koji su mi najvise nedostajali.
...
Kerolajn je otisla pre dva sata i sad ne znam sta da radim.Ne mogu vise da placem i da se ubijam pateci za njim.Zelim ga prosto zaboraviti.Iz misli me je trgnuo mobilni.Ne znam koja je ova poruka po redu,ali znam da sam ih sve procitala.Pretpostavljate sta je pisalo.Uzela sam mobilni i usla u poruku.
*Em molim te javi se,zelim da razgovaramo.Aleksandra mi ne znaci nista,samo se javi* izdahnula sam te par trenutaka razmisljala sta da uradim.Da li da bar jednom predjem preko tog ponosa i pozovem ga?Nesigurno sam stisnula zeleno dugme i prislonila telefon uhu.Zvonilo je par trenutaka,a onda sam s druge strane mogla zacuti dobro poznat hrapav glas.
"Em" rec mu je tako nezno izasla iz usta da sam se na trenutak najezila.
"Molim?" tiho sam izgovorila.Oko svega ovoga sam bila poprilicno nesigurna.Osecala sam se naivno.
"Mozemo da razgovaramo?" izdahnula sam te usmerila pogled ka belom zidu.
"Iane nemoj misliti da cu ti opr..." prekinuo me je.
"Znam da neces Em,ali pruzi mi sansu da ti objasnim"
"U redu" mogla sam da vidim pred ocima njegov osmeh.Osmehnula sam se i ja,od nervoze verovatno i nesigurnosti.
"Dolazim kod tebe" rekao je,zatim spustio slusalicu.Pitam se dokle ce ovo ici?