Nemi pogled je usmeren prema privlacnom profesoru.Dah se odavno izgubio,dok me srce ne slusa i sve brze kuca.Ruke se tresu,noge klecaju,telo podrhtava na izgovorene reci.Prsti na bosim nogama se grce i skupljaju.Vise ne osecam hladnocu.Vrelina reci koje sam tako dugo cekala,misleci da ih zapravo necu ni cuti su obuzele moje misli.Vidim smedjeg decka ciji je pogled usmeren ka meni.Crni muskarac se polako udaljava.Njegovi koraci su sve brzi i zaustavljaju se kod drvena vrata.Nakon jednog dobijenog plavog pogleda upucenim meni,otvorio je vrata i izasao.Pridrzavajuci se za zid sela sam na stepenice.Zagrlila sam svoje klonule noge i ispustala suze.Usne su mi drhtale,a pogled bledeo.Primetila sam Dzeremija koji se laganim koracima popeo uz stepenice do uplakane devojke.
"Em dobro si?" odmahnula sam glavom i spustila glavu na skupljene noge.Ne mogu da verujem da je ono rekao.Mislim tek tako,odjednom.Cudno mi je,ali prija mom srcu.Takodje je cudno to sto kada mi je Zayn prvi put rekao da me voli,nije mi toliko srce poskakivalo.Toplina nije ista,osecanja nisu ista.A tako sam dugo mastala da ce mi jednog dana reci dok lezimo na mekoj,zelenoj travi i posmatramo zvezde.U ovom slucaju to se desilo u mojoj kuci,dva meseca prozivelih u samoci i sutradan cujes dve najlepse reci na svetu.Osmehnula sam se prisecajuci se recenice.Pokazala sam mnoge znake svoje poremecnosti pred Dzeremijem.Gledao me je sa nekim zabrinutim izrazom lica dok se meni osmeh nije skidao sa lica,a suze klizile niz crvene obraze.
"Volis li i ti njega?" glava mi se klatila i u trenutku izgovorenih reci zastala,dok mi se pogled zaledio,osmeh sklonio,a dah izgubio.Spustila sam glavu i od muke se nasmejala.Nisam sigurna koji je odgovor na postavljeno pitanje,ali u jedno sam sigurna,osecam nesto prema njemu.
"Komplikovano je Dzer" podigla sam glavu i pogledala ga sa nekim neizrecivim osmehom.Gledao me je direktno u oci i nije gubio kontakt sa mojima.
"Zbog cega?" njegova radoznalost me brine.Ne sme saznati za neke stvari.Ne sme znati zasto sam pokusala samoubistvo.Opet ce povisiti ton i zapoceti svadju.A ne zelim je trenutno,zelim samo da uzivam u ovoj veceri.Iskreno ulepsala mi je zivot na trenutak.
"Ne zamaraj svoju lepu glavicu time" pomazila sam ga po kosi i nasmejala se.Zatim sam polako,i dalje klecajuci ustala i laganim koracima krenula gore.
"Em" zastala sam i okrenula se prema njemu.On je uveliku sisao dole naslanjajuci se na zid.Spustio je glavu,potom opet podigao i usmerio svu paznju meni.
"U redu je ako ga volis" pogledala sam u drugu stranu,osmehnula,a zatim klimnula glavom.Vratila sam se penjanju.Zahvalna sam Bogu sto imam nekog poput njega pored sebe,iako mora sve da zna,on je taj koji me drzi da ne padnem.
...
"Seko Ema ajde da izadjemo napolje da se igramo" umiljata devojcica je sa svojim sklopljenim rukama i tuznim pogledom gledala u mene.Ne znam da li je pametno da izadjem i da skacem,igram se,a nema razloga.Stavila sam ruke na njene,polako ih spustila i odmahnula glavom.Spustila je glavu i nervozno vrtela glavu.
"Ne osecam se dobro.Mozemo sutra u setnju" brzo je podigla glavu i pocela da klima te mi skocila u zagrljaj.Drago mi je sto se oseca uz nas sigurno.Ipak izgubila je roditelje,a brat joj je dva dana posle preminuo.Ona ne pokazuje tugu,ali duboko u sebi zna da joj je zivot izgubljen i slomljen.Sada smo Dzer i ja tu i necemo dozvoliti da se ikada oseti usamljeno.Koliko god budem mogla,stiticu je i cuvati.
...
"Em!" uzbudjen glas braonkaste devojke se zacuo sa druge strane telefona.Nasmejala sam se,jer mi zapravo mnogo nedostaje.Uvek je bila uz mene u internatu.Mogla sam sve da joj kazem i da budem sigurna da nikom nece reci.
"Hana" uzvratila sam odgovor.Pogledala sam na sat koji je otkucavao pola osam uvece.Obecala sam Dzeni da cu je izvesti u setnju.Onda bolje da pozurim i zavrsim razgovor sto pre dok mi nije uletela u sobu i pocela se drati i skakati po krevetu.
"Zaboravila si me,znaci" zacula se ljutnja u njenom glasu,ali znam je bolje od ikoga i trenutno se nasalila.
"Kako bih tebe mogla zaboraviti"
"Ne znam,ne zoves me da izadjemo u bioskop ili na kafu" iskreno nadam se da ne misli bas sad.
"Mozemo sutra,ionako ne idem u skolu"
"Bezis?" nasmejala sam se te odmahnula glavom iako ona naravno ne moze da me vidi.
"Ne" cula sam mali izdah s njene strane.
"Nego?Neki decko?"
"Hana"
"Sta?Samo pitam" izdahnula sam i opet pogledala na sat.Pozuri Ema.
"Pricacu ti sutra.Sad moram da idem da izvedem malu Dzen u setnju" ustala sam sa kreveta i zavirila u orman.Pitam se sta obuci.Ne razumem zasto i brinem toliko o izgledu,kada nikoga necu sresti.
"Uh dobro.Poljubi je za mene.Vidimo se sutra.Zvacu te da se dogovorimo kad"
"Vazi.Cao" spustila sam slusalicu te bacila telefon na krevet.A sad,sta obuci,a ne izgledati uvrnuto?
...
"Pogledaj nebo Em" drzajuci malenu devojcicu za rucicu podigla sam pogled i ugledala stotinu zvezda.Svaka je imala svoj par i svaka je svetlucala na svoj nacin.Moj san je oduvek bio da sa nekom posebnom osobom podelim zvezde na jednak deo.Zelela sam da mi broji sazvezdja i da skace pokusavajuci da ih dohvati za mene.Ali onda zastanem i setim se da nemam posebnu osobu u zivotu s kojom bih zelela da dohvatim ta mala savrsenstva.Ian je,moja nada i moj lek.Dve reci koje sam cula od njega su me upotpunile i vratile nazad u zivot.Mozda zvuci cudno,ali te dve reci upotpunjuju usamljenost i daju osobi snagu i volju za zivotom.
"Da,prelepo je" osmehnula sam se maloj devojcici te nastavila hodati.Ona je srecno poskakivala dok nije zastala.Malo ispred nje sam stala i ja i pogledala je zacudjeno.Njen pogled je lutao negde ispred nje,to jest iza mene.Okrenula sam glavu i videla muskarca koji je sa blistavim osmehom stajao tacno ispred mene.Osecanja su mi se opet pocela boriti,zajedno sa srcem koji je brze kucao.Osecala sam malo jaci stisak ruke i Dzen koja se privila uz mene.
"Em nisi mi rekla da imas sestru" cucnuo je i uputio joj osmeh,medjutim ona ga je gledala uplaseno.Ja sam na trenutak zatvorila oci,pokusavajuci da dodjem sebi.
"Iane ovo je Dzena,Dzena ovo je Ian" pruzio je svoju veliku ruku maloj devojcici,dok se ona sve jace privijala uz mene.Ian je sklonio ruku,a zatim ustao i vratio pogled ka meni.
"Da li mozemo da popricamo?" spustila sam pogled prema Dzeni koja ga je i dalje uplaseno i zabrinuto gledala te ga polako vratila mracnom muskarcu.
"Sad?" klimnuo je glavom,a ja sam ga nervozno pogledala.Nadam se da ne zeli da mi kaze kako je juce rekao 'Volim te' iz besa.
"Ne mogu,cuvam Dzenu" osmehnuo se te spustio pogled prema Dzeni koja nije ispustala moju ruku i nervozno lupkala po trotoaru.
"Mozemo otici do tvoje kuce i ostaviti je Dzeremiju na cuvanje,a onda otici na kafu da porazgovaramo" kroz glavu mi je proslo toliko misli da nijednu nisam mogla da uhvatim i obrazlozim.Dzena je podigla pogled ka meni,a ja sam je samo pomazila po kosi slobodnom rukom.Potom sam vratila pogled prema Ianu i klimnula glavom.Zelim da znam razlog zasto je morao bas veceras da razgovara i sta ima da mi kaze.
YOU ARE READING
Prljava igra
Romance"It's not just that she makes him a better person,she does,but he changes her too.He challenges her surprises her,he makes her question her life,beliefs.He is either the best thing for her or the worst"
