LOL [ uredjuje se ]

5. Deo

Hvala svima na votovima i komentarima. Svi vi mi dajete podršku za dalje pisanje. Ovaj deo neće biti mnogo dugačak, ali ću odjednom objaviti više delova.
P.S. neki koji su mi komentarisali su rekli da bi voleli da priča ide u ljubavnom smeru, pa će tako i biti , ali se priča (nadam se ) neće mnogo promeniti ; )
I izvinite što ste ovoliko dugo čekali. Bila sam već napisala ceo deo kad ono ja da pogledam 4. Deo i vidim da uopšte nisu povezani ( tačnije zaboravila sam šta se dešavalo u MOJOJ priči)
Izvinite još jednom 😞😞😞
_______________________
Videla sam nešto posebno!
Zeleni vrt pun cveća. Ceo vrt je bio osvetljen fenjerima.Bilo je divno. Nikada nisam ništa takvo videla. Odjednom mi prilazi Bogdan. Bio je...... Pa ne znam kako to da opišem. Nozio je farmerke i neku majicu sa kragnom ( ako znate na šta mislim) Čim sam ga pogledala osetila sam se drugačije. Imala sam čudan osećaj u stomaku.
" Pa, kako ti se svidja? " upitao me je.
Bila sam skroz zbunjena. Nisam ga ni slušala.Zanela sam se gledajući njegove plave oči i razbarušenu smedju kosu. Pogledao me je i tek tada sam shvatila da me je pitao nešto.
" j-aa, " mucala sam, " prelepo je.... "
Razgledala sam baštu sa divljenjem. Bila je prelepa, posebna.Osmehnuo mi se: " Imam još jedno iznenadjenje za tebe! "
Nasmejala sam se.Zainteresovano sam ga pogledala. Tek tada sam videla da drži jednu veliku kutiju sa rupicama.
Dao mi ju je. Polako sam je otvorila! Unutra je bio.......... Mali beli labrador!!! Bio je presladak. Nisam mogla prestati da gledam u to malo, slatko štence. Toliko dugo sam želela psa i to baš labradora. To mi je bila najveća želja I on mi ju je ispunio.Pogledala sam ga sa toliko sreće u očima i nasmešila mu se .
" Za tebe je! " rekao je, " kako ti se svidja? "
" Ne znam šta da kažem. Da sam znala donela bih i ja tebi nešto, " rekla sam pomalo posramljeno, " ovo je nešto najsladje što sam ikada videla! "
" Meni nije, " rekao je " za mene si to ti!"
Namignuo mi je. Zacrvenela sam se i pogledala u pod. Niko mi to ranije nije rekao. Čudan osećaj ponovo je prošao kroz moj stomak. Znala sam da sam crvena kao paprika.
I on je pocrveneo: " izvini, zaneo sam se. Prijatelji? "
" Prijatelji " pružila sam mu ruku a onda se podigla na prste i snažno ga zagrlila iako nisam znala želim li da budem samo prijatelj sa njim....
Bogdan P.O.V.
Bila je predivna... Davala mi je neku energiju.... Znao sam da je posebna.Još uvek razmišljam o tome kako me je pogledala kada je ugledala malog labradora. Imala je nešto u tim njenim divnim plavim očima. Neka iskra je izlazila iz njih.
Još uvek me grli. Dižem je u vazduh.
" Bogdaneeeeeeeeeeee , " viče, " Spusti me odmah!!!!! "
Tako je lagana. Mogao bih je nositi do sutra. Smejem se.
" ovde je visoko! " i dalje viče.
" ok, spuštam te, princezo " zezam je
" jako smešno! " kaže mi, ali više iz šale
Odjednom se pušta spora muzika
" Jeste li za ples? " pitam je i pružam joj ruku.
" paaaa ja.... " zamuckuje , " ne znam da plešem.
Polako ide u nazad odmahujući rukama.
Taylor P.O.V.
Polako idem u nazad I odmahujem rukama. Medjutim , iza je kamen, a kakve sam ja sreće, saplićem se o njega. Padam u nazad. Odjednom nečije ruke me hvataju. To je Bogdan
Gleda me u oči i privlači sebi. Počinjemo da plešemo. Iako ja ne znam da plešem, Bogdan me vodi a on je zaista dobar u plesu. Osećaj je neverovatan. Kao da mogu skroz da se opustim I pustim njega da me vodi. Ne znam zašto mu toliko verujem. Ulivao mi je neku sigurnost i znala sam da je dobar.Nakon toga smo jeli . Ja sam jela špagete a on picu. Svo vreme smo se smejali. Bogdan je i duhovit. Jednostavno je savršen..... Ipak bolje je da prvo budemo prijatelji. Želela sam da ga bolje upoznam iako imam osećaj da se znamo već 100 godina....Nakon nekog vremena otpratio me je do kuće. Zagrlio me: "laku noć, baddy "
" Baddy !!!! To je to. Tako će se zvati pas! Hvala ti Bogdane! "
Još jednom sam ga zagrlila.
Ušla sam u stan i brzo ušla u svoju sobu. Legla sam na krevet i razmišljala o Bogdanu dok sam mazila Badija i prisećala se te magične noći. Da li mi je on stvarno samo prijatelj.... Ili nešto više.....
Bogdan P.O.V.
Kada sam stigao kući legao sam na krevet i razmišljao o Taylor... Bila je divna. I po izgledu i kao osoba... Nisam ni na sekund prestao da razmišljam o njoj.Da li mi je stvarno samo prijatelj? Ili nešto više?
Taylor P.O.V.
Kada sam se probudila Brzo sam krenula u školu. Marija se razbolela, pa sam morala sama. Kiša je pljuštala. Klizala sam se ceo put do škole . Znala sam da ću u jednom trenutku pasti. Setila sam se kako me je Bogdan sinoć uhvatio kada sam padala. Pomislila sam kako bih volela da me on uhvati ako budem padala U školskom dvorištu okliznula sam se I izgubila ravnotežu . Mislila sam da ću da padnem kada su me nečije ruke uhvatile . Te plave oči, ta smedja kosa.....Bio je to Bogdan. "video sam te. Ceo put do škole se klizaš. Jesi li dobro? " pitao me je pomalo zabrinut.
" dobro sam, ne brini! " rekla sam pomalo neuverljivo.
" Ne bih rekao. Daj mi ruku, ne želim da padneš. Pocrvenela sam. Nadam se da nije primetio. Dajem mu ruku i ulazimo u školu. Brzo mi prilaze Milica i Anja. " Imamo iznenadni test iz književnosti! " viču u glas
Ja stvarno ne mogu da verujem! Tek 4 dan u školi a ova Džajićka rešila da nas izmuči. Plus nisam učila . Pokušavam da razmišljam ali me Milica I Anja prekidaju u tome gledajući u mene i Bogdana. Tek tada provaljujem da se još uvek držimo za ruke. Brzo mu puštam ruku I crvenim baš kao I on iako sam znala da bih mogla da ga držim za ruku zauvek.....
_________________________
Pa evo ga I 5. Deo. Nisam uspela da napišem i 6. I 7. Deo ali oni Bi bili kratki a ovaj je jako dugačak.
Zaista sam se potrudila za ovaj deo. Molim vas dajte vote i komentar jer mi tako dajete inspiraciju da nastavim.
Sledeći deo:
Danas ili sutra
Hvala svima koji redovno čitaju moju priču!!!! To mi mnoooogo znači!
Bye
Lana ; )