LOL [ uredjuje se ]

2. Deo

Pa, evo mene opet 😉

Jednostavno nisam mogla da čekam da napišem i drugi deo, pošto sam ga već osmislila!
Takodje, na moju odluku je uticalo i to što sam već dobila 7 vota!!! Znam da je to premalo ali je za mene i previše, sa obzirom na to da me prati 3 ljudi. HVALA VAM MNOOOGO ZBOG TOGA!!!!
Mislim da sam se raspričala i da je vreme da počnem da pišem I 2. Deo !!!!
P.S. Nzm da li se obrisalo u prvom delu ali ovu knjigu pišem zbog:
Jovana_22_
stasadjurovic
MilicaMilly
IvanaBiebs-1D
@tijana-stories
Jecika02
@milatrifunovic

Takodje vam preporučujem da pročitate knjigu od stasadjurovic
Jer je knjiga SUPER a nju ne prati mnogo ljudi pa nisu ni culi za priču. 😞
___________________________
A ne!
Neće taj bradonja da zatvara kapiju meni ispred nosa!!!
Trčim sve brže ali ipak ne stižem na vreme! Već je zatvorio kapiju!!! Sad mogu samo da se slikam ispred škole!
Ipak mu prilazim najljubaznije što mogu: " Izvinite, ali ja kasnim. Danas mi je prvi dan u školi i moram da stignem na čas. Zašto ste zatvorili kapiju ako ste videli da dolazim? "
" izvini devojčice, " kaže bradati čuvar, " ali prema strogom pravilniku škole moja dužnost je da zatvaram ovu kapiju tačno u 08:00 ! "
Gledam čuvara sa besom u očima .
Dodje mi da ga počupam za tu njegovu dugačku bradu! Pokušavam da ostanem smirena dok se šetkam u mestu. Odjednom mi pada sjajna ideja na pamet.
" Izvinite ali trebali biste da popravite vaš sat. Moj sat je nameštan preko TV I tačan je u sekund "
Pokazujem mu svoj telefon na kom je 07:58 !
" hmmmm " , razmišlja bradati čuvar, "a po kom kanalu si nameštala taj sat?"
" Po RTS1 " kažem bez razmišljanja
" Pa dobro, možeš da prodješ " kaže on pomalo nervozno.
Brzo utrčavam u školu I vidim na telefonu da je 07:59 .
Iz daljine trče neke devojke. Stvarno ne znam kako će one da udju u gimnaziju.
Trčim ka svojoj učionici i kakve sam sreće, ta učionica je na vrhu škole!
Ulazim brzo a iza mene je profesorka! Vidim samo jedno prazno mesto pored neke devojke u prvoj klupi. Deluje zanimljivo. Pogledam po učionici i tek tada shvatam da zapravo ne poznajem nikoga u ičionici. Još jednom pogledam ti devojku i sedam pored nje.
" Ćao, ja sam Marija " kaže ona veselo.
Izgleda fino. " Ja sam Taylor " kažem
" Ti nisi odavde? " pita me ona.
" Jesam, što? "
" Pa Taylor nije srpsko ime "
" Mnogi me to pitaju. Meni su kumovi stranci i oni su mi dali ime, kao i mom bratu Austin-u " rekoh veselo. Iako je ova devojka mnogo zapitkivala, imala sam strpljenja da odgovaram na njena pitanja.
" u svakom slučaju imaš lepo ime " reče ona i dalje sa osmehom na licu.
" hvala, I ti "
U tom trenutku profesorka Džajić, koja je videla da smo se raspričale prozvala nas je da odgovaramo ! Za ocenu!
Prva na redu bila sam ja! Polako sam prišla katedri čekajući na svoje prvo pitanje. Stomak mi se prevrtao. Nisam mogla da se setim nijednog od književnih dela koje sam pročitala. Znojila sam se.
Prvo pitanje bilo je .....
___________________________
Pa, ovo je drugi deo moje priče!!! Počela sam ga još juče, ali nisam stigla da ga završim, jer mi je škola trajala do 8 !!! 😒 I još jednom vam hvala na 7 vote!!! Nadam se da ću toliko imati i u ovom delu!!! I hvala punooo svima koji su komentarisali to mi puno znači!!! Nadam se da ćete tako I nastaviti!!!!
Jos jednom vam hvala!!! <3
Bye