LOL [ uredjuje se ]

12. Deo

Pročitajte a/n na kraju...
______________________
Taylor's P.O.V.
Bila sam umorna ...
Marija, Bogdan i ja već dugo smo tražili neki trag, ali ništa nismo našli...
Kada sam želela da odustanem, ugledala sam neki papirić na podu. Pogledala sam ga malo bolje i videla da na njemu piše neka adresa, kao i vreme: 16:30.
Marija i Bogan su mi prišli, i bez reči gledali u papir.
Pogledala sam na telefon i videla da je 15:48.
Kada sam bolje osmotrila adresu, shvatila sam da je to mesto u Beogradu, kao i da nije mnogo daleko...
Znala sam da je to neki znak da treba da odemo tamo...
Osećala sam da sam već bila na tom mestu ...
Da li je moguće da je to bilo blizu onog mesta gde sam videla Uroševo pravo lice?
Još uvek ništa nisam rekla ni Bogdanu, ni Mariji...
Nisam sigurna da uopšte treba da im kažem nešto o tome..
Uroš bi saznao...
I to mu se ne bi svidelo...
Ranije ga se nisam plašila, jer sam bez obzira na sve, želela da saznam nešto o njemu...
Ali sada kada to i znam, nisam ni sigurna da je to moja prava želja...
Ipak, neću odustati...
Saznaću istinu do kraja čak iako treba da odemo na to strašno mesto...
" Želite li da odemo tamo? " , Bogdan me je prekinuo u razmišljanju.
Marija je klimnula glavom.
Kada sam videla njih tako odlučne, strah u meni je nestao.
" Mislim da znam gde je to mesto. Trebali bi da krenemo " rekla sam ozbiljno.
Krenula sam ka napred...
Bogdan je krenuo za mnom, a Marija kao da se premišljala...
Ipak je i ona krenula za nama.
Pešačili smo i tražili odgovarajuću adresu ...
Više puta smo pitali slučajne prolaznike, ali niko od njih kao da nikada nije ni čuo za tu ulicu...
Nismo gubili nadu...
Pregledali smo svaki prolaz, i svaku ulicu...
Kada smo već umorni pregledali još jedan prolaz ugledali smo već stotu plavu tablicu sa imenom adrese ispisanu belim slovima.
Dok smo Bogdan i ja nastavili dalje, Marija je ostala ukopana u mestu. Gledala je čas u papirić, čas u tablu.
Polako sam joj prišla puna nade.
Pogledala sam adresu na zidu, pa na papiru .
Poklapale su se.
" To je to! " veselo je uzviknula Marija!
" Da... Ovo je ta ulica... " rekla sam odugovlačeći sa manje veselim glasom.
" Šta je bilo? " upitao me je Bogdan zabrinuto.
" Samo se plašim... Ako nas Uroš vidi nećemo moći da se sakrijemo...
Saznaće da ga špijuniramo... " rekla sam skoro kroz šapat.,
" Nemoj da se plašiš, sve će biti u redu. " rekao je tiho Bogdan i snažno me zagrlio.
Taj čudesan osećaj opet se vratio u moj stomak...
Mogla sam ostati tako zauvek, ali sam se setila njegove laži...
Neću povredjivati sebe, on ljubav smatra igrom... Verovatno se nije nikada iskreno zaljubio...
Izvrpoljila sam se iz njegovog zagrljaja i samo mu odgovorila sa: " Nadam se da hoće. "
Pogledao me je začudjeno, kao da je tražio objašnjenje za moj postupak, ali sam ignorisala to...
Bogdane, Bogdane, moraćeš puno da se potrudiš da bi se naši odnosi povratili na staro...
Setila sam se kako sam se osećala kada sam ga videla sa Minom. Bila sam povredjena... Kako je mogao da mi ne kaže da ima devojku?
Odmahnula sam glavom izbacujući negativne misli iz moje glave.
Pucketala sam prstima i šetala napred nazad. Igrala sam se sa privescima od ključeva.
Iz meni nepoznatog razloga Marija je ćutala.
Pogledala sam Bogdana koji je stajao zamišljeno verovatno još uvek začudjen mojim gestom.
" Hajde da se razdvojimo i potražimo Uroša... " rekla sam prekidajući neprijatnu tišinu...
Složi su se sa mnom i svako je krenuo na svoju stranu...
Dok sam tražila neko mesto koje bi odgovaralo Urošu razmišljala sam... Mi čak ni ne znamo da li je ovo Urošev papirić... Mogao bi biti bilo čiji.
Rešila sam da nadjem Mariju i Bogdana i kažem im to, ali u tom trenutku za oko mi je zapala jedna stara zgrada sa gvozdenim, poluotvorenim vratima...
Ličila je na staru biblioteku...
Iako sam i dalje mislila da Uroš nije ovde odlučila sam da udjem unutra...
Kada sam ušla odmah sam ugledala stepenice krenula sam njima dok nisam naišla na vrata...
Provirila sam kroz mali otvor i ugledala veliku praznu prostoriju punu knjiga...
Bila sam u pravu, ovo jeste biblioteka, ali šta bi Uroš radio ovde? Pošto sam se uverila da je ova prostorija prazna, nastavila sam dalje stepenicama.
Kako sam išla na gore sve jasnije sam čula glasove...
Do samog vrha zgrade nije bilo nijedne prostorije...
Na vrhu su bila jedna velika, stara vrata, koja su po mom mišljenju, vodila na tavan.
Provirila sam kroz vrata i ugledala Uroša! Nije bio sam...
Sa njim je bila jedna devojka, meni okrenuta ledjima.
Uspela sam da čujem deo razgovora:
" Jesi li sigurna da se Taylor ne seća te noći? " upitala je ona devojka.
" Naravno, onesvestila se, šanse da me se seća su veoma male. " umirivao ju je Uroš.
" Ali ipak postoje! Ako sazna da nismo obični ljudi, neće to zadržati za sebe! " žalila mu se devojka koja je po mojoj proceni bila petnaeastak centimetara niža od Uroša.
" Ne brini, ne seća se, a i nije glupa, zna šta možemo da joj uradimo. " smirivao ju je Uroš.
Uplašena , istrčala sam iz zgrade u potrazi za svojim prijateljima.
Zatekla sam ih zajedno, veoma blizu biblioteke.
Brzo sam im ispričala sve što sam čula i odvela ih do misterioznog tavana.
Provirili su kroz vrata, ali smo ih zatekli kako se ljube.
" Znači to je Uroševa tajna " rekla je Marija smešeći se, " On ima devojku, kako slatko! "
" Taylor, stvarno si nas uplašila kada si nam ono ispričala, zaista sam poverovao u tvoju šalu. " rekao je Bogdan kroz smeh dok smo izlazili iz zgrade.
" Ali ja se ni... " započela sam a onda sam stala. Možda je najbolje da i ovo zadržim za sebe... Nije mi drago što moram da ih lažem, ali iz nekog razloga Uroš pokazuje svoje pravo lice samo kada sam sama... Zato ću morati sama da saznam nešto o njemu...
Rećiću Bogdanu i Mariji, ali ne odmah.
Sve u svoje vreme...
_______________________
Pa, evo ga dugo očekivani 12. deo! Ne računajući a/n-ove, ima tačno hiljadu reči.
Mislim da mi je ovo najduži deo ikada.
Napokon me je prošla blokada tako da nastavak možete očekivati ovog vikenda. MeliMea mi je napravila trailer, pogledajte ga na YouTube! Ime njenog channel-a je Melania Koso, i tu ćete naći trailer za ovu priču!
Inače zadovoljna sam ovim delom!
Kako se vama svidja?