Prljava igra

Old diarie

Sve je zapocelo jednog leta.Dvoje neiskusnih mladih ljudi su setali parkom.Devojka sa braonkastim ocima,dugom svilenom kosom,koja se spustala niz ledja,rumena usta.Setala je parkom.Volela je prirodu i sve u njoj.Volela je mirise prelepih cvetova.Volela je nacin na koji se Sunce probija kroz oblake.Volela je nacin na koji ljudi uzivaju.Prolazila je pored starog zaljubljenog para kako sede zagrljeni na klupi.Razmisljala je sta su njih dvoje sve postigli,a ipak presli toliko prepreka za koje ona ne bi imala snage.Tesko je izboriti se za neciju ljubav,a jos teze je dobiti je i posle izgubiti.Hodala je polako putanjom.Sa strane je bila svetlo zelena osisana trava.Blagi vetar joj je mrsio kosu.Zaustavila se ispred jedne stare klupe.Jedne daske nema.Ogrebana je,ali ipak toliko uspomena su sacuvane na njoj.Devojka je polako prilazila.Rukom je prelazila preko ogrebanih daski.Blagi osmeh joj se pojavio na licu.Lagano je sela,ne skidajuci osmeh.Pogled joj se zavrsio na nebu.Gledala je nacin na koji se oblaci pomeraju.Nacin na koji se bore sa Suncem,ne dajuci mu da probije svoje zrake.Izdahnula je.Rukom je uzela lancic i stegla ga.Spustila je glavu,zazmurila i rekla "Hvala mama".Suza je skliznula niz njeno nevino lice.Otvorila je oci i vratila glavu u prvobitan polozaj.Opustila je ruku,polako vracajuci lancic na svoje mesto. Neko je polako spustio ruku na njeno rame.Obrisala je suzu.Nikada nije volela kada je vidi kako place.Nikada nije pokazivala slabost pre njim.Nije bilo ni potrebe,bili su srecni.Decko prelepih smedjih ociju,kosom bojom uglja,punim rumenim ustima je polako seo pored devojke.Volela je njegov izgled,njegov pogled,njegov osmeh,njegov stav...Uvek kada bi ga pogledala sve bi se zaustavilo.Za nju on je bio Romeo,a za njega ona je bila Julija.Nije ista prica,ali ljubav jeste.Voleli su se toliko da bi uradili sve jedno za drugo.Gledali su se bezbrizno.Rekao joj je da mora da ode u London.Nije pitala "zasto" samo ustala i otisla od njega.Bolelo ih je mnogo.Slutili su da ce se ovo desiti.Ali ipak nisu gubili nadu.Njihova ljubav je bila toliko jaka.Devojka je patila godinama.ne znajuci gde je on,sta radi i s kim je.Plakala je nocu,smejala se danju.Bolelo je i njega sigurno.Plasio se da je pozove,plasio se da ju je izgubio zauvek,zato je cutao i patio u tisini.Jednog dana se vratio i pojavio pred njom.Nije znala sta da mu kaze posle toliko godina.Ponos je bio jaci.Pobegla je.Nije mogla da izdrzi onaj njegov pogled,zbog koga je sve ovo i pocelo.Sada vise nije uzivala u tom pogledu,nego plasila.Rekla mu je da je gotovo da ju je izgubio zauvek,ali zapravo nikada nije ni prestalo.Decko se razboleo i zavrsio u bolnici.Dosla je cim je cula.Dokaz da nije gotovo.Doktori su rekli da ne zna koliko ce jos dana ziveti,a nisu mogli nista da urade.Svake noci je bila pored njega i gledala ga kako spava.Kosa mu je padala preko jastuka,oci zatvorene sa crnim dugim trepavicama,ruke hladne kao led...Znala je da je tek sada kraj.Znala je da ce ga tek sada izgubiti zauvek.A volela ga je,beskrajno.Poslednje noci mu je dala obecanje da ce nastaviti zivot bez njega i da ce nastaviti njegov,jer on nazalost nije mogao.

"Sta se dalje desilo seko?" upitala je mala devojcica lezeci na krevetu i gledajuci prema svojoj sestri.Devojka je pustila suzu.Nije mogla.A ipak obecala je bratu da ce biti jaka i nastaviti dalje.Pomilovala je malu devojcicu po kosi,blago se smeskajuci.

"Devojka je nastavila sa zivotom,ali ne srecno kao sto je obecala.Ne veruje da ce joj ikada vise biti srecan" devojka je gledala devojcicu u cijim je ocima mogla videti sebe.Pustila je jos nekoliko suza i ustala sa stolice.Poljubila je devojcicu u celo.Polako je odvojila usne,okrenula se i krenula prema vratima.Prislonila je ruku na prekidac i jos jednom se okrenula prema devojcici koja je uveliko zatvorila svoje zelene okice.Devojka se nasmejala,te ugasila svetlo.

"Laku noc andjele" rekla je pre nego sto je zatvorila vrata.Izdahnula je i polako koracala hodnikom.Uletela je u svoju sobu i zatvorila vrata.Primakla se jednoj polici koja je stajala u uglu sobe.Otvorila je polako fioku i uzela stari dnevnik.Presla je rukom preko njega kako bi ocistila prasinu.Sela je na krevet,uzela lancic na njenom vratu i prislonila dnevniku kako bi ga otkljucala.Polako je otvorila.Na prvom listu je bila poruka ispisana perom koje je uveliko izbledelo.

"Malena moja,dok citas ovo tata i ja necemo biti tu.Secam se dana kada si se rodila.Tada se rodilo maleno bice koje mi je znacilo vise od zivota.Dala sam ti bakino ime.Ne znam zasto,ali znala sam da ces biti kao ona.Izrasla si u prelepu devojcicu.Braonkaste oci boje kestena,nezno lice,rumena usta,duga smedja kosa koja se spustala niz ledja,prelep osmeh koji mi je lecio sve rane.Izvini sto ti nisam pruzila vise,ali malena znaj da je moja ljubav i topao osmeh svaki dan bilo jedino sto sam mogla da ti pruzim.Zapamti sve sto sam ti rekla.Nemoj da places za mnom i tatom kada nas jednom ne bude bilo.Bicemo mi na lepsem mestu sa tobom i Dzerom.Pazi na njega.Znam da on hoce tebe.Ne mogu da ti opisem koliko mi je drago sto vas imamo u zivotu.Nista mi drugo ne treba,samo zelim da svaki dan kada se probudim vidim vas dvoje kako srecno skakucete po krevetu.Malena moja,budi dobra,budi jaka,budi srecna,ne pati,ne placi,znaj da pazim na tebe i uvek kada si tuzna samo mi se obrati resicemo to zajedno kao i uvek.Cuvaj se malena.S ljubavlju tvoja brizna majka" devojka je ispustila suzu jednu za drugom.Srce je bolelo.Ispustila je dnevnik na krevet i plakala.Sada bar zna da ih nije zauvek izgubila kao ni Zayna.Uvek su tu,uz nju.Sada zna da ih i dalje ima i da ima nade da ipak vodi srecan zivot.Priblizila se prozoru.Njenim uplakanim ocima je gledala u zvezde i rekla sa svojim hrapavim,tuznim glasom "Hvala mama,tata na svemu sto ste uradili za nas.Mama obecavam ti da necu vise plakati.Obecavam ti zivot koji si oduvek zelela da zivim,srecan i bez patnje.Volim vas,vasa Ema".